Časovi slabosti
| Časovi slabosti Pisac: Dušan Srezojević |
Časovi slabosti
Govorio sam: Dani ere svete
Doći će jednom k'o oblaci zlatni;
Bolovi koji očajanjem prete
Iščeznuće, zanavek nepovratni.
Duša mi mirisala setnim dahom
Nežnoga cveta nazirane sreće;
Misao moja, uzvišenim mahom,
Izdetela je iz crne odeće.
I čekao sam. Al' zalud se čeka
Što se nikada dočekati neće.
U bolnoj nadi, iluzija meka
Zalud će k nebu snova da uzleće.
San snevan s bolom, nebrojano puta,
Ostaće večno u sferama mola.
Za himerama duh uzalud luta; —
Čovek je stvoren od supstance bola.
Sve je obmana, dim, sve samo varka.
I kada dođe neminovno vreme
I poveze me Smrti crna barka,
I kad iz praznih prsiju zastreme,
Poslednji moji dasi prema suncu
Što, zalazeći, nebesa obliva
Večernjim zlatom, k'o kruna vrhuncu
Planine koja u maglama sniva, —
Iz moga mutna i ugasla oka
Okruniće se suze, suze bola,
Što mi je čežnja bila preduboka
A život bio samo akord mola.
Izvori[uredi]
- ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975.
|