Hrnjice u Petrovom gradu (Višegrad)

0001 Mobu moli Bojković Alija,
0002 Namolio trijest djevojaka,
0003 Sve sestara aga Udbinjana,
0004 Među njima Ajka Bojkovića.
0005 Sve pjevaju po dvije i dvije,
0006 Al ne pjeva Ajka Bojkovića.
0007 Pitaju je trijest djevojaka:
0008 „Što ti, Ajko, zapjevati ne ćeš?”
0009 Al veli im Ajka Bojkovića:
0010 „Nemam moga, s kim bih pjevat’ mogla.”
0011 Dok se gradu odvali kapija,
0012 Dok iziđe jedna serhatlija,
0013 Na nogama kajsar jemenije,
0014 Gore više mor-čohe čakšire,
0015 Pa po njima zelena dolama;
0016 Na dolami troje toke zlatne,
0017 Oko njega mukadem-pojasa,
0018 A za njime dvije puške male,
0019 Pokraj njiha mača zelenoga;
0020 Na ramenu struku preturio,
0021 A na struci bistra džeferdara,
0022 Svaka mu je pafta od dukata,
0023 Do nišana dvanaest dukata.
0024 Poznava ga trijest djevojaka,
0025 Poznavaše, poznat’ ne mogaše,
0026 Al besjedi Ajka Bojkovića:
0027 „Lude glave, trijest drugarica,
0028 Zar ne znate Serdarević Oma?
0029 Kad sad Omer u žetinu dođe,
0030 I nazove turskoga selama,
0031 Gledajte ga crnijem očima,
0032 Do koga će stati u žetini,
0033 Ono mu je mlada jauklija.”
0034 U tom Omo u žetinu dođe
0035 I curama turski selam viknu,
0036 Kraj njih prođe do Ajkune dođe,
0037 Pa Ajkuni turski selam viknu.
0038 Ajkuna mu ljepše prihvatila
0039 I s ramena struku prihvatila,
0040 I sa strukom tanka džeferdara,
0041 I sa pleća šarenu uprtu.
0042 On izvadi srpa pozlaćena,
0043 Među cure juriš učinio
0044 I razgoni cure na alaje,
0045 Dogoni se do Ajkune svoje.
0046 Tako žeže dana polovinu,
0047 Užinaše i podne klanjaše.
0048 Vedro bješe, al’ se naoblači,
0049 Haber puče na četiri strane,
0050 Gdje Bojković pokupio mobu,
0051 Haber uzo od Zadarja bane,
0052 Gdje Bojković pokupio mobu,
0053 Pa skupio begluk Njemadiju
0054 I eto ga niz Kunar planinu.
0055 Opazi ga nejačak Omere,
0056 Pak na cure srklet učinio,
0057 I snesoše snoplje u žetini.
0058 Pa od snoplja duvar načiniše
0059 I bijelo lice zakloniše.
0060 A navali begluk Njemadija,
0061 A Omer se po žetini brani.
0062 Dok zaplaka nejačak Omere:
0063 „Jaoj meni do Boga miloga,
0064 Praha imam, al olova nemam!”
0065 Zavika ga Ajka Bojkovića:
0066 „Kidaj, bolan, puca niz dolamu,
0067 Pa udaraj po polju hajduke.”
0068 Omer skida puca niz dolamu,
0069 Omer bije po polju hajduke.
0070 Dok zaplaka nejačak Omere:
0071 „Avaj meni do Boga miloga,
0072 Praha imam, al olova nemam!”
0073 A cura mu tiho besjedila:
0074 „Skidaj, bolan, žute madžarije,
0075 Udr’ Omere po polju hajduke!”
0076 Omer bije po polju hajduke,
