Hrnjica Mujo u Janoku zarobljen (Nevesinje)
0001 Uranila Ajkuna djevojka
0002 Prije zore i prije sabaha,
0003 Do sabaha četiri sahata.
0004 Do sabaha dvore pomećala,
0005 A do sunca vode donosila.
0006 Kad svanulo i sunce granulo,
0007 Onda cura đerdef prihvatila,
0008 I uz đerdef turćiju poteže.
0009 Podigla je tanko glasovito,
0010 Te je staru probudila majku.
0011 Kad to čula ostarjela nena,
0012 Na Ajkunu oči iskolači:
0013 »Šta j’ Ajkuna, šinula te guja!
0014 Uranila, pjesme zapjevala.
0015 Znaš Ajkuna, moja kćeri draga,
0016 Kad su tvoja braća odhodila,
0017 Odhodila u četu junačku,
0018 Staroj neni roka ostavili,
0019 Je l’ Ajkuna, za petnaest dana?
0020 Dođe, prođe i petnaest dana,
0021 Tvoje braće iz četnice nema.
0022 Nit je dobro, niti ga imamo.«
0023 Ajkuna je tiho govorila:
0024 »Četnicima ni ročišta nema,
0025 Znadeš li ti Muja i Halila:
0026 Piju vino a ljube Latinke!«
0027 U velike udarila misli,
0028 Dade joj se nešto pogledati:
0029 Ravno se je polje zamaglilo,
0030 A iz magle tama potisnula,
0031 A iz tame konjik ispanuo
0032 Na malinu konju od mejdana;
0033 Od malina načini dorina,
0034 U crvenu krv ga obojio.
0035 Naginje se na četiri strane,
0036 Sve s’ na sablju momak dočekuje,
0037 Al se glava po prsima valja;
0038 A za njime đogat od mejdana,
0039 Na đogatu sahibije nema,
0040 Omahuje prazne bakračlije.
0041 Kad to vidje Ajkuna djevojka,
0042 Ona ciknu kao ljuta guja,
0043 A đerdefom o tle udarila,
0044 Te đerdefu noge salomila,
0045 Od biljura iglu utrunula.
0046 To začula ostarjela nena,
0047 Od dušeka na noge skočila,
0048 Pa besjedi Ajkuni djevojci:
0049 »Kakvo jesi čudo opazila,
0050 Te to činiš na bijeloj kuili?«
0051 Reče njojzi Ajkuna djevojka:
0052 »Ustan’ mati, boljela te glava!
