Čengijć Sinan-beg

0001 Zahvali se Čengić Sinan-bego
0002 pred gospodom od Hercegovine:
0003 "Ah da bi me bula ne rodila,
0004 no Vlahinja, koja Vlahe rađa,
0005 ako vojsku sakupiti neću
0006 da poharam selo na Trnjine,
0007 na Trnjine na kraj Gore Crne,
0008 u njemu mi čudan šićar kažu:
0009 b’jele ovce, konje i volove,
0010 što su oni kleti Trnjinari
0011 sve iz naše zemlje ugrabili!
0012 Opaliću kulu Roganovu,
0013 na koju se turske glave suše
0014 i u koju tursko robje vode,
0015 te ih nama daju na otkupe;
0016 Zarobiću ljubu Roganovu,
0017 zarobiću ol’ ću poginuti,
0018 mladu ljubu skoro dovedenu,
0019 jer mi kažu koji je poznaju
0020 da je ljevša od vile bijele!"
0021 No mu stari veli Katlan-aga
0022 od Mostara grada bijeloga:
0023 "Prođ’ se toga, Čengijć-Sinan-bego,
0024 nije lasno robit Crnogorce
0025 ni paliti sela crnogorska,
0026 da se ona krvlju ne obliju!
0027 Znaš li, bego, što je skoro bilo
0028 kad udriše naši Hercegovci
0029 na bijelu kulu Roganovu:
0030 Niti oni roba zarobiše
0031 ni bijelu kulu opališe,
0032 no skočiše mladi Crnogorci,
0033 razgnaše Turke na buljuke,
0034 trideset i šest živih ufatiše,
0035 sve begovah, agah i spahijah,
0036 a suviše ostalih Turakah!
0037 Ne šćeše ih pustit na otkupe
0038 za mletačke od zlata dukate,
0039 već na tursku bruku i sramotu
0040 zaiskaše mačvanske veprove.
0041 Ljto iskaše to im Turci daše,
0042 za veprove Turke mijenjaše"
0043 Pa spomen’ se, Čengijć-Sinan-bego:
0044 što se pređe moglo dogoditi,
0045 to s’ opeta dogoditi može;
0046 no prođi se toga šićarenja,
0047 da te ljuta zmija ne udari!"
0048 Za to bego ne obraća glave,
0049 jer ga nosi želja prevelika
0050 na lijepu Roganovu ljubu,
0051 da je uzme za ljubovcu dragu.
0052 pak iskupi sedam hiljad’ vojske,
0053 na Trnjine selo udario,
0054 al’ se brane trideset Trnjinarah
0055 kojino se doma namjeriše
0056 žestokijem ognjem iz pušakah,
0057 a klikuju braću Crnogorce
0058 iz bijele kule Roganove -
0059 ni pristupit do kule ne dadu!
0060 To začuše Čevrljani junaci
0061 i ostali mladi kraičnici,
0062 Velestovci, Cuce i Bjelice;
0063 na junačke noge poskočiše
0064 i šarene puške prifatiše,
0065 put Trnjinah brzo potrčaše.
0066 Kliče dobar junak iz družine:
0067 "Stan’ postani, turski buljumbaša!
0068 Jer da imaš krila sokolova
0069 ne bi tebe danas odnijela!"
0070 Kad viđeše Turci Crnogorce,
0071 pobjegoše glavom bez obzira.
0072 No im loša sreća priskočila,
0073 što ih potoč skoro pristignula, -
0074 ćeraše ih gorom i planinom:
0075 do Prentina Dola krvavoga
0076 devedeset glavah posjekoše,
0077 pa ostale dalje poćeraše
0078 i na tvrdi klanac naćeraše,
0079 sto i tridest i dva uvatiše,
0080 među njima agah i begovah
0081 sedamdeset i četiri druga.
0082 Sve ostale tuđer izgubiše,
0083 a gospodu žive povedoše
0084 nasred Kčeva na gumno kameno.
0085 Hoćahu ih pustit na otkupe,
0086 no ih ženska glava ukorila,
0087 vjerna ljuba kneza Mojisija,
0088 baš od Kčeva, mjesta krajičnoga;
0089 ona reče Kojičiću Vuku,
0090 što držaše Čengijć-Sinan-bega
0091 svezanijeh rukah naopako:
0092 "Oj, đevere, Kojičiću Vuko!
0093 Vi hoćaste braću otkupiti
0094 u kletoga Ćuprilić vezira,
0095 no ih ne šće dati na otkupe.
0096 Spomeni se, Vuko, udovicah,
0097 udovicah, crnih kukavicah,
0098 onomlani što su ostanule,
0099 kukajući i suze roneći
0100 bez muževah i bez hraniteljah!
0101 Nije li vi zazor i sramota
0102 da puštate Turke na otkupe?"
0103 U junaku puče srce Vuku:
0104 sabljom mahnu Kojičiću Vuko
0105 odsiječe Sinan-begu glavu;
0106 svu gospodu tako pogubiše.
0107 Tad stadoše mijenjati Turke
0108 za junake mlade Crnogorce
0109 koji bjehu skoro poginuli
0110 od velike vojske Ćuprilića;
0111 tu prebiše, dragi pobratime:
0112 dva Čengijća za popa Milijća,
0113 Ljubovića za Ćukanovića,
0114 a Mekića za Tomanovića,
0115 Jagličića za Mićunovića,
0116 Sijerčića za Mrvaljevića,
0117 a dizdara od Klobuka Zuka
0118 za sokola Mandušića Vuka;
0119 još ostale brojiti ne mogu,
0120 jer bi pjesna odveć duga bila.