Hajduci/28
< Хајдуци
10.
JEDAN HAJDUK (utrči)
HAJDUK: Harambaša, sad je zlo! Sila Božija ide na nas, i jedan Turčin želi s tobom govoriti.
MILETA: Još i to u ovaj par! (Hoda jarosno, na jedanput stane). Kaži mu da s naše strane nema mira; moja, ja l' pašina glava. Idi mu kaži.
IVAN: Bre šta ćeš mu kazivati, lupi ga tim kundakom po glavi, nek' pamti, kad je bio govordžija!
STANKO: Kako bi bilo, da se sad za devojku pogodimo?
MILETA (uhvati ga za prsi): Hoćeš da se predaješ? Je l', babo! Idi, neka te popljuju!
STANKO: Harambaša, vere mi, ako me za ženu držiš, to si se izgubio. Junaci, nema mira! Juriš, pa kom opanci, kom obojci!
MILETA: Juriš! (On napred, svi se ustreme za njim).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|