0053 Eto, neno, s četnice Halila
0054 I teškijeh zadobio rana,
0055 Obranio sebe i malina,
0056 A za njime đogat udario,
0057 Na đogatu sahibije nema:
0058 Beli nam je Mujo poginuo,
0059 Jal’ tavnicu kuću napunio.«
0060 Eto cure na bijelu kulu
0061 Pa još spade na mermer avliju,
0062 Od avlije otvorila vrata..
0063 U ta doba Halil na malinu,
0064 Od Halila ni avaza nema,
0065 Išaretom selam nazuivaše,
0066 Išaretom prstom šehadetom.
0067 Pod bratom je konja uhvatila,
0068 A cura se jaka pridesila:
0069 Diže ruke na konja malina,
0070 Svoga brata po pasu jamila,
0071 Unese ga u šikli odaju,
0072 Te ga leže na mehke dušeke,
0073 Leže Halil rane bolovati.
0074 Tad se cura natrag povratila,
0075 Te je dobre konje prihvaćala,
0076 Uvede ih u tople podrume,
0077 A sa konja uzde oborila,
0078 U jaslima s’jena položila,
0079 Neka konji u podrumu tuku.
0080 Otalen se natrag povratila,
0081 Pa je eto na bijelu kulu,
0082 Pa je staru dozivala majku:
0083 »Moja mati, mio roditelju,
0084 Pipni peču, obuci feredžu,
0085 Pa ti hajde u merdžan-čaršiju,
0086 Pa ti traži dva berbera mlada,
0087 Da liječe našega Halila
0088 Od ljutijeh rana od pušaka.«
0089 Pripe peču, obuče feredžu,
0090 Pa je eto u merdžan-čaršiju.
0091 Ona nađe dva berbera mlada,
0092 Njimi nena stara progovara:
0093 »Hajte mojoj tankoj b’jeloj kuli,
0094 Da vidite gojena Halila.
0095 Halil mi je došo iz četnice,
0096 Teško mi se obranilo d’jete
0097 I teškijeh zadobio rana.«
0098 Kad to čula dva berbera mlada,
0099 Prihvatiše milje i fitilje,
0100 Pa ih eto Hrnjičinoj kuli,
0101 Gdjeno leži Mujagin Halile.
0102 Bješe Halil oči zatvorio,
0103 Dozivlju ga dva berbera mlada;
0104 Od Halila ni avaza nema,
0105 Oba Halil oka zatvorio,
0106 Jer je njemu muka dodijala:
0107 Sedam rana od sedam handžara,
0108 U halila oko srca živa
0109 Sve se vide džigerice crne,
0110 Od pušaka ni broja im nema;
0111 Sve na rane vrela udarila.
0112 Kad vidješe dva berbera mlada,
0113 Ne smiju se prihvatit Halila,
0114 Sve ih moli ostarjela nena:
0115 »L’ječite mi gojena Halila,
0116 Ne ćete l’ mu riječ otvoriti,
0117 Da mi kaže, što je i kako je,
0118 Gdje su bili, gdje su izginuli,
0119 Gdje je brata ostavio svoga?«
0120 Berberina milo ne bijaše;
0121 Ali druga biti ne mogaše,
0122 Donesoše preljetnu rakiju,
0123 Ispiraju rane na Halilu,
0124 Po ranama mehlem udariše;
0125 A puške mu srce povadile,
0126 Nikad momak oči otvoriti!
0127 Al dok stade tresak na avliji,
0128 Dok evo ti budaline Tala
0129 Na kulašu, konji od mejdana,
0130 Te odjaha debela kulaša,
0131 Dizgine mu na jabuku baci,
0132 Uz obraz mu sile udario,
0133 Stade mu se dobar okretati.
0134 Eto Tala uz bijelu kulu,
0135 Od odaje otvorio vrata.
0136 Kad opazi gojena Halila,
0137 Gdje on leži na mehku dušeku,
0138 A kod njega dva berbera mlada,
0139 Tome se je čudu začudio.
0140 Tale viknu,ko da se pomami:
0141 »Hej Halile, jedan kopilane,
0142 Šta si i ti oči zatvorio!
