Часови слабости

Душан Срезојевић

Часови слабости Писац: Душан Срезојевић

Часови слабости

Говорио сам: Дани ере свете

Доћи ће једном к'о облаци златни;

Болови који очајањем прете

Ишчезнуће, занавек неповратни.

Душа ми мирисала сетним дахом

Нежнога цвета назиране среће;

Мисао моја, узвишеним махом,

Издетела је из црне одеће.

И чекао сам. Ал' залуд се чека

Што се никада дочекати неће.

У болној нади, илузија мека

Залуд ће к небу снова да узлеће.

Сан сневан с болом, небројано пута,

Остаће вечно у сферама мола.

За химерама дух узалуд лута; —

Човек је створен од супстанце бола.

Све је обмана, дим, све само варка.

И када дође неминовно време

И повезе ме Смрти црна барка,

И кад из празних прсију застреме,

Последњи моји даси према сунцу

Што, залазећи, небеса облива

Вечерњим златом, к'о круна врхунцу

Планине која у маглама снива, —

Из мога мутна и угасла ока

Окруниће се сузе, сузе бола,

Што ми је чежња била предубока

А живот био само акорд мола.

Извори

• ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.