Časovi slabosti

Dušan Srezojević

Časovi slabosti Pisac: Dušan Srezojević

Časovi slabosti

Govorio sam: Dani ere svete

Doći će jednom k'o oblaci zlatni;

Bolovi koji očajanjem prete

Iščeznuće, zanavek nepovratni.

Duša mi mirisala setnim dahom

Nežnoga cveta nazirane sreće;

Misao moja, uzvišenim mahom,

Izdetela je iz crne odeće.

I čekao sam. Al' zalud se čeka

Što se nikada dočekati neće.

U bolnoj nadi, iluzija meka

Zalud će k nebu snova da uzleće.

San snevan s bolom, nebrojano puta,

Ostaće večno u sferama mola.

Za himerama duh uzalud luta; —

Čovek je stvoren od supstance bola.

Sve je obmana, dim, sve samo varka.

I kada dođe neminovno vreme

I poveze me Smrti crna barka,

I kad iz praznih prsiju zastreme,

Poslednji moji dasi prema suncu

Što, zalazeći, nebesa obliva

Večernjim zlatom, k'o kruna vrhuncu

Planine koja u maglama sniva, —

Iz moga mutna i ugasla oka

Okruniće se suze, suze bola,

Što mi je čežnja bila preduboka

A život bio samo akord mola.

Izvori

• ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Srezojević, umro 1916, pre 108 godina.