Čini Imbra Čelebije
(iz Risna)
Mili Bože, čuda velikoga,
Što carica ne ima poroda,
Ni muškoga ni đevojačkoga!
Boga moli carevica mlada,
Da joj Bog da od srca poroda, 5
Jal' muškoga, jal' đevojačkoga.
Boga moli, umolila ga je:
Bog joj dade od srca poroda,
Ne muškoga, već đevojačkoga.
Topi biju za neđelju dana, 10
Đe se caru rodila đevojka;
Za dvije joj ime izbirali,
Dok su divno ime izabrali,
Divno ime, Materino zlato.
Kada su joj ime izabrali, 15
Skovaše joj srebrnu bešiku,
Na bešiku od zlata sokola,
Kad je sama, da se razgovara.
Rani majka Materino zlato
Dok je zlato do kuđelje bilo; 20
A kad zlato do kuđelje bilo,
Skovaše joj srebrnu kuđelju[1],
Pri kuđelji od zlata vreteno,
Na vreteno prsten od bisera;
Rani majka Materino zlato 25
Dok je zlato do đerđefa bilo;
A kad zlato do đerđefa bilo,
Kupila joj đerđef od merdžana
I lijepu iglu od biljura,
Tanka beza od grada Mostara, 30
Svake svile baš od Sarajeva
I lijepa Mletačkoga zlata;
Dozvala joj devet drugarica,
Da je uče na đerđefu vesti
Pod narančom u rosne livade. 35
Kad bijaše na zapadu sunce,
Ma se diže Materino zlato,
Stade šetat' niz rosne livade
A pored nje devet drugarica,
Te joj nose skuce i rukavce, 40
Skuce nose, da se ne obrose,
A rukavce, da se ne otrune;
U to doba čelebija Imbro
Šetajući uz rosne livade,
Pa joj Imbro Božju pomoć zvaše: 45
„Božja pomoć, Materino zlato!“
A ona mu pomoć prifataše :
„Bog da' dobro, čelebija Imbro!“
Ode Imbro dvoru bijelome,
Pa je staru dozivao majku: 50
„O starice, moja mila majko!
„Ajde, majko, u careve dvore,
„Prosi za me Materino zlato;
„Ako ti se ne oženim njome,
„Nikad ti se oženiti ne ću, 55
„Ni đevojkom, niti udovicom,
„Već ti, majko, hoću zemljom crnom.“
Ali majka Imbru govoraše:
„Sinko Imbro, vrlo dobro moje!
„Tebe će mi zabavit' đevojka.“ 60
Ali opet Imbro veli majci:
„Ajde, više ne govori, majko!
„Nego ajde, te prosi đevojku.“
Ma se majci ino ne mogaše,
Od Imbrova straha ne smijaše, 65
Nego ode u careve dvore.
Kada dođe na avlijnska vrata,
Zakucala alkom na vratima,
Viđeše je devet drugarica,
Što učahu Materino zlato, 70
Što učahu na đerđefu vesti,
Staše mrazit' Materinu zlatu
A onoga čelebiju Imbra,
Da je Imbro roda horjatskoga,
Da je Imbra horjatka rodila. 75
Al' izlazi carevica mlada,
Te starici otvorila vrata,
Pa je vodi u nove kamare,
Šećerli joj kafu donosila,
Kafu piše, dokle je popiše; 80
Ali veli mlada Imbra majka:
„O Boga ti, carevice mlada!
„Nit' me pitaš, ni ja tebe kažem.
„A što sam se stara zamučila
„Od mojega dvora do tvojega: 85
„Poslao me čelebija Imbro,
„Poslao me, i pozdravio te:
„Hol' mu dati tvoje čisto zlato,
„Hol' je njemu dati za ljubovcu?“
Ali veli carevica mlada: 90
„Pričekaj me, mlada Imbra majko,
„Dok ja pođem u rosne livade,
„Da upitam moje čisto zlato,
„Hoće l' uzet mlada Imbra tvoga.“
Kad carica pod naranču došla, 95
Svojemu je govorila zlatu:
„Zlato moje, holi uzet' Imbra?“
Ali zlato govoraše majci:
„Prođi me se, moja mila majko!
„Ja ga ne bih ni za sluge mlada, 100
„A nekmoli za mog gospodara;
„E je Imbro roda horjatskoga,
„I Imbra je rodila horjatka.“
Kad to čula mlada Imbra majka,
Ne šće čekat' caricu gospođu, 105
Dok s haberom iz livade dođe,
No iz dvora na brzinu bježi.
Daleko je Imbro ugledao,
A još malo bliže sustretao,
Pa je staroj besjedio majci: 110
„Jesi li mi za muštuluk, majko?“
Srdito mu odgovara majka,
„Prođi me se, Imbro, jadan sinko !
„Ma je tebe govorila majka,
„Da će tebe zabavit' đevojka; 115
„Ona ti je govorila, sinko.
„Da si, sinko, roda horjatskoga,
„Da je tebe rodila horjatka.“
Kad je Imbro majku razumijo,
On je staroj besjedio majci: 120
„A ne boj se, moja stara majko!
„Da bi mene ne rodila majka,
„Već kobila, koja ata moga
„Ako joj se osvetiti ne ću
„Prijed saba i zore bijele!“ 125
Kad u veče o večeri bilo,
Večeraše i sofru digoše.
Svako leže, đe je mjesto kome,
Mladi Imbro u nove kamare;
Na nesan se bješe njemu dalo, 130
Pa on uze divit i hartije,
Te napisa list knjige bijele,
Vijaru je meće od planine,
Knjigu meće, a vijara kumi:
„Ne nosi mi pismo i hartiju, 135
„Nego pamet Materina zlata,
„Da mi dođe u bijelu kulu
„Prije saba i zore bijele
„Sama gola, u košulji tankoj,
„Sama bosa, u pačmage žute, 140
„Gologlava, u marami maloj.“
Pa je drugu knjigu nakitio.
Pa je meće u vodu studenu,
Pa je vodu Bogom zaklinjao:
„A za Boga, moja vodo ladna! 145
„Ne nosi mi pismo ni hartiju,
„Nego pamet Materina zlata,
„Da mi dođe u bijele dvore
„Prije saba i zore bijele
„Sama gola, u košulji tankoj, 150
„Sama bosa, u pačmage žute,
„Gologlava, u marami maloj."
Pa je treću knjigu nakitio,
Pa je meće na tu vatru živu,
Živu vatru Bogom zaklinjaše: 155
„A za Boga, moja vatro živa!
„Ne gori mi pismo na hartiju,
„Nego pamet Materina zlata,
„Da mi dođe u bijele dvore
„Prije saba i zore bijele 160
„Sama gola, u košulji tankoj,
„Sama bosa, u pačmage žute,
„Gologlava, u marami maloj!“
U tome ga sanak prevario.
Malo bilo, za dugo ne bilo, 165
Al' su teško rti navalili,
Bije neko alkom na vratima:
„Otvor' vrata, čelebija Imbro!
„Otvor' vrata, ostala ti pusta!“
U tome se Imbro probudio, 170
On se skoči, ka' da se pomami.
Hitro trči, te otvori vrata,
Al' na vrat'ma Materino zlato!
Kad je viđe čelebija Imbro,
Ka' da ga je ogrijalo sunce; 175
Prigrnu je ćurkom zelenijem,
Ušetaše u bijele dvore
I odoše u nove kamare.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
