Чета морачка
0001 Мала се је чета подигнула
0002 од Мораче тврде качанине,
0003 мала чета три четири друга,
0004 пред четом је војевода Пејо,
0005 а за Пејом Боја харамбаша,
0006 а за Бојом Рашко барјактаре,
0007 а за Рапком Хрњковић Тодоре,
0008 за Тодором Томићу Илија.
0009 Оде чета на Јаворје равно,
0010 кад је чета на Јаворје била,
0011 ту је чета трудна починула,
0012 проговра војевода Пејо:
0013 "А бога ти, Боја харамбаша!
0014 Куда ћемо четом окренути?"
0015 Рече њему Боја харамбша:
0016 "Да идемо у Вашково равно,
0017 у Вашково или Колашину."
0018 Рече њему војевода Пејо:
0019 "Ја ти, Боја, у Вашково нећу,
0020 ни Вашкову ни ћу Колашину,
0021 но ајдемо у Приморје равно
0022 к латинскоме граду Дубровнику,
0023 небисмо ли задобили блага."
0024 Отолен је чета окренула
0025 и Никшиће пријеђоше равне,
0026 па Рудине чета прелазила,
0027 док сидоше у Приморје жупно,
0028 у Приморју развлише кулу,
0029 а из куле благо покупише,
0030 отодиоше покрај мора сиња
0031 док дођоше пред Котора града,
0032 пију ладно пред Котором вино,
0033 служи вино Ката крчмарица
0034 а све гледа Рашка барјактара,
0035 проговра војевода Пејо:
0036 "А бога ти, крчмарице Като!
0037 Што све гледаш Рашка барјактара?"
0038 А рече му крчмарица млада:
0039 "О бога ти, војевода Пејо,
0040 јеси л’ Рашка оженио твога?"
0041 Рече њојзи војевода Пејо:
0042 "Ја нијесам Рашка енио,
0043 да те просим бил и га узела?"
0044 Најсмија се млада крчмарица:
0045 "А за бога, војевода Пејо!
0046 Да кога биг, каде рАшка не биг?"
0047 Метну Пејо у џепове руке,
0048 даде њојзи прстен и јабуку:
0049 "Чекај мене по године данах
0050 док доведем кићене сватаове."
0051 Бира Катга по Котору вино,
0052 кад пођоше морачки хајдуци,
0053 изнесе им млада крчмарица
0054 да пред собом шаљу у Морачу,
0055 даде њима благо небројено,
0056 и даде им чоху некројену,
0057 а даде им платнонемјерено,
0058 вет даде им јенду пушку танку,
0059 танка пушка зелена латинка,
0060 била пушка њена господара,
0061 што је скоро пуста останула,
0062 поклони је заручнику своме.
0063 Отидоше морачки хајдуци,
0064 чека Ката за годину данах,
0065 а кад виђе да сватовах нејма,
0066 она књигу ситну опремила:
0067 "Камо вјера, камоли сватови?
0068 Ако ћеш ме, Пејо, преварити,
0069 дај ти моје благо небројено!
0070 Камо л’, Пејо, чоа некројена,
0071 камо моје платно немјерено,
0072 камо пушка зелена латинка?"
0073 Пејо књигу Кати отписује:
0074 "Удаји се, крчмарице Като!
0075 Ја сам, Като, Рашка оженио,
0076 дао сам му сестру за љубовцу;
0077 а што иштеш благо небројено,
0078 неда благо Боја харамбаша
0079 и делија Хрњковић Тодоре;
0080 а што иштеш чоху некројену,
0081 неда чоху Томићу Илија,
0082 платна доста има у Котору,
0083 а ја ово хоћу раздријети;
0084 а што иштеш зелену латинку,
0085 ти је Рашку јеси поклонила,
0086 не ишти је, а не срамоти се!"
0087 На томе се и мјесец мијењ’о.