0143 N’jesu rane za ženskijeh glava,
0144 Već su rane za muškijeh glava!
0145 Kazuj meni,što j’ od muja bilo?
0146 Ali nam je Mujo poginuo,
0147 Al tavnicu kuću napunio?«
0148 Ni avaza od halila nema.
0149 Kad to vidje budalina Tale,
0150 Opet viknu, ko da se pomami:
0151 »Hej Halile, jedan kopilane,
0152 Sad ću tebe nogam’ pogaziti,
0153 Ja mi kaži, gdje si ostavio,
0154 Ostavio svoga brata Muja,
0155 Ali ti si amo dohodio?«
0156 Sve to čuje goješan Halile,
0157 Svome srcu gajret učinio:
0158 Pepade se budaline Tala,
0159 Da će njega nogam’ pogaziti,
0160 Te je Talu tiho govorio:
0161 »Hej Talane, moj po Bogu brate,
0162 Nemoj mene pitat za Hrnjicu,
0163 Jer su meni muke dodijale;
0164 Ti bi meni bolje učinio,
0165 Da mi dadeš s mirom umrijeti.»
0166 Opet viknu budalina Tale:
0167 »Hej Halile, božji nesretniče,
0168 Ja ću tebi sabljom udariti,
0169 Pa ćeš i ti lasno umrijeti,
0170 Ako ti je život dodijao,
0171 Ja mi kaži, gdje ostavi Muja?«
0172 Opet žao momku umrijeti,
0173 Jera znade, da će umrijeti,
0174 Da će njega sabljom udariti,
0175 Jer ž’o Talu buljuk-baše Muja;
0176 Njemu Halil stade govoriti:
0177 »Hej čuješ li, budalina Tale,
0178 Odavlen je Mujo pogodio,
0179 Te je svoju četu povodio
0180 U Kunaru zelenu planinu.
0181 Hodali smo po planini, Tale,
0182 A moj brate, punih petn’est dana,
0183 Nigdje ćara, a nigdje šićara,
0184 Niti koju glavu ukidosmo.
0185 Jedno jutro Mujo uranio
0186 I nama je tiho govorio:
0187 »»Moja braćo, trides’t Krajišnika,
0188 Hajte i vi na našu Kladušu,
0189 Čuvajte mi moju b’jelu kulu,
0190 Jer se bojim hile od Kaura,
0191 Mogu meni porobiti kulu,
0192 Porobiti i vatrom spaliti.
0193 Ja ću svoga uzjahat đogina,
0194 Pa goniti niz vlaške kotare,
0195 Ne bi l’ gdje god šićar pripazio.««
0196 Ja se svome bratu zamolio:
0197 »»Hej moj brate, buljuk-baša Mujo,
0198 I ja hoću s tobom polaziti,
0199 Polaziti niz vlaške kotare.«
0200 Te je meni Mujo govorio:
0201 »»Bjež Halile, božji nesretniče,
0202 ti nijesi za vlaških kotara.
