Halil dijeli mejdan s banom od Zadarja (Jablanica)
0001 Vino pije trideset serdara,
0002 Ej u Zadru, u pjanoj mejhani,
0003 Među njima od Zadarja bane.
0004 Kad se bane vina napojio,
0005 On uz ruke zagrće rukave,
0006 Sve se plešće po desnici ruci:
0007 »Davor moja desna b’jela ruko,
0008 Dosta si ti jada učinila
0009 I turskijeh glava ukinula,
0010 Dosta ljuba u rod opremila.«
0011 Njemu veli krčmarica Mara:
0012 »Ne hvali se od Zadarja bane.«
0013 Opet bane veli na mejhani:
0014 »Kuda goda jesam dolazio,
0015 D’jelio sam svuda ja mejdane;
0016 Ja pogubih moga dušmanina,
0017 A Mumina Zaferagić agu.
0018 Ja sam Bogu jemin učinio,
0019 Ja se Marom oženiti ne ću,
0020 Već Turkinjom iz zemlje Turćije.
0021 Čuo jesam, a ljudi mi kažu,
0022 Da j’ ostala Zlatka Muminova.«
0023 A zavika krčmarica Mara:
0024 »Šuti bane, šinula te guja,
0025 Podrasla je turska mlađarija;
0026 Da ti vidiš bega Mustaj bega,
0027 I njegova Vrsić bajraktara,
0028 I njegova Đulić bajraktara,
0029 I begova Gledić barjaktara,
0030 Sa Orašca budalastog Tala,
0031 I s Kladuše Mujova Halila,
0032 Od Udbine Ćejvan deda starog,
0033 Svaki će ti na mejdan izići.«
0034 Ražljuti se bane od Zadarja,
0035 Pa šarenu knigu načinio
0036 I poslao na Malu Kladušu.
0037 Dođe knjiga u Kladušu b’jelu,
0038 Da bojele Hrnjičine kule.
0039 Halkom tuče knjigonoša mlada,
0040 A Hrnica podignuo glavu,
0041 Pa besjedi svom bratu Halilu:
0042 »Haj’d Halile u avliju siđi,
0043 Pa otvori kamenu avliju.«
0044 U Halila odgovora nema,
0045 Veće siđe na mermer avliju,
0046 Od avlije vrata otvorio,
0047 A upade zadarsko Madžarče,
0048 Šarku knjigu nosi u procjepu,
0049 Knjigu skida, do zemlje se klanja,
0050 Daje knjigu Halilu u ruke,
0051 Halil njemu dva dukata žuta:
0052 »Na Madžarče napoji se vina,
0053 Promijeni kajiš na opanke.«
0054 Ode Madžar poljem kladuškijem,
0055 Mujov Halil na bojali kulu.
0056 Sjede učit knjigu šarovitu,
0057 A sve gleda od Kladuše Mujo,
0058 Preko oka knjigu proučio,
0059 Pa govori svom bratu Halilu:
0060 »Moj Halile, moje d’jete drago,
0061 Da ti vidiš bana Zadranina,
0062 Kakvi su mu iz vilice brci.
0063 K’o da nosi mrko janje bane,
0064 Mrko janje u zubima vuče!
0065 Kol’ka mu je u mišici ruka,
0066 Ko u tebe noga u bedrici; -
0067 Ti se prođi bana Zadranina.«
0068 Halil šuti, ništa ne besjedi.
0069 Bane drugu knjigu načinio,
0070 Pa je šalje vrelu studenomu,
0071 B’jeloj kuli age Mumin-age.
0072 A kad knjiga na kulu iziđe,
0073 Zlatka prima knjigu od Madžara,
0074 Te mu dade dva dukata žuta,
0075 Pa pogleda knjizi uz jaziju,
0076 Dok je Zlatka knjigu proučila,
0077 A potokom suze prolijeva,
0078 Govori joj Mumin aginica:
0079 »E ti Zlato, moja jedinice,
0080 Evo knjiga od Zadarja b’jela
0081 Od dušmana Zadranina bana,
0082 Hoće bane, moja kćeri Zlato,
0083 Da mu budeš vjerenica ljuba.
0084 On je tvoga pogubio baba,
0085 A jadnicu mene rascvilio.«
0086 Cvili Zlatka kao guja ljuta,
0087 A veli joj ostarjela majka:
0088 »O Zlatijo, moja kukavice,
0089 Imadeš li svoga jauklaša,
0090 Što dolazi đozu i penžeru?« –
0091 »Imam, mati, Mujova Halila,