0077 Dok zaplaka nejako dijete:
0078 „Jaoj meni do Boga miloga,
0079 Praha imam, al olova nemam!”
0080 Saletješe Vlasi pod planinu,
0081 U žetini duvar oboriše,
0082 Pozajmiše trijest djevojaka.
0083 Osta Omer u žetini jadan.
0084 Pa mislio, na jedno smislio:
0085 „Da se sada u Krajinu vratim,
0086 Reći će mi naši Krajišnici:
0087 Nut’ kopila, Hrnjanin Omera,
0088 Što on pušta trijest djevojaka,
0089 Pa što pušta svoju jaukliju.”
0090 I mislio na jednu smislio,
0091 Pa ih zajmi niz polje zeleno;
0092 Drži pušku u lijevu ruku,
0093 A u desnu mača zelenoga,
0094 Pa ih zajmi niz polje zeleno;
0095 Sedam Omer odsiječe glava,
0096 A i sedam zadobio rana,
0097 Pa on viče od Zadarja bana:
0098 „Vrati meni Ajku Bojkovića,
0099 Kunem ti se, istinu ti kažem,
0100 Tjeraću te kroz gore četiri,
0101 Zadranine, do Zadra kapije,
0102 Sve ti drobit po gori družinu,
0103 A ni tebi dobra biti neće.”
0104 A kad bane raskiti besjede,
0105 Povrati mu Ajku Bojkovica,
0106 Pa se Omer pod jeliku vrati.
0107 Ja Omera rane jendisale,
0108 Kraj njeg sjede kićena djevojka
0109 Proljevati suze od očiju.
0110 Otkide se suza od obraza,
0111 Ranjeniku na bijelo lice.
0112 Ondar Omer oči otvorio,
0113 Otvorio pa je govorio:
0114 „Srce moje, Ajko Bojkovića,
0115 Otvori mi od zlata kutije,
0116 Izvadi mi dva t’išeka praha,
0117 Napuni mi bistra džeferdara,
0118 Okreni ga niz Kunar planinu,
0119 Podaj haber u tursku Udbinu,
0120 Ne će l’ čuti serdar aga Mujo,
0121 Ne će l’ naše roblje povratiti.”
0122 A kad začu kićena Ajkuna,
0123 Izvadi mu dva fišeka praha,
0124 Te napuni bistra džeferdara,
0125 Ona njemu živu vatru dade.
0126 A kad puče bistar džeferdare,
0127 Niz njeg mače dvanaest karika,
0128 Haber dade u tursku Udbinu.
0129 Al se bješe dogodio Mujo
0130 A na svojoj od kamena kuli;
0131 A kad čuo pušku džeferdara,
0132 Mujo proli suze od očiju:
0133 „Ej Halile, moj brate rođeni,
0134 Omeru je golema nevolja.
0135 Leti, brate, u podrume pravo,
0136 Opremaj nam dora i vrančića,
0137 Da letimo pod goru zelenu,
0138 Da vidimo, šta je gore bilo.”
0139 U mlađega pogovora nema,
0140 Već odletje pod bijelu kulu,
0141 Pa opremi vranca i dorata,
0142 Pa se vrati na bijelu kulu.
0143 Al se Mujo bješe opremio,
0144 A i bratu ruho povadio.
0145 Spremiše se dva brata rođena,
0146 Pa odoše niz bijelu kulu.
0147 Na avliji konje posjedoše,
0148 Otiskoše poljem zelenijem.
0149 Kad padoše pod goru zelenu,
0150 U žetini nigdje nikog nema,
0151 A travica krvlju pokapata.
0152 Mujo pisnu kako guja ljuta:
0153 „Moj Omere, moja rano ljuta.