0203 Ne daju ti mirovati vrazi,
0204 Nije tebi žao umrijeti,
0205 Te za paru zametnuti kavgu
0206 A za dvije izgubiti glavu.««
0207 Ja sam se tu bratu oklinjao,
0208 Da mu kavge zamutiti ne ću,
0209 Što mi ne će do nevolje doći,
0210 Do nevoje i do moje glave.
0211 Reče meni, da ja idem s njime,
0212 Da idemo niz vlaške kotare.
0213 Otale smo konje pojahali,
0214 Sve planine vučki pregazili,
0215 U janočko polje udarismo,
0216 Kad smo bili lugu mahatomu,
0217 Mujo meni tiho progovara
0218 Sa đogata konja od mejdana:
0219 »»Ja sam v’oma brate, ožednio,
0220 Te sam rujna poželio vina:
0221 Da idemo do Janoka grada,
0222 Da se rujna napijemo vina.««
0223 Ja sam njemu ’vako govorio:
0224 »»Prođ’ se vraga i Janoka grada,
0225 Jer svak znade tebe i đogina,
0226 Stara baba od stotinu ljeta
0227 I dijete od sedam godina.
0228 U Janoku, gradu bijelome
0229 Mi moremo izgubiti glave,
0230 Ja l’ tavnice kuće napuniti.
0231 Nema naske niko izbaviti,
0232 Naša bi se oborila kula.««
0233 Za to Mujo ni habera nema,
0234 Jer je rujna poželio vina.
0235 Sve gonio pod sobom đogina,
0236 Eto naske gradu na kapiju.
0237 Kad đogatu prihvati kajase,
0238 Pokaza mu bakračlije sjajne,
0239 Stade mu se dobar izdizati,
0240 Ispod sebe mermer izvrtati,
0241 A sve bije mlade bazerđane.
0242 Sve ga kunu bodulice mlade:
0243 »»Hej Madžare, posjekli te Turci,
0244 A đogata zaklali ti vuci,
0245 Gdje je taku naučio jahu!««
0246 Nalazismo pjanicu mejhanu,
0247 Mujo viče krčmaricu Janu:
0248 » »Krčmarice, jedna kopilice,
0249 Prihati nam konje od mejdana!««
0250 U mlađeg pogovora nema,
0251 Te nam dobre prihvatiše konje.
0252 Eto Muja u pjanu mejhanu,
0253 U mejhani sjede za trpezu
0254 I on viče krčmaricu Janju:
0255 »»Donesi mi jedan dukat vina!««
0256 Kad to čula krčmarica Janja,
0257 Pa je njemu Janja govorila:
0258 »»Vidi krmka i na njemu brka,
0259 Da on pije na dukate vina!
0260 Ja ga n’jesam čula u čuvenju,
0261 Već što kažu buljuk-bašu Muja,
0262 Da on pije na dukate vina.««
0263 Donese mu cio dukat vina.
0264 Stade piti rumenoga vina,
0265 Sve popio, brka ne skvasio.
0266 Opet viče krčmaricu Janju:
0267 » »Donesi mi dva dukata vina!«
0268 Sve se krti krčmarica Janja,
0269 Kako pije na dukate vina.
0270 Donese mu dva dukata vina.
0271 Malo pio, te se napojio,
0272 Te je Mujo ćeif ugrabio.
0273 Tak zakuka krčmarica Janja:
0274 »»Kuku tebi, oštar Madžarine,
0275 Madžari vam konje pohvataše!««
0276 Kad to čuo buljuk-baša Mujo,
0277 Od trpeze na noge skočio,
0278 Pa ga eto konjim na avliju.
0279 Kada konje Vlasi opkolili,
0280 Kad se dobar đogat pomamio:
0281 Zubim’ grize a ušima striže,
0282 Ćiftom bije, da oči izbije;
0283 Hajvan bješe, ama znadijaše,
0284 Ne će dobar u kaurske ruke.
0285 Kad to vidje buljuk-baša Mujo,
0286 Šta se njemu od đogata radi,
0287 Pa poteže brijetkinju ćordu,
0288 On posječe dvanaest soldata;
0289 Pa prihvati debela đogata,
0290 Pa on viče svog brata Halila:
0291 »»Ustaj, jaši debela malina;
