Čudnovati ljudi
| Čudnovati ljudi Pisac: Nikola Borojević |
— Neradinu u velikom gradu
(Petsto milja od nas je daleko!)
Vidno sam — kaže starac Peko —
Sve gospodu, i staru i mladu,
Gdi zajedno za astalom sede,
I po danu i u zimnoj noći,
Rekao bih da nemaju moći
(Nit, tko zbori, nit’ pije, nit’ jede),
Već ti tako neprestano čame
Zamišljeni, namrđeni, ružni,
Ukočeni, zaslepljeni, tužni,
Kao da su sve aveti same.
— Valjada su to učeni ljudi —
Pita jedan ovog kazivala —,
Pa umstvuju kako je postala
Sad kometa što po nebu bludi;
Il’ su kakvi drugi oštroumi,
Te se tako i dan i noć trude
Da duševno svaku pravdu sude,
Il’ poete, il’ uprav’ bezumni?
— Da vam kažem šta im pos’o znači,
Bez da o tom vi mislite dugo:
Nisu oni ni jedno ni drugo,
Već dangube i hazard-kartači...
1843.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 209
|