Čestitam/22

PRIZOR II

PRIZOR II
STEVA GRABIĆ (ulazi na druga vrata polako češući se):
Do sto đavola! Mora da je već dockan, hoću reći rano! (Gleda na sat). Pola sedam? Je l' mogućo? Prokleti farbl, tako prolazi vreme da čovek ni ne oseti! Od juče sedam sati, eve do sada! Ne mož', brate, kad si u gubitku, pa sve čekaš da se regresuješ. Nego što sam imao peha, to ne rodi više! Ja ajnundrajsig, a Ćira firmal; ja tri sedmice, a Ćira tri keca; ja tri keca, a Ćira četiri kralja! E, sad da se čovek ne jedi! A rekao sazm da neću sa Ćirom više igrati farbla, pa opet me đavo naneo! Ali čekaj samo, pašćeš ti meni šaka na šlageru, a tu sam ja majstor! To i jeste najlepša igra, a ne gubi se ni toliko vremena. Francuska igra, brate, sasvim je drukčija nego taj kočijaški farbl. Tek kad ono rekneš: aki, apre, nef, bakala! Ta nema ništa preko šlagera! Nego sad brzo da ugnječim postelju da Mara ne pozna da nisam kod kuće spavao. Već ja ću njoj reći da sam došao punkt dvanaest! Ne, recimo pola jedan. Uvek je bolje na frtalje, jer se prečuju kad iskucavaju. Hajdmo sad da ugnječimo postelju! (Ode preko puta u sobu i odmah izađe). Ne znam kakve su to torbe u mojoj sobi? Valjda su Marine pa je metnula u moju sobu, kô veli, meni ne smetaju. Ima i pravo, ja sam slabo kad u svojoj sobi. (Češlja se i pljuvačkom tare oči). Tako! Sad neka kaže ko da nisam cele noći spavao. Pa sad idem da budim ženu i da je psujem što nije uranila. Ha, ha, ha... baš smo ti mi muški prave lole! (Uđe u Marinu sobu i odmah izađe). Nema je! Postelja ni dodirnuta! Šta to znači? Da nije u ovoj sobi (Uđe u sobu pored Marine sobe i odmah izađe). Nije ni ovde? — Ne razumem šta to može biti. (Zvoni). Sofka! Sofka!