0292 Vidiš, brate, gdje smo zapanuli.
0293 Nama su se Vlasi osvetili.««
0294 Kad ja začuh šta mi brat govori,
0295 Od trpeze na noge skočio.
0296 Dopanu do konja malina.
0297 Tako svoje konje pojahasmo,
0298 Istjerasmo u uske sokake;
0299 U sokake naspu se soldati,
0300 Na golem nas oganj dočekaše.
0301 Al da vidiš buluk-bašu Muja!
0302 Kad za opštro gvožđe prihvatismo,
0303 U sokake juriš učinismo,
0304 Prvi jaše buljuk-baša Mujo,
0305 Krvav meni sokak ostavljaše,
0306 Dvoja biše kolaprolazila
0307 I uz njiha volovanci maldi.
0308 Sve se Mujo meni okrećaše,
0309 Sve dozivlje svog brata Halila:
0310 »»Jesi li se brate obranio?««
0311 Ja sam njemu tiho govorio:
0312 »»N’jesam ti se brate obranio,
0313 Ni teškijeh rana zadobio.««
0314 Mi izbismo gradu na kapiju,
0315 Od kapije zatvorena vrata;
0316 Prepeta su četiri sindžira:
0317 Eto muke i nevolje, Tale.
0318 Meni mujo sa đogata viče:
0319 »»A ti, brate, odjaši malina,
0320 Pa prihvati topuz sa đogina,
0321 Pa prekini četiri sindžira;
0322 Ti odvali na kapiji vrata,
0323 Ne bismo li iznijeli glave
0324 Iz Janoka, iz bijela grada.««
0325 Ja odjahah široka malina,
0326 Pa prihvatih topuz sa đogina,
0327 Mene mujo od Kaura čuva.
0328 Tuka su nam Vlasi utužili:
0329 Sve se zbili u vitu soldati,
0330 Nije šala, gradu na kapiju..
0331 Ja pretukoh četiri sindžira:
0332 Tuka sam se brate obranio
0333 I teškijeh rana zadobio,
0334 Sedam rana od sedam handžara,
0335 Sve u mene oko srca živa.
0336 Ja tu jesam otvorio vrata.
0337 Mujo mi se nije obranio,
0338 Istjerasmo napolje zeleno.
0339 Kad bijasmo na polju zelenom,
0340 Kad dignut na čekme ćuprija.
0341 Tuka bješe voda presahnula,
0342 A Vlasi nam hendek potkopali.
0343 Na hendek sam konja nagonio,
0344 Dobar malin hendek preskočio,
0345 Ja na konu jesam ostanuo.
0346 Za mnom Mujo nagoni đogata.
0347 Mujo bješe prehvatio vinom,
0348 Mujo pade u hendeke tuka;
0349 Dobar đogat hendek preskočio,
0350 Nego tu su Vlasi napanuli,
0351 Moga brata živa uhvatiše.
0352 Ja pobjegoh poljem zelenijem,
0353 Za mnom đogat prazan udario.
0354 Tu sam brata svoga ostavio,
0355 Ne znam više, što j’ od njega bilo.« –
0356 Tuka Tala suze prokapale;
0357 Ode Tale načinjenoj kuli,
0358 Osta Halil rane bolujući.
0359 L’ječila ga dva berbera mlada,
0360 L’ječili ga za nedjelju dana.
0361 Dok su njemu krvcu ustavili,
0362 Kad deveto jutro osvanulo,
0363 Halil viče svoju sestru Ajku:
0364 »Hajd’ Ajkuna u tople podrume
0365 Opremi mi Mujova đogina,
0366 Da okrenem debela đogina,
0367 Da ja viđu, može li što biti.«
0368 Časkom Ajka opremi hajvana,
0369 A Halil je rane otegnuo,
0370 Te on spade na mermer alviju.
0371 Sestra njemu konja pridržala,
0372 Sjede Halil konju na srijedu,
0373 Istjera ga na avlinska vrata,
0374 Okrenu ga ispod tanke kule.
0375 Dobar mu se đogat pomamio,
0376 Te Halilu rane povr’jedio,
0377 Iz rana mu krvcu otvorio,
0378 Pod sobom je sedlo natopio.
0379 On povrati avliji hajvana,
0380 Na avliji sestra dočekala,
0381 Pod bratom je konja uhvatila,
0382 Svoga brata po pasu jamila,
0383 Iznese ga na bojali kulu,
0384 Na dušek je njega namjestila;
0385 A berberi njega prihvatiše,
0386 Te ranama krvcu zatvoriše.
0387 L’ječili ga za petnaest dana.
0388 Opet viče goješan Halile,
0389 A on viče svoju sestru Ajku:
0390 »Hajde spani u podrum đoginu,
0391 A ti jami boju svakojaku,
0392 Naboj meni debela đogidna,
0393 Od đogata načini šarina:
0394 Valja ići do Janoka grada,
0395 Da ja viđu, šta j’ od brata bilo,
0396 Kakvom će ga smrti umoriti.«
0397 Časkom cura opremi đogina,
0398 Pod madžarsku konja opravila.
0399 Tada Halil svoju snahu viče.
0400 »Hodi meni obuci haljine,
0401 Što no nose vlaški kapetani.«
0402 Tada snaha prihvati Halila,
0403 Udari mu madžarsko od’jelo,
0404 A rasplete ture od perčina,
0405 A oplete sitne pletenice
0406 A upleće pare carevice,
0407 I upleće sitne meduljice,
0408 Uplete mu dva krsta od zlata,
0409 A sve momka po plećima tuku.
0410 Za nevoju ni grjehote nema, -
0411 A na glavu kapu populanu;
0412 O sebi je pusat objesio,
0413 A na noge čizme i kalčine.
0414 Kad se momak takum učinio,
0415 Privuče se vedu ogledalu,
0416 U njemu je sebe opazio;
0417 U sebi je momak pomislio:
0418 »Mili Bože, na svemu ti hvala!
