Harambaša i hajduci
Bilo je u jednoj četi 100 hajduka i pred njima jedan harambaša, i zapanu u jednoj šumi pokraj puta čekajući nekakve turske svatove. Reče harambaša: posakrivajte se vi svi u ovoj šumi, a ja odoh vrh one glavice da gledam kad će naljesti svatovi. Kad malo postane, ugleda svatove, a oni njega — drugo nikoga, pa stari svat reče prvijencu: hajde poteci i viđi ima li družine koliko oni čovjek, te stoji na onoj glavici? Prvijenac potrči i ne vidi nikoga do harambašu sama, pa vrativši se kaže mu: eno sto-i-jedan na glavici, više niko. — Sad kažite mi: je li mu pravo kazao ali ne? — Nije, za što je bio sto i jedan, a ne jedan. — Bog me jest istinu: odvoj slovo iže od riječi sto, ne će izgovarati stoi jedan nego: sto i jedan.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 202-203.