Sinoć Jovo iz Stambola dođe,
Svoju majku na vratima nađe;
On ne veli „kako si majko?“
Već on pita: „kako mi je zlato?“
Njemu majka tiho odgovara: 5
„A moj sine Čelebija Jovo,
Tvoje zlato za drugoga dato,
Tvoje srebro uz drugoga leglo.“
Kad to čuo Stambolija Jovo,
On ogrnu kolastu azdiju, 10
Po azdiji sedefli tamburu,
Pa on ide dragoj pod, pendžere,
Al mu draga u sobi sjeđaše,
U bešici svog sina ljuljaše.
Jovo uze sedefli tamburu, 15
Sitno kuca jasno popijeva
„Moja draga, zar si se udala?“
Njemu draga tiho odgovara:
„Jesam Jovo i sina rodila
I tvoje mu ime nađenula; 20
Tvoje ime Čelebija Jovo;
Kad zapjevam uz bešiku sinu:“
„Nini sine ne bilo ti babe,
Ostala ti udovica mama,
Udala ee za prvog sevdaha[1]!“ 25
