Ченгијћ Синан-бег

0001 Захвали се Ченгић Синан-бего
0002 пред господом од Херцеговине:
0003 "Ах да би ме була не родила,
0004 но Влахиња, која Влахе рађа,
0005 ако војску сакупити нећу
0006 да похарам село на Трњине,
0007 на Трњине на крај Горе Црне,
0008 у њему ми чудан шићар кажу:
0009 б’јеле овце, коње и волове,
0010 што су они клети Трњинари
0011 све из наше земље уграбили!
0012 Опалићу кулу Роганову,
0013 на коју се турске главе суше
0014 и у коју турско робје воде,
0015 те их нама дају на откупе;
0016 Заробићу љубу Роганову,
0017 заробићу ол’ ћу погинути,
0018 младу љубу скоро доведену,
0019 јер ми кажу који је познају
0020 да је љевша од виле бијеле!"
0021 Но му стари вели Катлан-ага
0022 од Мостара града бијелога:
0023 "Прођ’ се тога, Ченгијћ-Синан-бего,
0024 није ласно робит Црногорце
0025 ни палити села црногорска,
0026 да се она крвљу не облију!
0027 Знаш ли, бего, што је скоро било
0028 кад удрише наши Херцеговци
0029 на бијелу кулу Роганову:
0030 Нити они роба заробише
0031 ни бијелу кулу опалише,
0032 но скочише млади Црногорци,
0033 разгнаше Турке на буљуке,
0034 тридесет и шест живих уфатише,
0035 све беговах, агах и спахијах,
0036 а сувише осталих Тураках!
0037 Не шћеше их пустит на откупе
0038 за млетачке од злата дукате,
0039 већ на турску бруку и срамоту
0040 заискаше мачванске вепрове.
0041 Љто искаше то им Турци даше,
0042 за вепрове Турке мијењаше"
0043 Па спомен’ се, Ченгијћ-Синан-бего:
0044 што се пређе могло догодити,
0045 то с’ опета догодити може;
0046 но прођи се тога шићарења,
0047 да те љута змија не удари!"
0048 За то бего не обраћа главе,
0049 јер га носи жеља превелика
0050 на лијепу Роганову љубу,
0051 да је узме за љубовцу драгу.
0052 пак искупи седам хиљад’ војске,
0053 на Трњине село ударио,
0054 ал’ се бране тридесет Трњинарах
0055 којино се дома намјерише
0056 жестокијем огњем из пушаках,
0057 а кликују браћу Црногорце
0058 из бијеле куле Роганове -
0059 ни приступит до куле не даду!
0060 То зачуше Чеврљани јунаци
0061 и остали млади краичници,
0062 Велестовци, Цуце и Бјелице;
0063 на јуначке ноге поскочише
0064 и шарене пушке прифатише,
0065 пут Трњинах брзо потрчаше.
0066 Кличе добар јунак из дружине:
0067 "Стан’ постани, турски буљумбаша!
0068 Јер да имаш крила соколова
0069 не би тебе данас однијела!"
0070 Кад виђеше Турци Црногорце,
0071 побјегоше главом без обзира.
0072 Но им лоша срећа прискочила,
0073 што их поточ скоро пристигнула, -
0074 ћераше их гором и планином:
0075 до Прентина Дола крвавога
0076 деведесет главах посјекоше,
0077 па остале даље поћераше
0078 и на тврди кланац наћераше,
0079 сто и тридест и два уватише,
0080 међу њима агах и беговах
0081 седамдесет и четири друга.
0082 Све остале туђер изгубише,
0083 а господу живе поведоше
0084 насред Кчева на гумно камено.
0085 Хоћаху их пустит на откупе,
0086 но их женска глава укорила,
0087 вјерна љуба кнеза Мојисија,
0088 баш од Кчева, мјеста крајичнога;
0089 она рече Којичићу Вуку,
0090 што држаше Ченгијћ-Синан-бега
0091 свезанијех руках наопако:
0092 "Ој, ђевере, Којичићу Вуко!
0093 Ви хоћасте браћу откупити
0094 у клетога Ћуприлић везира,
0095 но их не шће дати на откупе.
0096 Спомени се, Вуко, удовицах,
0097 удовицах, црних кукавицах,
0098 ономлани што су остануле,
0099 кукајући и сузе ронећи
0100 без мужевах и без хранитељах!
0101 Није ли ви зазор и срамота
0102 да пуштате Турке на откупе?"
0103 У јунаку пуче срце Вуку:
0104 сабљом махну Којичићу Вуко
0105 одсијече Синан-бегу главу;
0106 сву господу тако погубише.
0107 Тад стадоше мијењати Турке
0108 за јунаке младе Црногорце
0109 који бјеху скоро погинули
0110 од велике војске Ћуприлића;
0111 ту пребише, драги побратиме:
0112 два Ченгијћа за попа Милијћа,
0113 Љубовића за Ћукановића,
0114 а Мекића за Томановића,
0115 Јагличића за Мићуновића,
0116 Сијерчића за Мрваљевића,
0117 а диздара од Клобука Зука
0118 за сокола Мандушића Вука;
0119 још остале бројити не могу,
0120 јер би пјесна одвећ дуга била.