Hajduci/36
8.
HAJDUCI (dolaze), pređašnji
SREĆKO: Je l' istina, da je Obrad živ?
NENAD: Evo ga, ali veli da nema pomoći.
OBRAD: Praštajte, braćo, ja vam preboleti ne mogu.
STANKO: Bože blagi, kakav krasan dečko!
ANDRIJA: Harambaša sto duša da ima i sve da mu odu u pakao, pa opet neće isplatiti što je učinio.
STANKO: Krvničko koleno, niti zna šta je pravo, ni šta je pošteno.
PETAR: Mi smo ludi, što se i dajemo vući od njega.
JEZDIMIR (sleže ramenima): Učini čovek pokora, brate!
STANKO: Bre nije onaj lud, koji je izeo devet pogača, nego koji mu daje.
ANDRIJA: Žalost za Obrada, brate!
STANKO: Kako da nije žalost; da mi je rođeni brat, ne bi mi tako bilo.
PETAR: A kome nije? Momak pošten, dobar, kako hoćeš s njime. Ubi ga orjatin za bambadava.
ANDRIJA: Pravo je Vitomir proricao.
SVI (užasnu se): Jes', Vitomir . . .
ANDRIJA: Ona njegova sovuljaga . . .
STANKO: Da Bog da skr'alo se sve na Miletinu glavu!
PETAR: I ja tako kažem.
|