0154 Beli si mi svijet prom’jenio.”
0155 Natjeraše niz polje zeleno.
0156 O’šla trla niz Kunar planinu,
0157 Stade Mujo nalaziti glave.
0158 Kad bijahu na sr’jedi Kunare,
0159 Halilu se oči otrgoše,
0160 Kad pogleda pod tanku jeliku,
0161 Ranjen Omer leži pod jelikom,
0162 Uz njeg cura suze prolijeva.
0163 A kad vidje goješan Halile,
0164 On poteže sablju okovanu,
0165 Da djevojci odsiječe glavu.
0166 Djevojka se k Omeru savija
0167 I sve glavu u njedra sakriva.
0168 Tada Omer gajret učinio,
0169 Pa je crne oči otvorio,
0170 Te amidži riječ govorio:
0171 „Moj amidža, nemoj budaliti,
0172 N’jesam s Ajke rane zadobio,
0173 Već, amidža, sa srdašca moga;
0174 A ako si krvi poželio,
0175 Tjeraj brže uz goru zelenu,
0176 Otišlo je kalabaluk Vlaha,
0177 Otjeraše trideset robinja.”
0178 A kad Halil začu lakrdiju,
0179 Krenu vranca uz Kunar planinu.
0180 Kada Halil na Kunaru dođe,
0181 Nigdje ništa na planini nema;
0182 Pa otalen niz Prolomu ravnu.
0183 Kad padoše na drugu poljanu,
0184 Tude dobre konje razjahaše
0185 I sve stade jeka uz planinu.
0186 Pomoli se jedna dervišina,
0187 Nigdje ništa od pusata nema,
0188 Na doratu jedan mijeh vina,
0189 S druge strane perna topuzina
0190 Od dvadeset i četiri oke.
0191 On Hrnjici turski selam viknu,
0192 Njemu Mujo ljepše prihvatio,
0193 Pred njime je na noge đipio,
0194 Na svoje ga mjesto postavio.
0195 Al mu veli goješan Halile:
0196 „Ustaj Mujo, na noge laguhne,
0197 Naše roblje ode u Kaure!”
0198 A veli mu gola dervišina:
0199 „Sjedi Mujo, da se napijemo,
0200 Lasno ćemo roblje povratiti.”
0201 Al besjedi Mujagin Halile:
0202 „Ustaj Mujo, sam te Bog ubio,
0203 Svaku sortu puštaš za trpezu,
0204 Te pogani tvoje hladno vino.”
0205 Na njeg’ golo oči popriječi:
0206 „Crn ti obraz, Mujagin Halile,
0207 Ustaj, more, zajaši dorata,
0208 Da junački mejdan dijelimo,
0209 Da vidimo, za kog nas je vino.”
0210 Al se moli od Kladuše Mujo:
0211 „Nemoj dedo, obadva ti sv’jeta,
0212 Nemoj meni gojena Halila.”
0213 Onda mu je djedo besjedio:
0214 „O đidijo, Hrnjičin Halile,
0215 Hajd’ uzjaši debela dorata,
0216 Hajde strmo niz goru zelenu;
0217 Kada budeš u treće bogaze,
0218 Dobro gledaj desno i lijevo,
0219 Opazićeš suho-vrhu jelu.
0220 Što god bude, bolan, uz jeliku,
0221 Zajmi, more, meni na planinu.
0222 Otale ćeš Kartali pećini,
0223 Pećina je lomom zalomljena.
0224 Što god, bolan, u pećini nađeš,
0225 Ono meni na planinu zajmi.
0226 Nemoj kaka taknuti šićara,
0227 Kunem ti se, skinuću ti glavu.”
0228 A kad Halil opazi očima,
0229 On debela posjede dorata
0230 I otide na goru zelenu.
0231 Kada pade u prve bogaze,
0232 Sva zelena povaljana trava:
0233 Mrtvi Vlasi leže po planini,
0234 Sve bez rane i skinute glave
0235 Opet Halil protjera dorata.
0236 Kada pade u druge bogaze,
0237 Sva zelena povaljana trava:
0238 Mrtvi Vlasi leže po planini,
0239 Svi bez rane i skinute glave.
0240 I tuj Halil protjera dorata,
0241 A kad prođe i treće bogaze,
0242 On pogleda desno i lijevo,
0243 Dok opazi suho-vrhu jelu,
0244 Uz nju svezan Gavran kapetane
0245 I do njega Zadarija bane.
0246 Pa protjera konja uz planinu
0247 I on siđe pred Kartal pećinu,
0248 Pa otvara otvorit ne može.