0092 Dolazi mi svakog turskog petka
0093 I dogoni bratova đogina;
0094 Halil mi je vjeru zadavao,
0095 Da me vjerom prevariti ne će.« –
0096 »Piši, Zlatka, knjigu šarovitu
0097 Na bijele Halilove ruke,
0098 Ne će l’ za te na mejdan izići.«
0099 Zlatija je divit izvadila,
0100 U kulkumi murećefa crnog,
0101 Pa šarenu knjigu načinila,
0102 Te doziva Huseina slugu:
0103 »Hajde, slugo, moju knjigu nosi,
0104 Podaj knjigu Mujovu Halilu.«
0105 Govori joj sluga Huseine:
0106 »Ja s’ gospoja ni maknuti ne ću,
0107 Ovo sada četvrta godina,
0108 Kako mi je aga poginuo,
0109 Meni ne daš mojega ajluka
0110 Već prodajem pusat iza pasa,
0111 Te ja pijem u mejhani vino.«
0112 Kada čula Muminova Zlata,
0113 Niz nju visi đerdan od dukata,
0114 Stotinu mu otrže dukata,
0115 Pa ih dade slugi Huseinu.
0116 Sluga dobra uzjaha dorina,
0117 Pa ga goni bijeloj Kladuši,
0118 U avliju buljuk-baše Muja,
0119 A Halil mu vrata otvorio,
0120 Pa ga hvata za bijelu ruku,
0121 Iziđoše na odaju Muju.
0122 Huso Muju turski selam viknu,
0123 A Mujo mu selam prihvatio,
0124 Za selanom kahvu potkučio,
0125 A kad Huso kahvu potrošio,
0126 On izvadi knjigu šarovitu,
0127 Pa je dadu Mujovu Halilu.
0128 Halil uči knjigu šarovitu,
0129 A sve Mujo oči prevaljiva,
0130 Dok Halilu knjigu izmaknuo:
0131 »Prođ’ se, brate, zadarskoga bana
0132 I mejdana i krvnih poljana.
0133 Kad od cara sitan ferman dođe,
0134 Tad se diže Zadranine bane
0135 I sa njim dvan’est hiljada soldata.
0136 Pred nama je paša Kanižlija,
0137 Nas bijaše dvadeset hijlada.
0138 Mi smo došli straže postavljati.
0139 Zavadi se paša od Kaniže,
0140 Zavadi se s banom Zadraninom.
0141 Ban istjera vranku bedeviju,
0142 I zavika pašu Kanižliju:
0143 »» Stani meni, pašo na mejdanu!««
0144 Paša pade banu na mejdanu,
0145 Bane njemu odsiječe glavu,
0146 A kroz Turke natjera kobilu,
0147 A za njime sedam Baturića,
0148 Sedam braće, sedam Baturića,
0149 I pred njima Baturiću Savo,
0150 A ban viče grlom i avazom:
0151 »» Ko ć’ okajat pašu kaniškoga,
0152 On nek meni na mejdan iziđe.««
0153 Okaja ga Dumić Osman beže,
0154 On Dumića smače na mejdanu.
0155 Opet viče od Zadarja bane:
0156 »»Ko će žalit Dumić Osman bega?««
0157 Požali ga Mumin aga stari;
0158 Nekoliko okrenuše puta,
0159 Starom agi posiječe glavu,
0160 A sve viče grlom kaurskijem:
0161 »»Ko ć’ okajat agu Mumin agu,
0162 Neka banu stane na mejdanu.««
0163 Tu nas bješe dvan’est buljuk-baša,
0164 Niko ne smje na mejdan izići.
0165 Prođ’ se, Halko, đavla i mejdana,
0166 Neka vodi Zlatku Muminovu«. –
0167 »Ne će, Mujo, moj rođeni brate,
0168 Ja ću banu pogubiti glavu,
0169 Ja l’ će moja pasti na poljani.«
0170 To govore, vrata poklekoše,
0171 Na odaju knjigonoša siđe,
0172 Opet knjiga Zadranina bana.
0173 On u knjizi ovako govori:
0174 »Čuješ li me, Hrnjičin Halile,
0175 Dobro gledaj, što ti knjiga piše,
0176 Iziđi mi na malu poljanu,
0177 Ondje ćemo mejdan podijelit.«
0178 A kad čuo Kladušanin Mujo,
0179 On poleti u podrum đoginu,
0180 Na njeg udri troje bukagije.
0181 Mujov Halil pade na odaju,
0182 Primače se do sanduka svoga,
0183 Pa oblači bajramsko odijelo,
