Харамбаша и хајдуци
Било је у једној чети 100 хајдука и пред њима један харамбаша, и запану у једној шуми покрај пута чекајући некакве турске сватове. Рече харамбаша: посакривајте се ви сви у овој шуми, а ја одох врх оне главице да гледам кад ће наљести сватови. Кад мало постане, угледа сватове, а они њега — друго никога, па стари сват рече првијенцу: хајде потеци и виђи има ли дружине колико они човјек, те стоји на оној главици? Првијенац потрчи и не види никога до харамбашу сама, па вративши се каже му: ено сто-и-један на главици, више нико. — Сад кажите ми: је ли му право казао али не? — Није, за што је био сто и један, а не један. — Бог ме јест истину: одвој слово иже од ријечи сто, не ће изговарати стои један него: сто и један.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 202-203.