Carev serašćil
0001 Knjigu piše paša seraćile
0002 pošilje je na ravno Cetinje
0003 a na ruke vladike Danila:
0004 "Pošlji mene maloga harača,
0005 a uz harač tri dobra junaka:
0006 jendo s Čeva Popovića Draška,
0007 s Velestova Mrvalja Vukotu
0008 i sokola Mandušića Vuka,
0009 e carevo pero izgovara.
0010 Ako mene harač poslat nećeš,
0011 svu ću Crnu Goru izgorjeti
0012 od Morače do mora slanoga
0013 a tebe ću živa ufatiti,
0014 na muke ti život izvaditi."
0015 A kad njemu tanka knjiga dođe,
0016 i kad viđe što mu knjiga piše,
0017 grozne su ga suze propanule,
0018 pa je mlogo knjigah popisao
0019 po svoj svojoj lomnoj Gori Crnoj,
0020 i okupi od zemlje glavare,
0021 među njima knjigu proučio,
0022 svakoga se zbora zađedoše,
0023 neko veli: "Da mu harač damo",
0024 neko veli: "Da mu kami damo",
0025 reče soko Mićunović-Vuko:
0026 "Da’ te harač, braćo Crnogorci!
0027 Ja ne dajem Draška ni Vukotu
0028 i sokola Mandušića Vuka
0029 nako s mojom na ramena glavom."
0030 Progovori vladika Danile:
0031 "A da je li dobra Crnogorca
0032 ko će poći da uhodi Turke?"
0033 Progovra Mićunović Vuko:
0034 "Znam, vladiko, i dva Crnogorca,
0035 Đurašković-Janka i Bogdana."
0036 Pa ih pita vladika Danile:
0037 "Oli poći, Janko i Bogdane,
0038 da uhodit’ sehratlinu vojsku?"
0039 Progovori Janko i Bogdane:
0040 "Poći ćemo, vladiko Danile!
0041 Nego daj ni i tećega druga,
0042 golemoga Raslapčević Vuka,
0043 e je bio zemljom Arbanijom
0044 i turski je jezik naučio."
0045 Dade njima Raslapčević Vuka.
0046 Otidoše tri dobri junaka,
0047 a uzeše do tri dževerdana,
0048 otidoše niz polje Cetinje,
0049 niz Granicu Riječkom nahijom,
0050 uljegoše nahiji Lješanskoj,
0051 a ka’ doše u Gornje Kokote,
0052 tu ih bio danak ostavio,
0053 a tavna ig noćca prifatila,
0054 tu pomalo hleba založiše,
0055 a otoše niz Gornje Kokote,
0056 na Sitnicu vodu pregaziše,
0057 a Moraču brzu preploviše,
0058 uljegoše Zeti zemlji ravnoj,
0059 a kad paši u tambore doše,
0060 koliko je drage noći bilo,
0061 svu noć idu paši proz tamobre,
0062 pita turski Raslapčević-Vuko:
0063 "Koliko je vojske sehratline?"
0064 Ko znavaše kazat ne oćaše,
0065 a ko ćaše za vojsku ne znaše,
0066 dokle dođe caru do čauša,
0067 pitaše ga Raslapčević-Vuko:
0068 "Kol’ko ima sehratlija vojske?"
0069 Kazuje mu carevi čauše:
0070 "Ima mogo vojske sehratlija,
0071 sto hiljadah i sedam stotinah,
0072 a suviše Zeta zemlja ravna
0073 i sva brda do bijela Niša,
0074 posleice nahije Lješanske
0075 i to sve će lomnoj Gori Crnoj."
0076 Kaževaše Raslapčević-Vuko,
0077 kaževaše Janku i Bogdanu
0078 kol’ko ima vojske sehratlija:
0079 "No hajdete na polje Cetinje,
0080 ak’ nađete na skup Crnogorce,
0081 sve kažite njima i vladiki,
0082 te na troje dijelite vojsku,
0083 čekajte me na vodu Lahinju,
0084 e ću ostat u tambore Turkom,
0085 da ja budem vojsci kalauze,
0086 da dovedem pre’o Sinjca Turke,
0087 pre’o Sinjca i pre’o Krnjicah,
0088 krajem Vranja ka će ispod Hrida,
0089 a vi gla’jte tu ih dočekajte
0090 i za mene brigu ne imajte."
