Car Arapin i Momčilo vojvoda
0001 Knjigu piše care Arapine
0002 Iz Jedrene, grada bijeloga,
0003 Pa je šalje do Osika bila,
0004 A na ruke vojvodi Momčilu:
0005 „Vaj Momčilo, duko od Osika!
0006 Čuo jesam, da si s’ oženio
0007 Drugom ljubom, lipom Vidosavom
0008 Od Kruševca grada bijeloga,
0009 Ama s ćeri Jugović-Bogdana,
0010 Da je ljepše na svijetu nema.
0011 Pošalj’ de mi ljubu na ložnicu;
0012 Ako li je ti poslati ne ćeš,
0013 Ti izlazi na megdan junački
0014 Pod Osikom na polje široko:
0015 Rok nedilja, megdan ponediljak.“
0016 Kad momčilu taka knjiga dođe,
0017 Knjigu gleda Momčilo vojvoda,
0018 Knjigu gleda, u ljubu pogleda,
0019 Veli njemu ljuba Vidosava:
0020 „O moj dragi Momčilo vojvoda!
0021 Oklen knjiga, što li zapovida?
0022 Morda j’ knjiga od Kruševca grada
0023 Od starijeh mojih roditelja?“
0024 Tad Momčilo ljubi govorio:
0025 „Vidosavo, virna ljubo moja,
0026 Što si lipa, ti da si mi slipa!
0027 Nije knjiga od Kruševca grada
0028 Od starijeh tvojih roditelja,
0029 Van je knjiga od Jedrene bile,
0030 Od onoga cara arapskoga.
0031 Knjigu piše care Arapine,
0032 Da mu šaljem tebe na ložnicu.
0033 Ako li te ja poslati ne ću,
0034 Da mu idem na megdan junački.
0035 Sad me svituj, što ću učiniti,
0036 Bi li tebe caru opravio,
0037 Al bi njemu na megdan hodio?“
0038 Vidosava njemu govorila:
0039 „Aj Momčilo, duko od Osika!
0040 Ako ’š dragi mene poslušati,
0041 Bolje ti je mene opraviti,
0042 Ja ću biti i opet ću doći;
0043 Ti ak’ odeš na megdan junački,
0044 Ti bi mogo časom poginuti,
0045 Na megdanu glavu izgubiti.“
0046 Tad Momčilo ljubi govorio:
0047 „Vidosavo, virna ljubo moja!
0048 Neg da znadeš, vjeru ti zadajem,
0049 Dok je moje na ramenu glave,
0050 Leći ne ćeš s crnim ciganinom,
0051 Niti će te Arap poljubiti
0052 Ja za žive Momčilove glave.“
0053 Pa uzimlje divit i kalema
0054 I list knjige bile nepisate.
0055 I uzimlje pero od jazije,
0056 Knjigu piše Momčilo vojvoda:
0057 „Čuješ li me, care Arapine!
0058 Dok je moje na ramenu glave,
0059 Neš ljubiti moje Vidosave.
0060 Ja ti volim na megdan izaći,
0061 Nego ljubu na ložnicu dati.“
0062 Kad je bilu knjigu napravio,
0063 Opravi je u Jedrenu bilu,
0064 A na ruke caru Arapinu.
0065 Kad Arapin tu knjigu vidio,
0066 Namah drugu rukom napravio
0067 I šalje je kamenu Osiku,
0068 A na ruke ljubi Momčilovoj.
0069 U knjizi joj lipo govorio,
0070 Vidosavu mladu pozdravio:
0071 „Vidosavo, Momčilova ljubo!
0072 Sad ako ćeš mene poslušati,
0073 Kad Momčilo baš na megdan pođe,
0074 Ukrad’ de mu moći od pomoći,
0075 Iz perčina dva kamena draga,
0076 Upali mu krilo pod gavranom,
0077 Obrani mu vranca vilenoga
0078 Sve četiri noge u kičici,
0079 Nek ne znade, na koju mu ramlje.
0080 Ne napoj ga vinom ni rakijom,
0081 Van uzmlači ledena bunara,
0082 Mlakom vodom napoj konja vrana.“
0083 Kada ljubi bila knjiga dođe,
0084 Knjigu štije, a na nju se smije,
0085 Momčilo joj tiho govorio:
0086 „Vidosavo, virna ljubo moja!
0087 Oklen knjiga, od senta kojeg je,
0088 Što li knjiga bila zapovida,
0089 Kad je štiješ, a na nju se smiješ?“
0090 Ali njemu ljuba odgovara:
0091 „Moj dragane, vojvodo Momčilo!
