Carica Jelisavka i car Tatarin
0001 Mili Bože, na svemu ti vala,
0002 Često knjige idu za knjigama;
0003 Otkuda li, kome li dolaze? —
0004 Od slavnoga Petribora grada,
0005 Od stolice cara moskovskoga,
0006 Knjige piše moskovska carica,
0007 A na ime gospa Jelisavka,
0008 Pa i šalje slavnom Carigradu,
0009 A u ruke sultan-Sulejmanu:
0010 „Car’ Sulejman’, turska kruno zlatna,
0011 Jasna zvezdo od istoka sjajna,
0012 Kod tebe je očevina moja —
0013 Zlatna kruna cara Simeuna,
0014 I odežda svetoga Jovana,
0015 Krtsat barjak cara Konstantina,
0016 Zlatna štaka svetog oca Save,
0017 Britka sablja silnoga Stefana
0018 I ikona oca Dimitrija;
0019 Već se molim čestitom koljenu,
0020 Pošljite mi moju očevinu,
0021 Ja ću vama peškeš učiniti —
0022 Daću t’ mira trideset godina,
0023 I daću ti šenicu belicu,
0024 Ranit’ vojsku za devet godina,
0025 Saliću ti džamiju od zlata,
0026 Na džamiji trideset munara,
0027 Alemete sve od suvog zlata,
0028 I od zlata dvanaest jabuka,
0029 I u svakoj bescen kamen dragi;
0030 Kolika je džamija od zlata,
0031 D’ u njoj klanja dvanaest Turaka;
0032 Tu je dosta džamija od zlata,
0033 Da se sjaji nasred Carigrada
0034 U ponoći džamija od zlata
0035 Kao jarko usred podne sunce.
0036 Ako li mi ne daš očevine,
0037 Vojsku kupi, care Sulejmane,
0038 Vojsku kupi, ajde na Kijevo
0039 Da junački mejdan podelimo
0040 I sabljama zemlju premerimo —
0041 Jal’ vratiti svoju očevinu
0042 Jal’ moskovsku sablju otpasati!”
0043 Savi knjigu, posla Carigradu.
0044 Knjigu gledi care gospodine,
0045 Knjigu gledi, a grotom se smeje,
0046 Pak carici drugu brže piše,
0047 Ponizno joj slova zapisuje,
0048 A carici pozlaćuje reči:
0049 „Jelisavka, moskovska gospođo,
0050 Ja ti carske pozlaćujem reči,
0051 Poklanjam se gospodstvu Vašemu
0052 I čestitom stolu carevome;
0053 Nije kod men’ Vaše očevine,
0054 Već u Krmu, u cara Tatara —
0055 Evo vreme trideset godina
0056 Kako j’ Tatar odn’o Krimu belu!”
0057 Kad gospođi takva knjiga dođe,
0058 Onu gledi, drugu brže piše:
0059 „Na milosti, care Tatarine,
0060 U tebe mi očevinu kažu —
0061 Zlatnu krunu cara Simeuna,
0062 I odeždu Svetoga Jovana,
0063 Krstat barjak cara Kostantina,
0064 Zlatnu štaku svetog oca Save,
0065 Britku sablju silnoga Stefana
0066 I ikonu oca Dimitrija;
0067 Već se molim čestitom koljenu,
0068 Pošljite mi moju očevinu,
0069 Ja ću Vama peškeš učiniti —
0070 Daću t’ mira šezdeset godina,
0071 I daću vam šenicu belicu,
0072 Ranit’ vojsku petnaest godina,
0073 Saliću Vam džamiju od zlata,
0074 Na džamiji šezdeset munara,
0075 I ’lemete sve od suva zlata,
0076 I od zlata sedamn’est jabuka,
0077 I u svakoj bescen kamen dragi;
0078 Kolika je džamija od zlata,
0079 D’ u njoj klanja petnaest Turaka;
0080 Tu je dosta džamija od zlata
0081 Da se sjaji sredi Krma bela
0082 U ponoći džamija od zlata
0083 Kao jarko usred podne sunce.
0084 Ako li mi ne daš očevine,
0085 Vojsku kupi, ajde na Kijevo
0086 Da junački mejdan učinimo,
0087 Da sabljama zemlju podelimo!”
0088 Savi knjigu, posla Krmu belu,
0089 A u ruke caru Tatarinu.
0090 Knjigu gledi care Tatarine,
0091 A kad vidi šta mu knjiga kaže,
0092 Razdre knjigu nadvoje-natroje,
0093 Pogazi je nogom i papučom,
0094 Onu gazi, drugu brže piše:
0095 „Magarice, moskovska carice,
0096 Jest u mene Vaša očevina,
