Carska ruka bogme je dugačka
Jelka Tamničarka. — Uz ovu pesmu Milan Đ. Milićević[1] piše: „Mnoge igre igraju uz pesmu, bez svirača”. Navodi, zatim, nazive 26 igara u Niškom okrugu. Meću njima je i igra „Jelka Tamničarka”, a potom navodi pesmu o Jelki Tamničarki. Treba obratiti pažnju da Jelka nepravo postupa prema bratovom konju zato što ju je brat ostavio „u nevernu zemlju” u vreme „kad bilo razmirstvo”. Reč „tamničarka” u ovoj pesmi kao i reč „tamničar” u drugim pesmama ima značenje — turska raja. Turska država je doživljavana kao tamnica, verovatno i zato jer je, suprotno, postojala Srbija — slobodija, kako se onda govorilo za Kneževinu Srbiju.
M. Đ. Milićević je varijanti ove pesme koju je zaiisao u Vranjskon okrugu, i koja je duža, dao naslov „Brat i vojno”. Mi smo i ovoj pesmi dali naslov „Jelka Tamničarka”.
U „Zoni Zamfirovoj” Stevan Sremac piše: „Zasvira se „Jelka Tamničarka”, lepa igra, uz koju se peva, upravo uz koju se pesmu igra. Tu je igru jako volela Zona n zbog igre, a još više zbog pesme, koja je njoj mnogo kazivala i setom je nekom ispunjavala...”
Sestre Janković svedoče da se 1934. godine kolo „Jelka Tamničarka” „u Nišu moglo videti u nekoliko varijanata”[2].
U varijanti pesme koju donosi Stevan Sremac ne samo da nema centralnog pojma pesme — razmirice, no je Jelka od Tamničarke, žene koja je u tamnici, postala Jelka Zulumćarka, pošto je prethodno dobila ime Jelka Krivodelka. U daljoj evoluciji pesma ide dotle da Jelka postaje Poluverka, odnosno primer zle žene.
Đaur Mara. — Naš naslov.
Dušan hoće sestru da uzme. — Stih „Carska ruka bogme je dugačka." ponavlja se u pesmi tri puta. Vukova pesma sa istim naslovom ne nalazi ovaj stih. Smatramo da je sintagma „carska ruka” metafora za srpsku državu. Na ovo upućuje i jedna rečenica iz žalbs Leskovčana koju podneli knjazu Mnhajilu Obrenoviću maja 1840. godine i koja glasi: Da Bog dade, i mati božja pomonula, vaša ruka svetla dugačka da bude vukao — D.S.), vaša krila i nas da pokriju... ”[3].
Iz tih razloga, mi ovaj stih uzimamo za naslov zadnjeg petog ciklusa pesama u našoj knjazi, ciklusa u kome se već oseća srpska država
odnosno iz pesama ovog ciklusa se vidi da „dugačka carska ruka" već pokriva krajeve koji su prvi pali u tursko roistvo, a zadnji se od njega oslbodili.
Posle pesme „Dušan hoće sestru da uzme" mi smo dali još tri pesme — slične strukture („Stojan i Lirjana”, „Stojan i Ljiljana" i „Milja i Stojan”) koje samo potvrđuju koliko je pesma o Dušanovoj dugačkoj carskoJ ruci bila popularna širom istočne i južne Srbije. Zato se i transformisala u lirsku pesmu. Uostalom, to je slučaj gotovo sa svim najpopularnijim i najboljim epskim i epsko-lirskim pesmama istočne i južne Srbije.
Na kraju, želimo da istaknemo da se nama čini da bi varijanti pesme koju donosimo bolje odgovarao naslov: „Carska ruka bogme je dugačka”.
Cvili, pišti ubava devojka. — Ova pesma, kao i pesme „Gre’ota” i „Stana i brat Mikail” su međusobno povezane. Radi se o epskoj pesmi koja se transformisala u lirsku. Inače, pesma o Stani i bratu Mikailu spada u najpopularnije pesme istočne i južne Srbije. Verovatno je i najveći broj puta zapisana.
Voleli se brat i sestra. — Pevanje o osudi rodoskvrništva izmeću brata i sestre može se shvatiti kao izraz novog vremena u kome nema glavne osnove (ropstva) za pevanje o njemu. Dok je pevanje o rodoskvrništvu izmeću brata i sestre za vreme robovanja donosilo visoki emocionalni naboj jer je pojačavalo tragiku robovanja, to, ako nema tih uslova (ropstva), pevanje o rodoskvrništvu ima jedini smisao ako se samo rodoskvrništvo osuđuje. A samo pevanje, s druge strane, je eho ranijeg pevanja.
Izgore gora zelena. — Naš naslov.
Stojan i Stojne ubavo. — Naš naslov.
Ženidba Pere Donjozemca. — Peru Donjozemca devojkina braća zazidavaju u kulu, tj. bacaju ga u ropstvo nli dozvoljavaju da je u ropstvu. Dakle, Pera Donjozemac živi u neosloboćenom delu Kneževine Srbije (u Niškom sandžaku). Pesma je spevana i pevaia verovatno izmeću 1830. n 1878. godine.