0092 Evo knjige od Kruševca grada
0093 Od mog babe Jugović-Bogdana.
0094 Babo meni bilu knjigu piše
0095 I pozdravlja i mene i tebe.
0096 Jer on čini za dvoje veselje,
0097 Sina ženi, ćer svoju udaje,
0098 Tebe zove šure u svatove,
0099 Mene zove da sestru opremam.
0100 U kom satu bilu knjigu primim,
0101 Da u tome umah polazimo,
0102 Da idemo bijelu Kruševcu,
0103 Jer bi mogli, dragi, zakasniti.“
0104 Al Momčilo ljubi govorio:
0105 „Vidosavo, virna ljubo moja!
0106 Ja ne mogu tamo polaziti,
0107 Jer u jutro moram odlaziti
0108 Ja na megdan caru Arapinu.
0109 Ako zdravo sa megdana dođem,
0110 Onda idem šuri u svatove,
0111 Ako svoju ja izgubim glavu,
0112 A ti ajde baš kako ti drago.“
0113 Tute oni noćcu dočekali
0114 I skupa su večer večerali,
0115 Po večeri u ložnicu išli,
0116 Skupa legli na meke dušeke.
0117 San prevari Momčila vojvodu,
0118 Svu noć spava duka od Osika,
0119 Al ne spava ljuba Vidosava,
0120 U velike misli udarila.
0121 Kad u jutro jutro osvanulo,
0122 Podranila lipa Vidosava
0123 I ukrade Momčilu vojvodi,
0124 Ukrade mu moći od pomoći,
0125 Iz perčina dva kamena draga.
0126 U snu njega zabolila glava,
0127 Od sna se je junak probudio
0128 I namah mu zlo na um panulo,
0129 Vidosavi ljubi govorio:
0130 „Vidosavo, virna ljubo moja!
0131 Ajde sađi u alvat-podruma,
0132 Timar čini vrana od megdana,
0133 Čul mi snimi, pa konja operi,
0134 Uzmi, lipa, rakili sapuna,
0135 Pa operi konja vranca moga,
0136 Osedlaj ga sedlom tatarijom,
0137 Obuzdaj ga uzdom kitalijom,
0138 Pokrij njega puli-abajijom,
0139 Poruši ga mrkom međedinom,
0140 Utegni ga semderi kolani,
0141 Pripni njemu pirinč-uzengije.
0142 Kad siguraš konja vrana moga,
0143 Onda ulij tri mezane vina
0144 I četvrtu žežene rakije,
0145 Napoj moga na jaslah gavrana,
0146 Kad izađem na polje široko,
0147 Neka mi je pomamniji vranac.“
0148 Kad to čula lipa Vidosava,
0149 Poletila u podrum gavranu,
0150 Čul svalila s konja vilenoga,
0151 Ne pere ga rakili-sapunom,
0152 Van ga pere ledenim bunarom,
0153 Osedla ga sedlom tatarijom
0154 I zauzda uzdom kitalijom,
0155 Pokri njega puli-abajijom,
0156 Poruši ga mrkom međedinom,
0157 Uteže ga sedmeri kolani,
0158 Pripe njemu pirinč-uzengije,
0159 Al ne da mu vina ni rakije,
0160 Van uzmlači ledena bunara,
0161 Mlake vode konja napojila,
0162 Pa užeže sviću vidilicu
0163 I upali krila pod gavranom,
0164 I uzela noža okovana,
0165 Obrani mu vranca vilenoga
0166 Sve četiri noge u kičici,
0167 Da ne znade baš na koju ramlje.
0168 Kad je ona konja naredila,
0169 U to doba iz kule Momčilo.
0170 Ona driši vranca sa jasala,
0171 Izvede ga u b’jelu avliju.
0172 Podside ga Momčilo vojvoda,
0173 Odbi konja iz svoje avlije,
0174 Goni njega kroz Osik kameni.
0175 Kad je bio na poli Osika,
0176 Stade vriska vilena gavrana.
0177 Al ne vrišti, što se pomamio,
0178 Van je njemu muka dodijala
0179 I grdne mu rane na nogami.
0180 A Momčilo vrancu govorio:
0181 „Hodi, vranče, sam te Bog ubio!