0184 Štono momak nosi u džamiju,
0185 Preobuče gaće i košulju,
0186 A uz noge crvene čakšire,
0187 A po njima crvenu dolamu.
0188 Nigdje na njoj, brate, mjesta nema,
0189 Gdjeno nije povezeno zlato;
0190 A na prsi troje toke sjajne,
0191 Dvoje vite, a treće salite.
0192 Opasa se po domani pasom
0193 Pripasuje od pule silahom,
0194 Zadijeva dvije puške male,
0195 A među njih palu sakovanu
0196 Iz pale mu četiri sindžira,
0197 Dva su zlatna, a dva sakovata,
0198 I dva put se Halil potpasao,
0199 A na bedru meće oštru ćordu.
0200 A kakva je Halilova ćorda!
0201 Sve joj krne u srmu zalite
0202 Po balčaku od slonova zuba,
0203 A uz nogu čizme i kalčine,
0204 A na glavu kalpak i čelenke,
0205 A s čivije džeferdara skida.
0206 Mujov Halil na avliju siđe,
0207 Od avlije u podrume konjima.
0208 Kan uniđe u podrume konjima,
0209 A debela ugleda đogina,
0210 Gdje pod sobom crnu zemlju tuče,
0211 A na njemu troje bukagije,
0212 Halil cvili, grozne suze ljeva:
0213 »Hej đogate iz ramena krilo,
0214 Hej đogate moje dobro drago!
0215 Ne dade te uzjahati Mujo,
0216 Ne da Mujo, ne da Čifutine,
0217 Ne dala mu crna zemlja u se,
0218 Dušica mu raja ne vidjela!«
0219 A sve grozne suze prolijeva,
0220 Dok pristupi malome malinu,
0221 Pa malina konja opremio.
0222 Pa izvodi on malina svoga,
0223 Stara majka nosi brašnenice,
0224 Te je duže kabanice steže
0225 Povrati se svojoj miloj majci,
0226 Svojoj majci grlo poljubio:
0227 »Mati moja, Halilovo ml’jeko,
0228 Ja Halila vidjet, ja l’ ne vidjet!«
0229 »Hajd, Halile, u sto dobrih časa,
0230 Dušmani ti pod nogama bili,
0231 Sve ti sreća na put izlazila,
0232 A nesreća pod putom obila!«
0233 Halil bješe niz ravnu livadu,
0234 Zavika ga sa pendžera Mujo:
0235 »Moj Halile, moj brate rođeni,
0236 Ti se vrati, pojaši đogina,
0237 Tvoj je, brate, malin adžamija.«
0238 A Halil se sa malina javlja:
0239 »Nosi, Mujo, sa pendžera glavu,
0240 Ako mi je malin adžamija,
0241 Bogme ti je Halil binjedžija,
0242 To se dvoje pogoditi more.«
0243 Ode Halil igrajuć malina,
0244 Osta stara majka cvijeleći.
0245 Kad je bio lugu kladuškomu,
0246 Lužina se maglom prihvatila,
0247 A iz magle junak ispadnuo
0248 Na vrančiću, u modru ćurčiću,
0249 Sjaju mu se toke na prsima,
0250 Dobar vranac poprijeko skače,
0251 Preko njega pjene prebaciva.
0252 Poznade ga gojeni Halile,
0253 To bijaše Ahmed Velagiću.
0254 Sretoše se, pa se poljubiše,
0255 Ahmed njemu turski selam viče:
0256 »Kud si mi se opremio pobro,
0257 Gdje li si mi curu opazio,
0258 Hoćeš li se oženiti pobro?« –
0259 »Velagiću, mlad gospodičiću,
0260 Mene težak mejdan pritisnuo,
0261 Od Zadarja Zadranine bane.«
0262 Velagiću suze poletješe:
0263 »Hej Halile, žalosna ti majka,
0264 Da ti vidiš Zadranina bana,
0265 Ti bi dugu pušku ostavio,
0266 A bježo bi kroz goru zelenu,
0267 Jer je bane junak mejdandžija.«
0268 Govori mu gojeni Halile:
0269 »Pa neka je, pobro Velagiću,
0270 Ja ću njemu na mejdan izići.«
0271 Kad su bili lugu pod planinu,
0272 Ahmed goni za njime vranina:
0273 »Haj Halile, žalosna ti majka,
0274 Ja ću vidjet, moj brate Halile,