Navati se Marko Tavničarko. — Evo Marka Tavničarka posle isterivanja Turaka. Sada je njegov glavni problem udaja devojke za „dete u pelene”. Mnoga etnografska istraživanja potvrdila su činjenncu da su posle 1878. godine u jugoistočnoj Srbiji sklapani brakovi u kojima su zrele devojke udavane gotovo za decu. U jednoj lirskoj pesmi peva se o Jani koja se udala za premlado momče:
Ja pojdem u kuću,
ono po men’ plače:
„Čekaj mene, nane!"
A ja mu govorim:
„Ja ti nisam mati,
mačke te izele!"
„Ja sam tebe ljuba.
Prsten smo menjali,
lice da ljubimo,
na vek da živimo"[4].
Ovaj motiv obradio je Borisav Stanković u romanu „Nečista krv”. Naime, Sofkin muž je u momentu njene udaje bio skoro dete. Naslov smo mi dali.
Nikola se na raj navalio. — Ovo je varijanta pesme iz prethodnog ciklusa: „Izgorela Ivica planina”. Dok se u pesmi o Ivici ilanini (spevanoj povodom odmazde nad ustanicima u Razmirici 1841. godine) peva o Mari udovici sa tri siročeta, u ovoj varijanti peva se o grešnoj Jeli, slično kao što je Jelka Tamničarka postala Jelka Poluverka. Dakle, u izmenjenim društvenim uslovima, ova pesma doživela je čudnu traisformaciju.
Zavati se Marko Pomoravko. — Naš naslov.
Vino pije Dina Latiniia. — Naš naslov
Rosa pade te Morava dođe. — Naš naslov.
Stani, vodo, stani, goro. — Naš naslov.
Bolan Dojnin, bolan leži da umre. — Naš naslov.
Bolna Sofka. — Dok Đura Daničić ili bolan Ivo, bolan Jovan i drugi bolnici boluju velike bolove zbog počinjenih velikih, neoprostivih grehova, Sofka boluje „od teški meraci i karasevdaci”! Eto izvora sa kojih se napajao pesnik „Koštane".
Razigra se Rusalija. — Naš nasloz.
Izvor voda izviraše. — Naš naslov.
Rasla jabuka nasred Carigrada. — Naš naslov.
Poleteše lastavičiće prekomorkinje. — Naš naslov.
Ajduk Veljko kroz varoša prođe. — Ndš naslov.
Konja igra Đura Daničići. — Naš naslov.
Oj ti, Đuro, lepi Đuro. — Ovu pesmu smo doneli da bi pokazali kontrast između starog pevanja o Đuri — velikom grešniku i bolniku, i novog pevanja o lepom, zavodljivom Đuri.
Padaj, padaj, Šar planino. — Popularna pesma o tri čobana koje je pritisnula Šar planina, kako se vidi (uporedi sledeću pesmu: „Stojan si bolan ležaše”), nastala je transformacijom starije pesme o bolovanju zbog teških grehova. U stvari, pesma je uspomena nekadašnje cviljenje roba, kako bi rekao Marinko Stanojević. Uopšte, ovde želimo da istaknemo naše ubeđenje da narodni pevači gotovo uvek stvaraju nove pesme na bazi starih. Na taj način, svaka pesma je organski deo onoga što se zove narodno poetsko stvaralaštvo. Istaknuti, talentovani pevač, samo iz te velike narodne poetske riznice izvlači uspešnu celinu koju nazivamo — pesma.
Ajde ženo decu da delimo. — Naš naslov.
Knjaz Mikail i ubave devojka. — Ovo je jedna od ređih pesama koja peva o knjazu Mihailu, pominjući ga po imenu.
Kralj Vukašin tri radosti ima. — Naš naslov.
Despot čini dva radosta mila. — Naš naslov.
Snajin venac od žita nevena. — Dok je bogati Bogdan ili Bogić od Morave tragično ženio sinove, to u izmenjenim društvenim uslovima, po isterivanju Turaka, Bogdan ima odgovarajućih problema sa ženidbom (udajom), ali se ti problemi javljaju drugačije. Naime, u novim je uslovima
zalvin venac od bela bisera,
a snajin je od žuta nevena.
Kol’ko je selo golemo. — Naš naslov.
Pobole se gledana devojka. — Pošto više nema ropstva, narodna pesma se menja, kako smo već rekli. Od starih pesama nastaju nove. Ovi procesi su lagani. Ova, kao i sledeće pesme, to pokazuju. Iz tih razloga su pesme ovoga ciklusa sastavni deo ovog izbora jer one, mada izmenjene, još čuvaju obrasce pevanja iz perioda robovanja pod Turcima. Naš naslov.
Ajde Mitre majka da te ženi. — Naš naslov.
Dmitar hoće i Mara ga hoće. — Naš naslov.
Stojan ide sa oranja. — Naš naslov.
Ide Rada sa belila. — Naš naslov.
Pavlino mori ćerko Pavlino. — Naš naslov.
Vezak vezla Inđija devojka. — Naš naslov.
Vezak veze materino zlato. — Naš naslov.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 309-312.