Човјек-паша и Михат чобанин

0001 Чести паши муштулуци греду:
0002 „Ево воде чобана Михата.”
0003 Кад Михата паши доведоше,
0004 Сједе њега паша уз кољено,
0005 Па чобану Турчин говорио:
0006 „А за Бога, чобане Михате!
0007 „Јел’ истина, што ми љуђи кажу,
0008 „Е ти имаш у Призрен дворове,
0009 „Око њих је камена авлија,
0010 „У авлију седам чардаковах,
0011 „На сваки је кључаница златна;
0012 „А још имаш великога врнаца,
0013 „Узда му је, како змија љута,
0014 „Грива му је, ка’ јелену брада?
0015 „Јел’ истина, чобане Михате,
0016 „Е ти имаш девет пауновах,
0017 „А за њима девет павуницах,
0018 „И пред њима мудра видра шета,
0019 „А за њима златоутва шкрипа,
0020 „Међу њима окићена куна:
0021 „То је твоја вјереница љуба,
0022 „Колико је б’јела и румена,
0023 „Када пије воду оли вино,
0024 „Види јој се проз грло бијело;
0025 „Па ни на њу, момче, гледат’ не ћеш,
0026 „Ного љубиш Призренске ђевојке,
0027 „Неку на час, неку на срамоту?
0028 „А имаш ли зелену ливаду,
0029 „Што је косиш трипут на годину?”
0030 Но му Михат ријеч бесједио:
0031 „Све ј’ истина, драги господаре!
0032 „Што си чуо, ништа лажа није:
0033 „Павуни су браћа моја мила,
0034 „Павунице, то су ми снашице;
0035 „Мудра видра, то је наша мајка;
0036 „Златоутва, то је наша сека.”
0037 Паша му је ријеч бесједио:
0038 „А за Бога, чобанин-Михате!
0039 „Буд ли има благо без хесапа,
0040 „Што одврже тебе у кајдуке?
0041 „Што ли љуби Туркиње ђевојке?
0042 „Рашта поби моје сератлије?”
0043 Вели Михат: „Право ћу ти казат’:
0044 „Што ја љубих Туркиње ђевојке;
0045 „Кад удари цвијет’ у планину,
0046 „Кад порасте ружа на божуру,
0047 „Дизаху се Призренске ђевојке,
0048 „Беријаху цвијет по планини,
0049 „Вјешаху га за моје оруже;
0050 „И сам би се, пашо, преварио,
0051 „А некмоли ова лудаија!
0052 „Што л’ одврже мене у хајдуке:
0053 „Не роди ми ливада сијено,
0054 „Ја појавих у Мораву овце,
0055 „Ја хиљаду дадох за сијено,
0056 „А хиљада п путу остаде,
0057 „Остаде ми триста јаловијех,
0058 „И остаде стотина угичах
0059 „Бачише ми триста јагањацах;
0060 „Али иде триста сератлијах,
0061 „Сви минуше, тридес се врнуше,
0062 „Узеше ми тридес јагањацах;
0063 „Кад припуштих овце и јагањце,
0064 „Стаде блека тридес подојницах,
0065 „Свака блеји, гледа на Михата,
0066 „Откуд ћу им јагњад припуштити!
0067 „Пуче, пашо, мене срце живо.
0068 „Па повиках десет пауновах,
0069 „Потрчасмо на друм пред Турцима,
0070 „Посјекосмо тридес сератлијах,
0071 „И отесмо тридес јагањацах,
0072 „Те дадосмо овцама јагањце.”
0073 Таде паша говори Михату:
0074 „О Михате, Турски душманине!
0075 „Ђе се мука код главе нагнала,
0076 „Па та мука глави не помогла,
0077 „И ту муку опалила муња!
0078 „Ђе се глава код муке нагнала,
0079 „А та глава муци не помогла,
0080 „И ту главу посјекли крвници!”
0081 Дарова му стотину цекинах,
0082 И даде му лаке пратиоце,
0083 Пратили га до двора његова.
0084 Махат свога ранца изводио,
0085 Послао га паши у пешкешу.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 304-306.