Čestitam/23
PRIZOR III
SOFKA i pređašnji
SOFKA (utrči):
Zapovedajte, gospodine!
STEVA:
Gde ti je gospoja?
SOFKA:
Valjda je u svojoj sobi.
STEVA:
Tamo je nema!
SOFKA:
Valjda je u drugoj sobi.
STEVA:
Ni tamo je nema!
SOFKA:
Onda je, valjda, u trećoj sobi.
STEVA:
Do sto vraga, ni tamo je nema!
SOFKA:
Onda nije u sobi.
STEVA:
Ludo — to znam i bez tebe! Je l' ti gospoja otišla kudgod?
SOFKA:
Danas ujutru?
STEVA:
Da kade?
SOFKA:
Nije.
STEVA:
Pa da gde je onda?
SOFKA:
Ja ne znam.
STEVA:
Do sto đavola, kakva si ti sobarica kad ne znaš gde ti je gospoja!
SOFKA:
Oprostite, al' ja sam bila na muzici!
STEVA:
Tako! A ko ti je dopustio?
SOFKA:
Milostiva gospoja mi je rekla da idem.
STEVA:
Moja žena?
SOFKA:
Da, odmah čim je došao onaj gospodin.
STEVA:
Kakav gospodin?
SOFKA:
Ja ga ne poznajem, nisam ga za ovo četrnaest dana, što sam kod vas, nikad videla.
STEVA:
Do sto đavola, to je sve lepše i lepše! A kako izgleda taj gospodin?
SOFKA:
Onako baš nije ružan, pre bih rekla da je lep čovek!
STEVA:
Pa onda?
SOFKA:
Pa onda ništa. On je došao, poljubio se s milostivom gospojom...
STEVA:
Šta, poljubio se?!...
SOFKA:
Da, i posle mi je milostiva gospoja odmah rekla da idem na muziku, jer me neće trebovati, i ostala je sa onim gospodinom.
STEVA:
Grom i pakao, devojko, to nije istina!
SOFKA:
Kako da nije kad sam svojim očima videla! Još mi je dao taj gospodin dva seksera što sam mu torbu unela.
STEVA:
Torbu?... Tako je! Ja sam našao u svojoj sobi torbu. Nema sumnje, to je ljubavnik moje žene. A, to ne može biti! Ne može? A zašto ne? Grom i pakao, kakva misao!... Moje žene nema! Da nisu pobegli? Pobegli? On s mojom ženom da pobegne?! A čekaj se, lopove jedan, pokazaću ti ja kako se žene kradu! Moja Mara ostavila mene, mene, koji je toliko volim! Dabogme, ja sam se po cele noći kartao, nikad kod kuće, njoj bilo dugo vreme, onaj joj se lola udvarao, e, pa zašto da me ne ostavi? Al' ne, ona je moja žena, ona se zaklela pred oltarom da će mi verna biti, ma se ja i kartao! Hu! Hoću da poludim. Sofka, pištolj ovamo!
SOFKA (plačno):
Nemojte, molim vas, gospodine, da se ubijete!
STEVA:
Ni reči, pištolj ovamo!
SOFKA:
Ja ne znam kako to izgleda!
STEVA:
Prokleta devojko! (Utrči u sobu i izađe sa pištoljem). Sad idem, idem da se osvetim! Ha, krvničko koleno, kradljivče podli, tvoj je poslednji čas kucnuo! (Istrči napolje).
SOFKA (trči za njim):
Gospodine! Gospodine!