0097 Jest u mene, al’ evo je ne dam!
0098 Tatarsku ću silu sakupiti,
0099 Moskvu zemlju vatrom popaliti,
0100 Petribora s zemljom poravniti;
0101 Oba ću ti sina poturčiti,
0102 Teodora i s njim brata Pavla,
0103 Pavlu dati do mene vezirstvo,
0104 Teodoru pašaluk od ruke,
0105 I obadva oću oženiti,
0106 Daću njima sultanije moje;
0107 A Anicu, tvoju mezimicu,
0108 I nju, gospo, oću poturčiti,
0109 Uzeću je za mojega sina,
0110 Useina Tataranovića;
0111 I tebe ću mladu poturčiti,
0112 Tursko ću ti ime nadenuti,
0113 Šećer-kada, zlato Tatarovo,
0114 Uzeću te da budeš carica,
0115 U Tatarskoj tatarska gospođa —
0116 Jal’ to biti jal’ mene ne biti!”
0117 Knjigu gledi gospa Jelisavka,
0118 Pa kad vidi šta joj knjiga kaže,
0119 Razdre knjigu nadvoje-natroje,
0120 Pogazi je nogom i papučom,
0121 Onu gazi, drugu brže piše,
0122 Pa izmeri sedam oka proje:
0123 „Ugursuze, care Tatarine,
0124 Magarac ti i otac i majka,
0125 Magarca su porodili sina,
0126 Kad ti carski ne znaš besediti!
0127 Daj mi prebroj sedam oka proje —
0128 Kolik’ ima sedam oka zrna,
0129 Tolik’ ima u mene vojnika,
0130 Sve pod puškom i pod sabljom britkom!
0131 Izaći ću na polje Kijevo,
0132 Na Kijevu mejdan osvojiti,
0133 Tebe cara živa uvatiti,
0134 Živom ću te mukom umoriti,
0135 Prebiću ti i noge i ruke,
0136 Vadiću ti i oči i zube;
0137 Jal’ moskovsku sablju otpasati
0138 Jal’ vratiti očevinu moju,
0139 Što naumim to ću učiniti,
0140 A što reknem to poreći neću!”
0141 Savi knjigu, posla belom Krmu,
0142 A u ruke caru Tatarinu;
0143 Još četiri druge brže piše.
0144 Prvu piše krasnoj Gori Crnoj
0145 Do vladike Vasilija starog:
0146 „Poočime, Vasilije stari,
0147 Brže kupi vojske sto iljada
0148 I sam sobom pođi pred armadom
0149 Da idemo na polje Kijevo,
0150 Na mejdana caru Tatarinu,
0151 Za čestitu našu očevinu!”
0152 Drugu piše Beču nemačkome
0153 Do Jozepa, nemačka ćesara:
0154 „O Jozepe, nemački ćesare,
0155 Mlad si, Jozo, zapamtio nisi
0156 Kad su Turci na Sremu stajali,
0157 I u Sremu i u Beču belom,
0158 Kad je vik’o odža nasred Beča,
0159 Na zvonari despota Lazara;
0160 Gledaj knjige starog Leopolda,
0161 Leopolda, nemačka ćesara,
0162 Kom je Moskov pozajmio vojsku —
0163 Da mu nije moga svekra bilo,
0164 Moga svekra, Mosković’ Jovana,
0165 I devera, Mijaila bana,
0166 Cara Petra, moga gospodara,
0167 Još bi Turci na Sremu stajali!
0168 Moskov ti je pozajmio vojsku,
0169 Pozajmio tri stotin’ iljada,
0170 Sto iljada jeste poginulo;
0171 Daj mi vrati vojske sto iljada,
0172 Al’ ti neću proju za šenicu,
0173 Već Srbina za Moskova moga!”
0174 Druge knjige piše po gradovi,
0175 Po gradovi, redom po gospodi.
0176 Skupi vojske pet stotin’ iljada,
0177 Razvi barjak od suvoga zlata,
0178 Sama sobom pođe pred armadom
0179 I povede oba princa svoja,
0180 Oba sina cara moskovskoga.
0181 Kad gospođa na Kijevo dođe,
0182 Al’ Tatarin polje pretiskao,
0183 Sve šatori kao beli snezi,
0184 A barjaci kano i oblaci.
0185 Kad moskovsku silu ugledaše,
0186 Tada reče care Tatarine:
0187 „O veziri, moja deco draga,
0188 Prokleti su bezi i sramotni,
0189 Jest zaista, al’ su probitačni
0190 Kak’ i belo materino mleko!”
0191 Al’ Bog ubi Mateju vezira,
0192 Prota bio, pa se poturčio
0193 Za sultana, cara Tatarina;
0194 Pa je caru reči besedio:
0195 „Car’ Tatarin’, sunce ogrejano,
