Čovjek-paša i Mihat čobanin
0001 Česti paši muštuluci gredu:
0002 „Evo vode čobana Mihata.”
0003 Kad Mihata paši dovedoše,
0004 Sjede njega paša uz koljeno,
0005 Pa čobanu Turčin govorio:
0006 „A za Boga, čobane Mihate!
0007 „Jel’ istina, što mi ljuđi kažu,
0008 „E ti imaš u Prizren dvorove,
0009 „Oko njih je kamena avlija,
0010 „U avliju sedam čardakovah,
0011 „Na svaki je ključanica zlatna;
0012 „A još imaš velikoga vrnaca,
0013 „Uzda mu je, kako zmija ljuta,
0014 „Griva mu je, ka’ jelenu brada?
0015 „Jel’ istina, čobane Mihate,
0016 „E ti imaš devet paunovah,
0017 „A za njima devet pavunicah,
0018 „I pred njima mudra vidra šeta,
0019 „A za njima zlatoutva škripa,
0020 „Među njima okićena kuna:
0021 „To je tvoja vjerenica ljuba,
0022 „Koliko je b’jela i rumena,
0023 „Kada pije vodu oli vino,
0024 „Vidi joj se proz grlo bijelo;
0025 „Pa ni na nju, momče, gledat’ ne ćeš,
0026 „Nogo ljubiš Prizrenske đevojke,
0027 „Neku na čas, neku na sramotu?
0028 „A imaš li zelenu livadu,
0029 „Što je kosiš triput na godinu?”
0030 No mu Mihat riječ besjedio:
0031 „Sve j’ istina, dragi gospodare!
0032 „Što si čuo, ništa laža nije:
0033 „Pavuni su braća moja mila,
0034 „Pavunice, to su mi snašice;
0035 „Mudra vidra, to je naša majka;
0036 „Zlatoutva, to je naša seka.”
0037 Paša mu je riječ besjedio:
0038 „A za Boga, čobanin-Mihate!
0039 „Bud li ima blago bez hesapa,
0040 „Što odvrže tebe u kajduke?
0041 „Što li ljubi Turkinje đevojke?
0042 „Rašta pobi moje seratlije?”
0043 Veli Mihat: „Pravo ću ti kazat’:
0044 „Što ja ljubih Turkinje đevojke;
0045 „Kad udari cvijet’ u planinu,
0046 „Kad poraste ruža na božuru,
0047 „Dizahu se Prizrenske đevojke,
0048 „Berijahu cvijet po planini,
0049 „Vješahu ga za moje oruže;
0050 „I sam bi se, pašo, prevario,
0051 „A nekmoli ova ludaija!
0052 „Što l’ odvrže mene u hajduke:
0053 „Ne rodi mi livada sijeno,
0054 „Ja pojavih u Moravu ovce,
0055 „Ja hiljadu dadoh za sijeno,
0056 „A hiljada p putu ostade,
0057 „Ostade mi trista jalovijeh,
0058 „I ostade stotina ugičah
0059 „Bačiše mi trista jaganjacah;
0060 „Ali ide trista seratlijah,
0061 „Svi minuše, trides se vrnuše,
0062 „Uzeše mi trides jaganjacah;
0063 „Kad pripuštih ovce i jaganjce,
0064 „Stade bleka trides podojnicah,
0065 „Svaka bleji, gleda na Mihata,
0066 „Otkud ću im jagnjad pripuštiti!
0067 „Puče, pašo, mene srce živo.
0068 „Pa povikah deset paunovah,
0069 „Potrčasmo na drum pred Turcima,
0070 „Posjekosmo trides seratlijah,
0071 „I otesmo trides jaganjacah,
0072 „Te dadosmo ovcama jaganjce.”
0073 Tade paša govori Mihatu:
0074 „O Mihate, Turski dušmanine!
0075 „Đe se muka kod glave nagnala,
0076 „Pa ta muka glavi ne pomogla,
0077 „I tu muku opalila munja!
0078 „Đe se glava kod muke nagnala,
0079 „A ta glava muci ne pomogla,
0080 „I tu glavu posjekli krvnici!”
0081 Darova mu stotinu cekinah,
0082 I dade mu lake pratioce,
0083 Pratili ga do dvora njegova.
0084 Mahat svoga ranca izvodio,
0085 Poslao ga paši u peškešu.
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 304-306.