Hasan-aga svoju ljubu kara,
Prvu noćcu na mekoj postelji:
»Kazuj, ljubo, ko te je ljubio!«
I steže joj u tenefe ruke.
»Hasan-aga, popušći tenefe, 5
Kazaću ti, ko me je ljubio,
Dva pašića i dva begovića.«
»Kazuj, ljubo, šta su dara dali?«
»Dva pašića, dva zlatna fesića,
Begovići nože i sindžire.« 10
»Kazuj, ljubo, đe su ti darovi?«
»Dva fesića sejam’ poklonila,
A nože sam tebi donijela.«
Hasan-aga na noge skočio,
U sanduke čizmom udario, 15
Iz sanduka nože izvadio.
»Nože si mi ljubo, donijela,
S njima ću te sada pogubiti!«
To joj reče, pa je pogubio.
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 75-76.