0419 Ako jesi dva krsta od zlata,
0420 A na glavi kapa populana,
0421 Na mjestu je turska vjera tvrda!«
0422 Eto njega niz bijelu kulu,
0423 Do gotova konja dopanuo;
0424 Svoju majku po dojkama ljubi:
0425 »Moja mati, halali mi hranu,
0426 Ako meni suđen sahat dođe,
0427 Te poginem u Janoku gradu.«
0428 Stara nena hair-dovu daje:
0429 »Hajde sine, hairli ti bilo!
0430 Šta mislio, ono učinio,
0431 Dušmani ti pod nogama bili,
0432 Ko đogatu čavli i potkove!«
0433 To rekoše, te se halališe.
0434 Halil tjera krilata đogina.
0435 Kud hodio i konja gonio,
0436 I on dođe do Janoka grada,
0437 Pa u iste krčmarice Janje,
0438 Gdjeno se je Halil naučio;
0439 To je njemu posestrima Janja.
0440 Tu je Halil konak učinio,
0441 Te u jutro rano uranio,
0442 Stade pitat krčmaricu Janju,
0443 Što će biti od brata mu Muja.
0444 »Prva, - kaže, - nedjeljica dođe,
0445 Podić će se begluk Njemadija,
0446 I pred njima od Janoka bane,
0447 Te će ići crkvi namastiru
0448 I povesti kolo djevojaka,
0449 Tuka Muja na kolac nabiti,
0450 Te mu tuka smrcu opjevati.«
0451 Kad to čuo goješan halile,
0452 Preko srca muka prenosila:
0453 Nije lasno brata izgubiti! -
0454 Pa on viče krčmaricu Janju:
0455 »Spremaj meni debela đogina.«
0456 Sigura se, na Krajinu krenu,
0457 A on nejde svojoj tankoj kuli,
0458 Već on ide Lici i Krbavi,
0459 A do kule bega Mustaj bega.
0460 Njega jeste beže opazio,
0461 Bajraktaru svome govorio:
0462 »Eto nama Mujova Halila,
0463 Ono bio u Janoku gradu.«
0464 U ta doba Halil na đoginu,
0465 Mađi bjehu konja uhvatili,
0466 Eto njega begu u odaju.
0467 Halil begu turski selam daje,
0468 Beg je njemu selam prihvatio.
0469 Odmah beže za Hrnjicu pita.
0470 Sve mu Halil po istini priča,
0471 Sve kazuje, što je i kako je,
0472 Što će biti, kad nedjelja dođe.