0182 Što si mi se tako pomamio,
0183 Što nikada još poda mnom nisi?“
0184 Zavrištao vileni gavrane:
0185 „Hoće l’ biti prima tvojoj glavi,
0186 Prima tvojoj, ali prima mojoj?“
0187 Ajvan vranac ne zna divaniti,
0188 Nogom kopa, a ušima striže.
0189 Progna njega kroz Osik kameni,
0190 Izagna ga na polje široko,
0191 Goni vranca preko polja ravna.
0192 Kad je bio nasred polja ravna,
0193 On pogleda do Jedrene grada
0194 I do one jedrenske planine.
0195 Kad izašo care Arapine
0196 Pod planinu na polje široko
0197 I pod gorom šator razapeo,
0198 Opravio brata Arapina,
0199 Da on ide na megdan za njega.
0200 Ugledo je Momčilo vojvoda
0201 Preko polja samo konjanika,
0202 Gdje on goni vilena alata,
0203 Momče samo preko polja ravna.
0204 Duka misli na gavranu svome:
0205 „Mili Bože, čuda golemoga!
0206 Ko će biti na konju alatu,
0207 Je li care taj moj megdandžija,
0208 Al je neki drugi jabandžija?“
0209 Jedan drugom dobre konje gone,
0210 Sve s’ poznaju na polju junaci.
0211 Poznaju se, poznat se ne mogu,
0212 Van kada se na polju sretoše,
0213 Jedan drugom božju pomoć daje,
0214 Jedan drugom Boga otprimio.
0215 Tad Momčilo Arapu velide:
0216 „Bora tebi, momče Arapine!
0217 Bi li meni znao kazivati,
0218 Hoće l’ car mi na megdan izaći,
0219 Ali će me danas prevariti?“
0220 Tad Arapin s alata divani:
0221 „Od otolen, duko od Osika!
0222 Ja sam tebi glavni megdandžija;
0223 Al s’ ukloni, al mi se pokloni.“
0224 Onda njemu duka govorio:
0225 „Ne budali, crni ciganine!
0226 Strašljiv junak uklanja se s puta,
0227 Vlaška s’ mlada na putu poklanja,
0228 Ja ću s tobom megdan učiniti.“
0229 Dok to reče Momčilo vojvoda,
0230 Jedan drugom konja potirao,
0231 Konji im se prsi udarili,
0232 A junaci s’ ćorda premetnuli,
0233 Za britke se ćorde pojagmili.
0234 Obadva se hitra dogodila,
0235 Oba skupa ćorde povadili,
0236 Jedan drugom da će odsić glavu.
0237 Više glave srile im se ćorde,
0238 Jedna drugu ćorda pogodila,
0239 Momčilu se po poli prebila.
0240 I brani se s ono pola ćorde
0241 Od u jutro litnji dan do podne.
0242 Al kad mu je muka dodijala
0243 I krvav ga znoj još poduzeo
0244 Braneći se crnu Arapinu,
0245 Onda veli Momčilo vojvoda:
0246 „Čuješ, momče, crni Arapine!
0247 Pogledaj de nasred neba vedra,
0248 Nasred neba na ’no sunce žarko,
0249 Kako j’ stalo i nami se čudi,
0250 Jedan drugog da srušit ne more.“
0251 Prevara se crni Arapine,
0252 Prevara se, ujede ga zmija,
0253 I pogleda na žarano sunce.
0254 Pripade mu Momčilo vojvoda,
0255 Udari ga s ono pola ćorde,
0256 S pola ćorde po svilenu pasu.
0257 Kako ga je lako udario,
0258 Još mu nije rane grdne dao,
0259 Dvi ga pole oko ćorde pale,
0260 Pola njega u travu otpade,
0261 A pola ga na konju ostade.
0262 Namah alat niz polje okrenu
0263 I donese pola Arapina
0264 Do čadora cara gospodina.
0265 Kad car viđe krvava alata
0266 I na njemu polovicu brata,
0267 Car se skoči na noge lagane,
0268 Baci brata sa konja alata,
0269 On podside na konja krvava,
0270 Sobom diže trideset delija,
0271 Pa on tira uz polje široko
0272 Na gavranu Momčila vojvodu.
0273 Bježi duka, što se brže more
0274 I ujagmi kamenu Osiku,
0275 Tira vranca kuli i avliji,
0276 Utira ga u avliju bilu.
0277 Kad dotira do kulskijeh vrata,
0278 Al od kule vrata zaključata.
0279 Namah njemu zlo na umi bilo,
0280 Pa on zove sestru Jerosimu;
0281 „Jerosimo, mila seko moja!
0282 Span’ de doli, otvori mi vrata,
0283 Jere eto cara Arapina.
0284 Ni njega se ne bi bojo sama,
0285 Al s njim ide trideset delija.“
0286 Kad to čula lipa Jerosima,
0287 Poletila niz kulu kamenu,
0288 Za njom trči snaha Vidosava.
0289 Taman lipa kad do vrata dođe,
0290 Ufati je snaha Vidosava,
0291 Privuče je stupu kamenome.
0292 Na dvoje joj perčin razdvojila,
0293 Za stupac je kamen privezala,
0294 Pa iz vrata ključe izvadila
0295 I vrže ih sebi u džepove,
0296 Odnese ih uz kulu kamenu.
0297 A Momčilo sestri govorio:
0298 „Jerosimo, mila seko moja!