0249 On poteže mača zelenoga
0250 I raskresa od jelike grane,
0251 Potrbuške uđe u pećinu.
0252 A kad Halil u pećinu siđe,
0253 Tu posjelo tridest djevojaka.
0254 Puno svakog mala i šićara.
0255 Ništa Halil taknuti ne smije,
0256 Već izvede tridest djevojaka,
0257 Odriješi dva kaurska kralja,
0258 Pa ih zajmi uz goru zelenu.
0259 A kad Halil pođe na planinu,
0260 Kada ih je golo opazio
0261 I za Muja glavu zaklonio,
0262 Pa govori gola dervišina;
0263 „Pitaj Mujo, Zadranina bana,
0264 Kako ga je sila zamatala.”
0265 U tom bane pade na planinu,
0266 Poletje mu skutu i rukavu;
0267 Sedam ga je puta pobratio,
0268 Dok je njemu život poklonio.
0269 Pa mu onda Mujo besjedio:
0270 „Kaka te je sila zamatala?” —
0271 „Prođi me se, od Kladuše Mujo,
0272 Ja ti začuh u svome Zadarju,
0273 Gdje Bojković pokupio mobu,
0274 Pa ja siđoh pod planinu, Mujo.
0275 Dočeka me tvoj Omer nejaki,
0276 Velik mi je garet učinio,
0277 Istjera me sred Kunar planine
0278 A zaiska Ajku Bojkovića.
0279 Ja mu curu uz planinu vratih,
0280 Pa naljegoh niz goru zelenu
0281 I ja pođoh u bogaze, Mujo,
0282 Dočeka me jedna serhatlija
0283 Na doratu, ko na gorskoj vili.
0284 Od pusata nigdje ništa nema,
0285 Nego jednu pernu topuzinu.
0286 Svu mi pobi po gori družinu,
0287 Što uteče i to bez pameti,
0288 Nas dvojicu živu uhvatio,
0289 Pa nam sveza uz jeliku ruke.” —
0290 „Bi l’ ga mogo poznavati, bane?” —
0291 „Bih ga, Mujo, života mi moga.”
0292 Onda golo brke pomolio.
0293 Ja kad golo brke pomolio,
0294 Onda bana groznica uhvati,
0295 Šćaše pobjeć’ niz goru zelenu;
0296 Pa se za njeg’ zamolio Mujo:
0297 „Pokloni mi bana i Gavrana.”
0298 Tude ga je dedo poslušao,
0299 Pa odoše niz goru zelenu.
0300 Onda dedo Muju besjedio:
0301 „Ja sam dobar junak na mejdanu,
0302 Ne umijem četovati, Mujo,
0303 Uči mene četovati, Mujo.” —
0304 „Aja bogme, dervišina golo,
0305 Ranjen mi je Omer u planini.” —
0306 „Et’ Omeru tridest djevojaka,
0307 Nek’ ga nose redom po planini,
0308 Ponajviše Ajka Bojkovića,
0309 Jer je njemu jauklija, Mujo.”
0310 Svaka cura žuti dukat dade,
0311 A Ajkuna četiri dukata,
0312 Jer će berber Pječiti Omera.
0313 Uz planinu cure otiskoše,
0314 Pa odoše cure na planinu
0315 I uzeše nejaka Omera.
0316 Redom momka nose niz planinu,
0317 Ponajviše Ajka Bojkovića.
0318 U tom ga je snesla u Krajinu.
0319 Njih trojica niz goru zelenu,
0320 Pa prođoše dvanaest gradova,
0321 Sedamdeset i tri karaule,
0322 I siđoše k moru debelome;
0323 Pokraj njega konje odjahaše
0324 I sjedoše hladno piti vino.
0325 Hrnja Muja sanak prevario,
0326 Pokraj njega gojena Halila.
0327 Malo trenu, al se brzo prenu,
0328 Ali nema gole dervišine.
0329 Al zaplaka odgojak Halile:
0330 „Ustaj brate, ako Boga znadeš,
0331 Zavede nas gola dervišina.
0332 Mi ne znamo senta memlećeta.
0333 Ludo ćemo izgubiti glavu.”
0334 Pomoli se gola dervišina
0335 I on goni na moru đemiju:
0336 „Ustaj Mujo, na noge lagane,
0337 A đidijo, gojeni Halile,
0338 Skidaj sedla u zelenu travu,
0339 Odbij konje pokraj sinjeg mora,
0340 Već ti, bolan, trebovati ne će.”
0341 Proli Mujo suze od očiju:
0342 „Nemoj dedo, ako Boga znadeš.” —
0343 „Hoćeš Mujo, života mi moga.”
