Čestitam/24

PRIZOR IV

PRIZOR IV
SPIRA GRABIĆ (napit, ulazi i peva pesmu):

„Duh vremena sad je taki,
Za slobodu s' diže svaki,
Bela vila ori glas,
I u borbu zove nas,
Napred, napred, napred Srbine!"

Ha! ha! ha! Al' su vragovi ti varošani! Što ti mogu da piju, to ni đavo nije video! Nego sam se zato opet održao, junački održao! Valjda nismo ni mi sa sela baš kojekakve šuše! I mi smo, hvala bogu, narodnjaci! Živeo narod!... Al' sam nazdravljao! Svi su zinuli kad sam im ja razložio šta treba mi Srbi da činimo. Prvo treba manastire urediti, — rekoh ja. To smo već učinili, — rekoše oni. Još jedared, — rekoh ja. Pa onda treba narodno pozorište imati, — rekoh ja. To već imamo, — rekoše oni. Još jedno — rekoh ja... Pa onda treba za pozoršite u Novom Sadu dvoranu zidati, — rekoh ja. To već imamo, — rekoše oni. Još jednu, — rekoh ja. Pa onda treba u Novome Sadu valjanu srpsku gimnaziju imati, — rekoh ja - Imaćemo i dve, — rekoše oni. Tu vam je dosta i jedna, — rekoh ja, a oni — ućutaše. Ha, ha, ha! I tako sam im doskočio! E, nego što sam se dobro proveselio, nisam se ni nadao! Ta da, ko bi se nadao da ću ja do zore osvanuti! Ha, ha, ha! Moja snaja opravila mene u osam sati uveče da idem spavati. Ja u osam sati u postelju? Nije ni moj ded tako rano legao. Ja ti, bogme, lepo polagano, kad je moja Mara zaspala, šumangele u bircuz! No to moram reći, ja sam hteo samo do pola dvanaest. Ali šta ćeš kad je lepo društvo! Samo, da ne doznadu! Nije me ni brige! Niko me nije video ući. Mogu sada leći, pa ću kazati da sam spavao celu noć. (Pođe da ugasi sveću na stolu i u tom smotri na stolu pismo). Kakvo je to pismo? (Uzme i čita). „Gospodinu S. Grabiću, ovde." To je na mene upravljeno. Šta ovo može biti? (Otvori ga i čita). „Gospodine, Vi ste jedna lola" šta? (čita dalje) „jedna bekrija" ... ja bekrija? koji celu noć tumarate" — otkud se brže bolje doznalo? ... „Vi ne zaslužujete da vas dočekam. Zbogom! Mara." (Ispusti pismo). Oho, mene, s oproštenjem, teraju iz kuće?! Mene, njihovog čiku, koji nisam žalio truda dan i po voziti se da ih posetim; mene, gosta i pripoznata narodnjaka, člana Matice, pozorišta, društva za radinost, pevačkog društva, odbornika u svima odborima i čuvenog korteša pri svima restauracijama i poslaničkim izborima! I to sve zbog toga što sam se malo proveselio! No, tome se nisam nadao! Dođi u svoj rod u goste da te posle teraju i nazivaju lolom i bekrijom! Lepo, vrlo lepo! Dobro, kad mi već drugo ne ostaje, a mi ćemo torbu u šake, pa put za uši! E, jesi li ti samo narodnjak, moraš da stradaš! (Uđe u sobu).