0473 Reče njemu beže Mustaj beže:
0474 »Nije lasno tamo odlaziti,
0475 U Janoku kavgu zaturiti,
0476 Jer se Mujo čuo na daleko;
0477 Teška će se sila okupiti,
0478 Nije šala ni smaknuti Muja.«
0479 A sve plače dijete Halile;
0480 Onda se je begu sažalio:
0481 »Ja ne boj se, Mujagin Halile,
0482 Gledaćemo, što će bit od Muja.«
0483 Otalen je Halil polazhio,
0484 Te ga eto načinjenoj kuli.
0485 Tu je momak noćcu zanoćio,
0486 U jutru je petak osvanuo,
0487 Dok evo ti bega Mustaj bega,
0488 A za njime mladi Krajišnici,
0489 Oni viču Mujova Halila.
0490 Gotov se je momak pridesio.
0491 Otalen su mladi pohodili,
0492 Eto njih u Kunar planinu.
0493 Tuka jesu noćcu zanoćili,
0494 A u jutro rano uranili.
0495 A dok viknu budalina Tale:
0496 »Hej Halile, jedan nesretniče,
0497 Što ne ideš do Janoka grada,
0498 Te ne gledaš svoga brata Muja?
0499 Mogu Vlasi hilu učiniti,
0500 U Janoku posijeći glavu.«
0501 Tada viče beže Mustaj beže:
0502 »Hajde tamo do Janoka grada,
0503 Pa ti gledaj, kad povedu Muja.
0504 Kad budete usred polja ravna,
0505 Neš li kako Vlahe prevariti,
0506 Po rukama sabljom udariti,
0507 Pa mu presjeć sveze na rukama,
0508 Podmaknuti debela đogina!
0509 Podaj njemu oštru posjeklicu.«
0510 Tad mu reče goješan Halile:
0511 »Kako ću mu dodati đogata,
0512 Kad su mene rane osvojile?
0513 Vlasi će me nogam’ pogaziti.«
0514 Reče njemu beže Mustaj-beže:
0515 »De ne boj se, Mujagin Halile,
0516 Ti oprosti buljuk-bašu Muja;
0517 Mujo će ti s tobom providjeti,
0518 Dobra će ti konja nabaviti.«
0519 Ode Halil, otjera đogina,
0520 Eto njega, do Janoka dođe,
0521 Uprav ide krčmarici Janji,
0522 Te je tuka noćcu zanoćio
0523 I u jutru rano uranio.
0524 Dok drmnuše na gradu topovi,
0525 Tad polazi od Janoka bane,
0526 I povede buljuk-bašu Muja.
0527 Časkom halil oremi đogina,
0528 Eto nejga gradu na kapiju.
0529 Od grada se odvališe vrata,
0530 A navali begluk-Njemadija.
0531 Dok evo ti od Janoka bana,
0532 I sa njime varakli kočije,
0533 A u njima trides’t djevojaka.
0534 I pred njima Anđuša djevojka,
0535 A za njima buljuk-baša Mujo;
0536 Vodi njega dvanaest N’jemaca
0537 U b’jelijeh dvan’es konopaca;
0538 A za njima poskakuje Rade:
0539 Zametno se trnovijem kocem,
0540 Pa sve viče buljuk-bašu Muja:
0541 »Stani Mujo, na zlo udario!«
0542 Tada pođe Mujagin Halile,
0543 Krajem Muja nagoni đogina.
0544 U sebi je Mujo pomislio:
0545 »Kršna šarca, konja od mejdana,
0546 Baš ko jaha u đogata moga!«
0547 Tada reče buljuk-baša Mujo:
0548 »Je li izun zapjevati, bane,
0549 Još danaske, pa više nikada?«
0550 To je njemu bane dopustio.
0551 Kad zapjeva tanko glasovito:
0552 »Hej lužino, nikad n’jesi sama,
0553 ja l’ prez vuka, ja li prez hajduka,
0554 ja l’ prez Muja, ja brata Halila!
0555 Jesi li se danas pridesio,
0556 Da ti vidiš svoga brata Muja,
0557 Na kakvim ću mukam’ umrijeti,
0558 Neš li mene danas pokajati?«
0559 Povrati se od Janoka bane,
0560 Jedno mu je sile udario,
0561 Dva mu zdrava zuba poletjela,
0562 Iz četiri krvca udarila,
0563 Svi ostali u jadu ostali.
0564 Sve to gleda Halil na šarinu;
0565 Istom Muja sabljom udario
0566 Presječe mu sveze na rukama,
0567 Dade njemu sablju i đogina.
0568 Kad se Mujo konja dobavio,
0569 Odmah smaknu Gavran-kapetana,
0570 Uhvati mu vranca od mejdana,
0571 Dade vranca gojenu Halilu.
0572 Kad se braća konja dobaviše,
0573 Iz Kunare udariše Turci,
0574 Udariše sa četiri strane.
0575 Alabanda, zamentu se kavga.
0576 Halil čuva varakli kočije,
0577 U kočijam’ banova Anđuša.
0578 Na njima je mejdan ostanuo,
0579 Zarobiše trides’t djevojaka,
0580 Oženi se trides’t Krajišnika
0581 I Halile banovom Anđušom.
0582 Dotlen bila četa silovita,
0583 A otalen kita i svatovi.
