Car Suleman i Savo patrijar
0001 Dozivao care Sulemane,
0002 Dozivao Ćuprilijć-vezira:
0003 „Vjerna slugo, Ćuprilijć-vezire!
0004 „Kako bismo zemlju poturčili,
0005 „Da ne ima vjere svakojake,
0006 „Da nemamo među sobom kavge?”
0007 Govori mu Ćuprilijć vezire:
0008 „Gospodaru, care Sulemane!
0009 „Ne mo’š, care, zemlju poturčiti,
0010 „El te zemlja poslušati ne će;
0011 „No ti piši jedan sitan ferman,
0012 „Te ga prati ka Jerusalimu
0013 „Starcu Savu vlaškom patrijaru,
0014 „Neka dođe u Stambola grada,
0015 „Obdari ga darom velikijem,
0016 „Te privoli Sava patrijara,
0017 „Privoli ga, da ti se poturči;
0018 „Ako mogneš Sava poturčiti,
0019 „Sva će ti se zemlja poturčiti.”
0020 To kad čuo care Sulemane,
0021 Brže piše sićana fermana,
0022 Te ga šalje ka Jerusalimu
0023 Starcu Savu Srpskom patrijaru:
0024 „Starče Savo, vlaški patrijaru!
0025 „Hodi dođi u Stambola grada,
0026 „Te s’ poturči u Stambolu mome,
0027 „Činiću te muhurli vezirom,
0028 „Da svu zemlju redom poturčimo,
0029 „Da nemamo među sobom kavge.”
0030 Ode ferman ka Jerusalimu,
0031 Gleda njega Savo patrijare,
0032 Ferman gleda, sitnu knjigu piše,
0033 Opremi je caru Sulemanu,
0034 U knjizi mu ovako govori:
0035 „Gospodaru, care Sulemane!
0036 „Hodi dođi ka Jerusalimu,
0037 „Te ti klanjaj za neđelju dana,
0038 „Da ti padne vatra iz nebesa,
0039 „I poteče voda iz kamena;
0040 „Tad’ ću ti se, care poturčiti,
0041 „I svu ću ti zemlju poturčiti.”
0042 Knjiga dođe caru Sulemanu;
0043 Kada viđe, što mu knjiga piše,
0044 On doziva Ćuprilijć-vezira:
0045 „Slugo moja, Ćuprilijć-vezire!
0046 „Evo mene sitna knjiga dođe
0047 „Baš od Sava vlaškog patrijara:
0048 „Ne će doći u Stambola grada,
0049 „Već me zove ka Kersualimu,
0050 „Da klanjamo za neđelju dana,
0051 „Da nam padne vatra iz nebesa,
0052 „Da poteče voda iz kamena;
0053 „Tad’ će nam se Savo poturčiti,
0054 „I svu zemlju može poturčiti;
0055 „Već ti kreni mlogu silnu vojsku,
0056 „Kreni vojske dvanaest hiljada,
0057 „Da idemo ka Jerusalimu.”
0058 Jednak vezir cara poslušao,
0059 Krenu vojske dvanaest hiljada,
0060 Uvezli se u more debelo,
0061 Zdravo care more prebrodio,
0062 Te otide u Jerusalima;
0063 Patrijar ga dobro dočekao,
0064 Na konake vojsku razredio;
0065 Pa ustade care Sulemane,
0066 On podviknu hodže i šehove
0067 I hadžije i redom muktije,
0068 Te klanjaju Turskoga namaza.
0069 Klanjaše ga za neđelju dana,
0070 Al’ eto ti čuda velikoga.
0071 Ne pade im vatra iz nebesa,
0072 Ne poteče voda iz kamena!
0073 Otkani se care Sulemane,
0074 A dopade Savo patrijare;
0075 On podviknu trista kaluđera,
0076 Obukoše rase kaluđerske,
0077 A skidoše kape kamilavke,
0078 Pa uzeše knjige jevanđelja,
0079 Oni čate i Bogu se mole.
0080 Kad je bilo u dvadeset sata,
0081 U dvadeset, jošte i četiri,
0082 Pade njima vatra iz nebesa,
0083 Od vatre se sva crkva zasjaja,
0084 Poteče im voda iz kamena,
0085 Svu carevu napojila vojsku.
0086 To kad viđe care Sulemane,
0087 Manu rukom, prekrstit’ se ćaše,
0088 Ne dade mu Ćuprilijć vezire:
0089 „Aman, care, za Boga jednoga!
0090 „Ne ostavi vjeru u kaura!
0091 „No da damo mlogoga priloga:
0092 „Potpiši im tri tovara voska,
0093 „Tri tovara voska i tamljana,
0094 „Da smo dužni svetoj Božjoj crkvi
0095 „Na godinu davat’ od danaske,
0096 „Od danaske do suda strašnoga.”
0097 Posluša ga care Sulemane,
0098 Te potpisa tri tovara voska,
0099 Tri tovara voska i tamljana,
0100 Kako tade, tako i danaske
0101 Da je dužan to davati crkvi.
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 48-50.