Četa moračka
0001 Mala se je četa podignula
0002 od Morače tvrde kačanine,
0003 mala četa tri četiri druga,
0004 pred četom je vojevoda Pejo,
0005 a za Pejom Boja harambaša,
0006 a za Bojom Raško barjaktare,
0007 a za Rapkom Hrnjković Todore,
0008 za Todorom Tomiću Ilija.
0009 Ode četa na Javorje ravno,
0010 kad je četa na Javorje bila,
0011 tu je četa trudna počinula,
0012 progovra vojevoda Pejo:
0013 "A boga ti, Boja harambaša!
0014 Kuda ćemo četom okrenuti?"
0015 Reče njemu Boja harambša:
0016 "Da idemo u Vaškovo ravno,
0017 u Vaškovo ili Kolašinu."
0018 Reče njemu vojevoda Pejo:
0019 "Ja ti, Boja, u Vaškovo neću,
0020 ni Vaškovu ni ću Kolašinu,
0021 no ajdemo u Primorje ravno
0022 k latinskome gradu Dubrovniku,
0023 nebismo li zadobili blaga."
0024 Otolen je četa okrenula
0025 i Nikšiće prijeđoše ravne,
0026 pa Rudine četa prelazila,
0027 dok sidoše u Primorje župno,
0028 u Primorju razvliše kulu,
0029 a iz kule blago pokupiše,
0030 otodioše pokraj mora sinja
0031 dok dođoše pred Kotora grada,
0032 piju ladno pred Kotorom vino,
0033 služi vino Kata krčmarica
0034 a sve gleda Raška barjaktara,
0035 progovra vojevoda Pejo:
0036 "A boga ti, krčmarice Kato!
0037 Što sve gledaš Raška barjaktara?"
0038 A reče mu krčmarica mlada:
0039 "O boga ti, vojevoda Pejo,
0040 jesi l’ Raška oženio tvoga?"
0041 Reče njojzi vojevoda Pejo:
0042 "Ja nijesam Raška enio,
0043 da te prosim bil i ga uzela?"
0044 Najsmija se mlada krčmarica:
0045 "A za boga, vojevoda Pejo!
0046 Da koga big, kade rAška ne big?"
0047 Metnu Pejo u džepove ruke,
0048 dade njojzi prsten i jabuku:
0049 "Čekaj mene po godine danah
0050 dok dovedem kićene svataove."
0051 Bira Katga po Kotoru vino,
0052 kad pođoše morački hajduci,
0053 iznese im mlada krčmarica
0054 da pred sobom šalju u Moraču,
0055 dade njima blago nebrojeno,
0056 i dade im čohu nekrojenu,
0057 a dade im platnonemjereno,
0058 vet dade im jendu pušku tanku,
0059 tanka puška zelena latinka,
0060 bila puška njena gospodara,
0061 što je skoro pusta ostanula,
0062 pokloni je zaručniku svome.
0063 Otidoše morački hajduci,
0064 čeka Kata za godinu danah,
0065 a kad viđe da svatovah nejma,
0066 ona knjigu sitnu opremila:
0067 "Kamo vjera, kamoli svatovi?
0068 Ako ćeš me, Pejo, prevariti,
0069 daj ti moje blago nebrojeno!
0070 Kamo l’, Pejo, čoa nekrojena,
0071 kamo moje platno nemjereno,
0072 kamo puška zelena latinka?"
0073 Pejo knjigu Kati otpisuje:
0074 "Udaji se, krčmarice Kato!
0075 Ja sam, Kato, Raška oženio,
0076 dao sam mu sestru za ljubovcu;
0077 a što išteš blago nebrojeno,
0078 neda blago Boja harambaša
0079 i delija Hrnjković Todore;
0080 a što išteš čohu nekrojenu,
0081 neda čohu Tomiću Ilija,
0082 platna dosta ima u Kotoru,
0083 a ja ovo hoću razdrijeti;
0084 a što išteš zelenu latinku,
0085 ti je Rašku jesi poklonila,
0086 ne išti je, a ne sramoti se!"
0087 Na tome se i mjesec mijenj’o.
