Čudan svet/VI
VI
Đoka Grozdić je već kod kuće. Kaže ženi da drugi ili treći dan što dolači biće odsudan za njegovu sreću, samo da mu da sada mira, i neka ga ne pita kud putuje, niti kome o tom da govori. Ode opet Jakovu Čivutinu i ište opet dve stotinarke; moli ga, kumi ga da mu da, prekosutra će dobiti osam stotina dukata, pa će mu sve isplatiti. Pita ga otkud baš dukati? Đoka neće da kaže. Đoka je bio prost čovek. ali laža nije bio, pa može biti da ga kakva vražija sreća postigla — reši se Čivutin da mu da; još ima i onako toliko sigurnosti, pa da vidi kakvo je to čudo sa Grozdpćom, može još i tu biti kakve špekulacije. Načini obligaciju, upiše dobar interes. Đoka se potpiše i primi dve stotinarke. Đoka moli Jakova samo o tom nikom ništa da ne govori.
Kad Đoka kući dođe, ne ide nikud više, no leži u krevetu, odmara se, a ženi kaže da nikog k njemu ne pušta. I sama žena ništa ne zna o Đokinim planovima. Kad predveče, a Đoka se digne, ženi kaže da će prekosutra doći, i ode.
Izađe izvan sela, a Ciganin je već bio na oprezu, gotov.
— Hajdmo, Raško, sve je u redu.
Dođu u varoš, tu se odmore i konje pohrane, pa onda opet dalje. Malo porazgovaraju, malo drema Đoka, ali ponajviše je ozbiljan; nije izgubio nadanje; ali opet, kad se pomisli koliko se kod Čivuta obvezao, zadaje mu brigu. Nekako opet stignu u Silbaš pred noć.
Aca Talandur je opet dobru večeru pripravio. Nekako jevtino je došao do para lepih gusaka. Za jedan cvancik par gusaka. Kupio ih je od putujućih karavlaških Cigana. Kako su opet oni morali jevtino do njih doći! Evo ovako: karavlaški Cigani stanu kod jednog sela, na onoj strani gde je nedaleko od kuća veltka bara. Tu između kuća i bare razapnu šatre. Guske i patke kupaju se baš pred šatrama, pa ih Cigani pohvataju da ih gazde iz kuća i ne vide, pa živini vrat zavrnu. Kako poviču na njih da guske nestaju, odmah skupe šatre, pa dalje. Od takvih je Aca guske kupio.
Guščiji paprikaš je gotov. Počnu večerati. No Aca, pre nego što će početi, opomene Grozdića da ne bude brz kao onomad, već nek čeka dok bude docnije. Đoka pristane i na to, da se ne 6i inače opet kakovo zlo dogodilo.
Aca Đoku jednako nudi da pije; Raška ne treba nuditi, on i bez toga pije.
Đoka pije, no već strašno mu je dugo vreme, neć ga od muke mrtav znoj probija; već dva sata kako je tu, pa mu se čine dve godine.
Još dugo mora čekati; kad već i ponoć nasta, a Talandur je već kail da Đoki dukate broji. Namigne na ženu da izađe.
— Koliko si, kume, doneo stotinarki?
— Dve.
— E dobro, šteta što nisi više, al' ništa zato, dakle dobićeš sad za to osam stotina dukata; je l' tako, Raško, nemaš ništa protiv toga?
— Nemam ništa, naprotiv, već nek odma' položi, da vidim jesu li dobre banke.
Siromah Đoka, banke polaže i uzdahne, pa reče:
— Dobre su.
Cigani odmah kao vrane na banke napadnu, i podele se
— Hajd, Raško, da mu brojimo; — ded, kume, daj tvoju kesu amo.
Đoka raširi kesu. Cigani broje.
Najedanput čuje se velika larma, njih četvorica huknu unutra.
— Ha, lopovi, dakle vi se bez nas delite! — Udri ga!... ubi' ga!...
Sad novi gosti ugase žižak, pa stadoše jedan drugog ćušati, sve puca na sve strane, deru se, jauču. Ni smromah Đoka nije tu pošteđen, već i njega stanu makljati; viče on u pomoć, ali ništa ne pomaže; možda je on od sviju najviše tučen, jer najvećma se dere. Sad Đoka i u samom škripcu seti se da je to prevara, izdajstvo, pa gleda da se kakogod kroz čerganska vratanca provuče, a Cigani kanda samo to hoće, jednako ga k vratima guraju, dok jedared jedva se Đoka provuče, i srećno izbegne.