0091 Otidoše dva Đuraškovića,
0092 kade doše na ravno Cetinje,
0093 tu nađoše na skup Crnogorce,
0094 koliko im tvrdo milo bilo,
0095 opališe do dva dževerdara,
0096 odonuda pope Žutkoviću
0097 sa sokolom Mićunović-Vukom,
0098 jednijem se ogrnuše ćurkom
0099 da ih ljetnje ne upeče sunce
0100 i sretoše dva Đuraškovića,
0101 za b’jele se dovatiše ruke,
0102 pa ga Vuče i za vojsku pita,
0103 kažuje mu Đurašković-Janko:
0104 "Mlogo ima serašćile vojske,
0105 sto hiljadah i sedam stotinah
0106 i suvše Zeta zemlja ravna,
0107 i sa brda do bijela Niša,
0108 poselice nahija Lješanska,
0109 e to sve će lomnoj Gori Crnoj,
0110 i tako mi boga, pobratime,
0111 da bismo se soli prometnuli,
0112 ne bismo im ručak osolili"
0113 Govori mu Mićunović-Vuko:
0114 "Nemoj tako u vladike kazat."
0115 Kade oni pred vladiku doše,
0116 vladici su pristupili ruci,
0117 ljube njemu ruku i koljeno,
0118 pa ih pita za vojsku vladika,
0119 kažuje mu Đurašković-Janko:
0120 "Mlogo ima sehratlija vojske,
0121 da bismo se soli prometnuli,
0122 ne bismo im ručak osolili,
0123 nego se je vojska poboljela,
0124 poboljela od daleka puta,
0125 romi konji, a junaci boni,
0126 da mi imat stotinu junakah
0127 ka sokola Mićunović-Vuka,
0128 na sred bih mu Zete udario,
0129 na sred Zete, a po sred ordije,
0130 naš mejdan bi, ako bog da, bio."
0131 Pitaše ga vladika Danile:
0132 "A za boga, dva Đuraškovića!
0133 Kamo vi je Raslapčević-Vuko?"
0134 Njemu zbore dva Đuraškovića:
0135 "On je osta paši u tambora
0136 da odvede pre’o Sinjca Turke,
0137 no, vladiko, kupi Crnogorce
0138 i na troje da ih dijelimo.”
0139 Vojsku d’jeli vladika Danile:
0140 dade jednu Mićunović-Vuku
0141 i posla ga u Vranju planinu,
0142 drugu dade Đurašković-Janku,
0143 posla njega na vodu Vlahinju,
0144 a pred trećom sam vladika pođe,
0145 primače se njima obojici.
0146 Sila se je turska podignula,
0147 a pred njima Vuče kalauzi,
0148 pa kad Vuče ispod Vranja dođe,
0149 on zapoja što mu grlo daje.
0150 "O sokole, koji su u Vranja!
0151 Ne udaraj vojsci najprvojzi,
0152 e ćeš udrit na ognju živome,
0153 i ne udri ni najzadnjoj vojsci,
0154 e su u nju krvavi Sužani!"
0155 Ono začu aga Zečeviću,
0156 hoćaše mu dobru posjeć glavu,
0157 no se Vuče posjeć ne davaše:
0158 "Mak’ se, Ture, bog da te ubije!
0159 Ovaka je pljesma izvedena!"
0160 A kad vojski na srijedu bilo,
0161 udario Mićunović-Vuko,
0162 a pokliče vladiku Danila,
0163 pa udari vladika Danile
0164 i pokliče Đurašković-Janka,
0165 udari im i Đurašković-Janko.
0166 Nu da ti se nagledati, pobre,
0167 kako srpske sablje sijevaju,
0168 a dušmanske glave zijevaju,
0169 a sreta ih drvlje i kamenje,
0170 ne uteče od njih ni kamena.
0171 To se mjesto Carev-Laz nazvalo
0172 i po danas vazda će se zvati,
0173 pa tko voli nek se bogu moli
0174 da podrži mlade Crnogorce
0175 u ljubavi i vazdašnjoj slavi.