0344 Skoči Halil, jer mu bit’ ne može,
0345 Sedlo skida u zelenu travu,
0346 Odbi konje pokraj sinjeg mora,
0347 Već kako mu trebovati ne će.
0348 Uskočiše u bijelu lađu,
0349 Otiskoše preko sinjeg mora.
0350 U taj danak more prijeđoše,
0351 Iziđoše u polje zeleno,
0352 Pa sjedoše u zelenu travu.
0353 Onda dedo Muju besjedio:
0354 „Vidiš Mujo, polja širokoga,
0355 Dvadeset je punijeh sahata,
0356 Dvadeset je i više četiri,
0357 Valja ti ga prekasati, Mujo.” —
0358 „Nemoj dedo, ako Boga znadeš!” —
0359 „Hoćeš, Mujo, života mi moga!”
0360 I otalen na noge đipiše,
0361 Otiskoše poljem zelenijem.
0362 Kud pokasa Hrnjica Halile?
0363 Halil leti, što god ikad može
0364 I zeleno polje prijeđoše,
0365 Pa dođoše pod goru Zvijezdu.
0366 I otale na noge đipiše:
0367 „Vidiš, Mujo, Zvijezde planine,
0368 Valja ti je iskasati kasom,
0369 Iskasati dvadeset sahala,
0370 Dvadeset sahat’ i više četiri.”
0371 I otale na noge đipiše,
0372 Otiskoše uz goru Zvijezdu,
0373 Ispadoše vrhu na planinu
0374 I sjedoše hladno piti vino:
0375 „Vidiš, Mujo, tanahne poljane,
0376 I ona je dvanajest sahata,
0377 Valja nam je prebroditi, Mujo.” –
0378 „Nemoj dedo, ako Boga znadeš!”
0379 „Hoćeš Mujo, života mi moga!”
0380 I otale na noge đipiše
0381 I siđoše niz dugu poljanu,
0382 Pa stadoše na one stijene.
0383 Odonde se vidi Petrovgrade
0384 „I donle je dvanaest sahata,
0385 Valja t’ ondje silaziti, Mujo.” —
0386 „Nemoj dedo, ako Boga znadeš!” —
0387 „Hoćeš Mujo, života mi moga!”
0388 Pa otale na noge đipiše,
0389 Otiskoše strmo niz stijene
0390 I siđoše u polje zeleno.
0391 I eto ih poljem zelenijem
0392 Petrovome gradu na kapiju,
0393 I eto ih niz novu čaršiju.
0394 Al besjedi gola dervišina:
0395 „Vidiš Mujo, kamene mejhane,
0396 Ondje sjedi krčmarica Janja;
0397 Idi, Mujo, u pjanu mejhanu,
0398 Išti, Mujo, na dukate vino.”
0399 Mujo dipi, ko da se pomami,
0400 Te odletje u pjanu mejhanu.
0401 Ište Mujo na dukate vino,
0402 A veli mu krčmarica mlada:
0403 „Otle more, rđavi Madžare,
0404 Ovde junak nije dolazio,
0405 Koji pije na dukate vino,
0406 Sjem mojega Bogom pobratima,
0407 Pobratima Mehdi Seidije,
0408 On ga pije na dukate vino.
0409 Evo danas četiri godine,
0410 Otkad moga pobratima nema;
0411 Već sam mlada dućan zatvorila.”
0412 Istom golo vrata otvorio.
0413 Kad je mlada pobra opazila,
0414 Poletje mu skutu i rukavu,
0415 Poljubi ga u skut i u ruku,
0416 Pa odvede u svoju odaju,
0417 I odletje u svoju odaju,
0418 Te navuče lijepe haljine.
0419 Vino piše jedan mjesec dana.
0420 Al besjedi od Kladuše Mujo:
0421 „Je li vakat putovati, dedo?” —
0422 „Nije, Mujo, vakta ni zemana.”