0299 Jesi li se na me rasrdila,
0300 Kad mi ne ćeš da otvoriš vrata?
0301 Ev’ Arapa veće u po grada!“
0302 Al velide lipa Jerosima:
0303 „Ja bi tebi vrata otvorila,
0304 Ali mi je snaha privezala
0305 Kosu moju za mramor-kamena,
0306 Ja ne mogu ni okom maknuti,
0307 A kamo li vrata otvoriti.“
0308 Al Momčilo sestri govorio:
0309 „Bora tebi, seko Jerosimo!
0310 Ti kindiši srcu divojkinu,
0311 Glavom trgni, pa kosu otrgni,
0312 Bog će dati, kosa će narasti.
0313 Ak’ izgubiš mene brata svoga,
0314 Nigda brata veće steći ne ćeš.“
0315 Kad to čula lipa Jerosima,
0316 Kindisala srcu divojkinu,
0317 Glavom trže i kosu otrže,
0318 Iz glave je krvce polijala,
0319 Pa se krvca njoj u oči sliva,
0320 Lipa tare rukom i rukavom.
0321 Kad je lipa k vratim doletila,
0322 Al joj snaha ključe odnijela.
0323 Onda svome bratu govorila:
0324 „O moj brate, Momčilo vojvoda!
0325 Snaha mi je ključe odnijela,
0326 Goni vranca pod kulskog pendžera,
0327 A ja idem na kulu kamenu,
0328 Pružit ću ti jednu krpu platna,
0329 Nosit ću te na kulskog pendžera.“
0330 Ode ona uz kulu kamenu,
0331 A Momčilo s vrancom pod pendžera.
0332 Kad izašla navrh kule bile,
0333 Otvorila sandukli čekmedžu,
0334 Izvadila jednu krpu platna,
0335 Na pendžer je niz kulu spustila
0336 Do svog brata na konju gavranu:
0337 „Drž’ se, brate, za tanahno platno!“
0338 Za platno se junak ufatio,
0339 Nosi njega lipa Jerosima.
0340 Kula j’ grdna od deset brojeva,
0341 Donese ga taman do pendžera,
0342 Al joj dođe snaha Vidosava,
0343 U ruci joj srebrne makaze,
0344 Do ruke joj platno odrezala.
0345 Pade junak pod kulu kamenu,
0346 Na kaldrmu kraj konja gavrana,
0347 Satro desnu u ramenu ruku,
0348 Prebi livu nogu po kolinu.
0349 U to doba care Arapine
0350 Odsiče mu od ramen glavu,
0351 Pa on uze lipu Vidosavu,
0352 Odvede je do šatora svoga,
0353 S njome jednu noćcu prenoćio.
0354 Kad u jutro jutro osvanulo,
0355 Podranio crni Arapine,
0356 Pa uhvati lipu Vidosavu,
0357 Živoj joj je oči izvadio,
0358 Pa prokleti jezik prorizao,
0359 Na vilicu donju nataknuo
0360 I obe joj dojke prorizao,
0361 Kroz njih joj je ruke prometnuo,
0362 Opravi je u polje široko:
0363 „Ajde tamo, ljubo Momčilova!
0364 Kako s’ virna ti Momčilu bila,
0365 Ti b’ i meni tako učinila.“
0366 Ode vira po polju bazajuć
0367 Prez očiju i jezika svoga.
0368 Jerosima u kuli ostala
0369 Sa dva sina Momčila vojvode
0370 Od prve mu ljube Anđelije.
0371 Nejaka su dica ostanula,
0372 Stariji je od sedam godina,
0373 A mlađemu četiri godine.
0374 Tetka hrani dva bratova sina
0375 Sve u kuli za devet godina.
0376 Pak je ona dicu othranila,
0377 Da su mogli dobre konje jati,
0378 Konje jati i ćorde pasati.
0379 I njoj rusa kosa ponarasla,
0380 Narasla joj ko i prije bila.
0381 I na nju je mjera namjerila,
0382 Namjerila Vukašina kralja.
0383 Isprosi je Vukašine kralju,
0384 Isprosio i prstenovao,
0385 I s lipom se kralju oženio,
0386 Dica tetku lipo opravila.
0387 Kralj je s njome porod izrodio,
0388 Rodi sina mlada Jandrijaša
0389 I brata mu Kraljevića Marka,
0390 Kakva ne bi na zemlji junaka,
0391 Njima rodi sestricu Jelicu.
