Crna goro, da li me poznavaš,
Eli znaješ kad sam te odija?
Kad smo bili trista i tri svata,
Iskočiše do tries delije,
Pogubiše kuma i starejka, 5
Pogubiše dva ručna devera,
Pogubiše Janka mladoženju,
Sal ostala taj lepa devojka.
Odvedoše tuj lepu devojku,
Odvedoše, u goru zelenu. 10
Tu je ona dare podelila:
Na delije svilene košulje,
Arambaši — taj lepa devojka.
Pa se odna njima zamolila:
„Vodite me dole na drumovi 15
Da ja vidim kuma i starejka,
I da vidim dva ručna devera,
Dva devera, dva zlatna prstena,
I da vidiv Janka mladoženju!“
Turci su joj molbu privatili, 20
Svedoše je na drum, na raskrsje.
Pa si priđe Ružica devojka,
Pa si priđe do miloga kuma,
Pa tag poče milo da ga žali:
„Što si mi se, kume, naljutija, 25
Da l’ te nesam lepo uslužila,
El ti nesam lepi dari dala?“
Pa tag priđe do ručnog devera
I ožali svog ručnog devera:
„Što si mi se, brate,rasrdija, 30
Te mi ništa neće odgovaraš,
Da l’ te nesam lepo obdarila?“
Pa tag priđe do staroga svata,
I njemu je takoj govorila.
Najposle je došla kod drugara, 35
Kod drugara, Janka mladoženju,
I njega je lepo ožalila.
Onda brknu Janku u džepovi,
Da izvadi svileni peškiri,
Ne izvadi svileni peškiri, 40
No izvadi tija kleti noži,
Te udari u to kleto srce:
„Leži, Janko, oba da spijemo!“
Napomena
Stana Trajković, Vina. Uz sovru (danas sedeljačka). Tekst dopunio Dušan Jovanović.
Reference
Izvor
Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Srpska akademija nauka, Posebna izdanja knjiga SSSHHH, Muzikološki institut knjiga 11, Naučno delo, Beograd, 1960., str. 114-115.