0423 Vino piše drugi mjesec dana,
0424 Opet Mujo dedu besjedio:
0425 „Je li vakat putovati, dedo?” —
0426 „Nije, Mujo, vakta ni zemana.”
0427 Vino piše treći mjesec dana,
0428 Vino piše, zimu preturiše.
0429 Onda golo besjedi Halilu:
0430 „Crn ti obraz, Mujagin Halile,
0431 Hajde malo po vlaškome gradu,
0432 Vidi čudo, što vidio n’jesi.
0433 Kada, more, u Krajinu siđeš,
0434 Nek’ imadeš svašta kazivati.”
0435 Pa ga vodi po bijelu gradu,
0436 Obiđoše do trideset kula.
0437 Onda dedo besjedi Halilu:
0438 „Oj đidijo, Hrnjičin Halile,
0439 Vidi čudo, što vidio n’jesi:
0440 Preksjutra je danak Đurđev danak,
0441 Vodiću te kralju na avliju.”
0442 Te ga vrati u pjanu mejhanu.
0443 Vino piše tri bijela dana,
0444 A četvrti Đurđev danak svanu.
0445 Onda dedo na noge đipio:
0446 „Hajde Mujo, valja putovati.”
0447 Uze Muja za bijelu ruku,
0448 Pa ga svede niz novu čaršiju
0449 Do avlije petrogradskog kralja.
0450 Kad avlijska otvorena vrata
0451 I svezana tri konja binjeka.
0452 S jedne strane malešan maline,
0453 S druge strane đogat od mejdana,
0454 S treće strane silni alatine.
0455 „Vidiš Mujo, debela đogata,
0456 Pritegni mu četvere kolane,
0457 Jaši, bježi, ne ufaj se u me;
0458 Ti Halile malešna malina,
0459 Pritegni mu četvere kolane,
0460 Jaši, bježi, ne ufaj se u me.”
0461 A kad Mujo začu lakrdiju,
0462 Pa doletje do konja đogata,
0463 Priteže mu četvere kolane,
0464 Pa uzjaha na konja đogata,
0465 Pa pobježe niz novu čaršiju,
0466 A za njime gojeni Halile.
0467 Al na gradu pukoše topovi,
0468 Za njima se potjer naturila.
0469 Onda dedo đipi na alata,
0470 Pa ispade gradu na kapiju,
0471 Obuzbijat begluk Njemadiju.
0472 A sve viče golemim avazom:
0473 „Bježi Mujo, poginućeš ludo!”
0474 Ode Mujo na one stijene,
0475 Sve za njime gola dervišina.
0476 Dokle dedo na one stijene,
0477 Mujo pade na goru Zvijezdu;
0478 Dokle dedo na goru Zvijezdu,
0479 Mujo pade pod goru Zvijezdu;
0480 Dokle dedo pod goru Zvijezdu,
0481 Mujo pade moru širokome,
0482 Pa na moru lađu uhvatio,
0483 Pa pobježe preko sinjeg mora.
0484 Dokle dedo moru dolazio,
0485 Mujo sinje prebrodio more.
0486 Dedo konju riječ govorio:
0487 „Hajd’ alate, hajde dobro moje,
0488 Valja sinje more preplivati.”
0489 Pa na more konja nagonio,
0490 Prije Muja na obalu dođe,
0491 Pa pričeka tri bijela dana,
0492 Pa otole konje otiskoše,
0493 Pa pređoše dvanaest gradova,
0494 Sedamdeset i tri karaule.
0495 Iziđoše na dugu poljanu,
0496 Gdjeno su se najpre sastanuli,
0497 Pa sjedoše hladno piti vino.
0498 Tuj se dedo gajib učinio,
0499 A zaplaka od Kladuše Mujo:
0500 „Javaj meni, do Boga miloga,
0501 Dobra bijah stek’o pobratima.”
0502 Pa s’ otale na noge đipiše
0503 I debele konje pojahaše,
0504 Pa odoše u tursku Krajinu.
0505 Tada j’ Mujo konja nabavio.