ČAŠI
Onaklijo jada
Čašo moja mala!
S tanki ti usana
Bi li meni jedan poljub dala?
Nije mnogo, dušo,
Jedap voljub samo!
Kani mi se stida,
Da se, čašo, bliže upoznamo.
Pašću ti na usta,
K'o lspir na ružu,
Sa poljupcem jednim
Ispiću ti zamedljanu dušu.
A biću ti veran;
Ne kao lepiri,
Što šareno cveće
Dotle vole, samo dok im miri.
Već kao junaci
Sablji, jataganu,
Il' sićane zvezde
Tvrdom nebu, božijemu stanu.
Srdiću se katkad,
Čašo moja jasna,
A najvećma onda
Kad ne budeš puna, nego prazna.
Al' neblagodaran
Biti tebi ne ću:
Kad izdanem, čašo,
U ledni grob i tebe poneću.
A iz groba hladnog,
Vera i poštenje!
Mnome ćeš da juriš,
Čašo moja, i na uskrsenje!