Kako Đoka nestane, a Cigani zapale žižak, pa Đokine novce podeliše.
Oni dukati u velikoj vreći bili su samo na vrhu dukati, a pod njima je bilo desetak, dvaest talira, a ono drugo je bio sam pesak.
One dve Ciganke „Kad dve rotkve" jedna je bila mati, a druga žena Talandurova. Ona ženska, što je sa Acom kuvala bila je njegova sestra. Kad se Đoka s njima „Kod dve rotkve" sastao, za to je Talandur znao; to je tako bilo ugovoreno da se on ukloni. a mati da mu baca karte da ga u nadanju potkrepe. I prvi i drugi put kad je Đoka u čergi bio, te dve ženske bile su u trećoj čergi skrivene, da se ne bi Đoka dosetio da je to ugovorena prevara.
Cigani su tako svoj posao po svojoj želji izradili.
A siromah Đoka Grozdić?
Đoka je, kad izbeže, udario preko livada, jaruga, jarkova, samo da zametne trag da ga Cigani ne nađu i ne ubiju. Tako je tumarao na nesigurno čak do pred zoru. Od straha i umora sasvim se istreznio. Kad zora zarudi, a on se obazre, ne vidi nikoga, pa legne u jedan jendek da se odmori. I san ga prevlada; i doista. dugo bi spavao, ali ga neki lovački kerovi probude Naiđe na njega jedan lovac, upita ga šta je? Đoka mu kaže kako je prošao. Lovac ga zove da ide s njim do čerge da ih pohvata. Đoka ne sme, a i daleko je, no reši se otići u varoš i tu kod suda Cigane tužiti.
Tako i bude. Đoka, kako stigne u varoš. odmah ode u varmeđu, javi celu stvar, i odmah se pošalje potraga da Cigane pohvataju. Cnganke su našli kod kuće, a Cigani se rasuli kojekud po vašarima, dok i njih jednog po jednog pohvataše.
Đoka ode kući, no sad nije mogao više okolišiti, već je priznao sve što se s njim zbilo i pred Ružom i pred Jakovom Čivutinom. i pred celim svetom. Jedni su ga sažaljevali, drugi su ga ismejavali. No Đoka je veliki duh, on nije klonuo, no kako se odmorio i od boja k sebi došao, uzdao se na varmeđu i njen sud. On je držao da, kad su samo Cigani uhvaćeni, novci mu neće u štetu otići, jer kod Cigana leži još vreća dukata, pa će mu se još i troškovi naknaditi.
I doista, sud uzme Cigane na ispit, dozovu tamo i Đoku. Cigani neće ni o čemu što da znaju; ona četiri Cnganina i peti Raško baš kažu da Đoku ne poznaju, da ga nisu nikada videli. Baba Ciganka priznaje da je Đoki karte bacala, ali to nije ništa; Đoka na to kaže da je samo dao na mladu Ciganku deseticu sreće radi. Sad opet stara Ciganka odgovori da se Đoka u mladu zaljubio, kupio joj haljinu i maramu i od muža ju odmamio, a da je babu podmitio. Mlada kaže da je sve tako. Đoku, kad to ču, mal' nije šlog udario; a Talandur poče protestovati da mu je Đoka ženu oteo, pa neće sad s njom da živi, i ište da se Đoka kao brakorušitelj, kaštiguje.
Đoka od ove istrage mal' nije paludeo.
Jedared donese se presuda. Pet Cigana i dve Ciganke, budući ne može se protiv njih ništa posvedočiti, oslobođavaju se; Ciganin Talandur, protiv koga ima svedodžbe, i koji je već tako isto i neke Švabe oštetio, osuđuje se na robiju od osam godina i da plagi svu štetu.
Kad su prodali Talandurovu čergu, sa tim se nije ni sudbeni trošak isplatio, Ono nekoliko dukata i talira sestra je odnela i drugi Cigani razgrabili; novac što ga je Talandur od Đoke dobio, kao god i druge banke, bile su skrivene u izdubljenim i opet zatvorenim lotrama u ono doba kada je uhvaćen — a posle sestra je i to izvadila — ali ne može se dokazati.
Talandur je robio u somborskoj varmeđi, dok ga nije jedan hiroš lopov, njegov drug, u tamnici udavio.
Eto tako prođe Ćoka sa svojim blagom, i sad doista uveri se o nenaknadimoj šteti, i jedno mu je još spasenije: proces; jer je zemlja već zadužena, i više čivutska negoli njegova.
Ostavimo Đoku, siromaha, u njegovoj dešperaciji, pa da vidimo šta drugi rade.