0196 Sutra j’, care, vlaška nedeljica,
0197 Moskovi će na molitvu stati,
0198 A mi ćemo juriš učiniti,
0199 Jelisavkin šator pridobiti,
0200 Jelisavku živu uvatiti
0201 I vladiku Vasilija starog!”
0202 Al’ ne reče Turčin: „Ako Bog da.”
0203 Već pomenu Ali-Muameda,
0204 Kako će ga ala i odneti.
0205 Kad ujutru beo dan osvanu,
0206 Carski danak svete nedeljice,
0207 Raspe šator gospa Jelisavka,
0208 Zelen šator od zelene svile,
0209 Na njem’ zlatni dvanaest krstova
0210 I ubava jabuka od zlata,
0211 U njoj sjaji bescen kamen dragi,
0212 Od šatora pravi svetu crkvu,
0213 Oće svoju da pričesti vojsku.
0214 Malo vreme zatim postojalo,
0215 Došeta se otac Vasilije
0216 U odeždi i narukvicama
0217 I sa njime triest sveštenika;
0218 Oni služe presvetlo jutrenje,
0219 A i svetu božju leturgiju,
0220 Oće silnu da pričeste vojsku;
0221 Crnogorce metnuše na stražu,
0222 Baš na pero vojske sto iljada.
0223 Al’ Tatari juriš učiniše,
0224 Crnogorci složno dočekaše,
0225 Junački se biše i teraše
0226 I žestokim ognjem premetaše
0227 Od pre zore pa do posle podne
0228 Dok se silna pričestila vojska.
0229 Komendira gospa Jelisavka
0230 Sa svom silom, sa četiri strane;
0231 Vatru drži gospa Jelisavka
0232 Devet dana, devet noći tavni,
0233 Nit’ stadoše ni leba jedoše,
0234 Nit’ sedoše nit’ se odmoriše;
0235 Nit’ se vidi sunca ni meseca
0236 Od baruta i od dima ljuta.
0237 Kad deseti danak osvanuo,
0238 Al’ protuži care Tatarine:
0239 „Jelisavko, moskovska gospođo,
0240 Bogom majko i svetim Jovanom,
0241 I tako ti oca Nikolaja
0242 I odežde svetoga Jovana,
0243 Daj olakšaj oganj vatru živu
0244 Da vidimo čija gine vojska,
0245 Čija gine, čija li dobija —
0246 Ja ne mogu podnositi muka!”
0247 Kad gospođa vatru olakšala,
0248 Pa stadoše prepisivat’ vojsku,
0249 Al’ je Moskov mlogo izginuo,
0250 Baš na pero pedeset iljada;
0251 Od tatara nigdi nikog nema
0252 Do iljade, i to ranjenika,
0253 Ko bez noge, ko bez desne ruke;
0254 Poginuo Mateja veziru,
0255 Uvatili cara Tatarina.
0256 Pak besedi gospa Jelisavka:
0257 „Što ćeš jako, jadan Tatarine —
0258 Što sam rekla, nisam povalila!”
0259 Al’ besedi care Tatarine:
0260 „Jelisavko, moskovska gospođo,
0261 Bogom majko po zakonu tvome,
0262 Odreši mi moju desnu ruku,
0263 Dajte meni pero i artije
0264 Da napišem sitnu knjigu belu
0265 Sinu mome Tataranoviću
0266 Nek’ pošalje Vašu očevinu!”
0267 I desnu mu oprostiše ruku;
0268 Čistim zlatom po artiji piše:
0269 „Useine, moje čedo drago,
0270 Pošlji krunu cara Simeuna,
0271 I odeždu svetoga Jovana,
0272 Krstat barjak cara Konstantina,
0273 Zlatnu štaku svetog oca Save,
0274 Britku sablju silnoga Stefana
0275 I ikonu oca Dimitrija —
0276 To je, sine, vlaška očevina!”
0277 Savi knjigu, posla Krmu belom.
0278 Knjigu gledi Tataranoviću,
0279 Na majstore olovo razdaje,
0280 I olovo i žeženo zlato,
0281 Te sališe sanduk od olova,
0282 A ključeve od suvoga zlata,
0283 U nji sprema srpsku očevinu,
0284 Pa je meće moru na galije,
0285 Pratilaca tri iljade vojske,
0286 Opravi i belom Petroboru,
0287 Privati i otac Vasilije,
0288 S denijama i sa molitvama.
0289 Car tatarski na muka umr’o,
0290 Polak joj je carstva poklonio,
0291 Pola mu je na sablju otela,
0292 Danas Moskov Tatarijom vlada.
0293 Od nas pesma, svim od Boga zdravlje!