0275 Kakvom ćeš mi smrti umrijeti!«
0276 Kad su bili kroz Kovače ravne,
0277 Ugleda ga od Kovača Ramo,
0278 A to Ramo, rođeni daidža,
0279 Pa zavika grlom svoju ljubu:
0280 »Melećhano moja vjerna ljubo,
0281 Hajde prži kahvu u odžaku,
0282 A ja idem sestrića uvratit,
0283 Pošo mi je curu zagledati.«
0284 Ode dajo na placu sokaku,
0285 Dok mu dajo turski selam viknu,
0286 A Halil mu selam prihvatio:
0287 »Siđ’, Halile, sa konja malina,
0288 Jesi l’ pošo cure potražiti?«
0289 Halil veli od Kovača Ramu:
0290 »N’jesam pošo curu potražiti,
0291 Već me ljuti mejdan pritisnuo,
0292 Od Zadarja Zadranine bane.«
0293 Daidži mu suze poletješe:
0294 »O Halile, žalosna ti majka,
0295 Da ti vidiš Zadranina bana,
0296 Ti bi dugu pušku ostavio,
0297 I bježo bi brate kroz jelike.
0298 Čekaj mene pod Karamanovcim’
0299 Daidža će na poljanu sići,
0300 Pa da vidim jada od Halila,
0301 Na kakvoj će smrti umrijeti.«
0302 Ode dajo sigura dorata,
0303 Ode Halil poljem zelenijem.
0304 Od polja se nešto otisnulo,
0305 Kad bi biliže, poznade ga Halko,
0306 Svoga daja od Orašca Tala,
0307 Na kulašu konju od mejdna.
0308 Halil Talu turski selam viknu,
0309 A Tale mu selam prihvatio:
0310 »Hrnjičiću, mlad gospodičiću,
0311 Ne ćeš bogme mejdan dijeliti
0312 S dušmaninom, od Zadarja banom!« –
0313 »Hoću, Tale, brate moje majke,
0314 Kako nam je podrasto bane,
0315 Ne iđu nam čete do Zadarja.« –
0316 »I Tale će s tobom na poljanu!«
0317 Kad su bili pod Karamanovcim’,
0318 Dostiže ih od Kovača Ramo,
0319 Stari dedo na svomu doratu.
0320 Tamam Turci na ravnu poljanu,
0321 Bogme su je Vlasi pritisnuli,
0322 Čajka kapa ka’ pod nebom čavka!
0323 Nije šala, dvanaest hiljada,
0324 Crven čador od crvene svile,
0325 Bane pije u čadorju vino,
0326 I uz bana trideset serdara;
0327 Kod koljena Gavran kapetane.
0328 Mujov Halil osjede malina,
0329 Na poljani vatru naložiše,
0330 A uz vatru kahvu pristaviše,
0331 Dok eto ti čete i Madžara:
0332 »Ko je Turčin Hrnjičin Halile,
0333 Njemu reko Zadranine bane,
0334 Nek izvede Zlatku Muminovu,
0335 Od studena vrela s Cetinice,
0336 On je sestru izveo Ružicu,
0337 Djevojačko ruho svekoliko,
0338 Na poljani cure sastaviti,
0339 Ko dobije, nek vodi obije.«
0340 A kad čuo Mujagin Halile,
0341 Ni malo mu milo ne bijaše,
0342 A u daja poglediva Tala.
0343 Otlen Tale malo poskočio,
0344 Tale srdit, pa on kune ljuto:
0345 »O Zlatijo kuga te pretrgla,
0346 Boje bi ti bilo da si sl’jepa,
0347 Nego što si ti odveć lijepa!«
0348 Tale goni debela kulaša,
0349 Kud god iđe, vrelu salazio,
0350 Tale dođe Muminovoj kuli:
0351 »O Zlatijo nigdje te ne bilo,
0352 Ti opremi dvan’est seisana,
0353 Pa Zlatijo agina dorina,
0354 Valja tebi u rosnu poljanu!«
0355 Njezin sluga seisane sprema
0356 I gospoju Muminovu Zlatu,
0357 Kad Zlatija uzjaha dorina,
0358 A za njome od Orašca Tale,
0359 Tale vodi Muminovu Zlatu;
0360 Sve je polje prelazio Tale,
0361 A gdje stigne Muminovu Zlatu,
0362 Sve Zlatiju udara kandžijom.
0363 Dok iziđe na rosnu poljanu,
0364 B’jeli čador oni rasturiše,
0365 Pod čadorom metnuše Zlatiju.
0366 Dok eto ti četiri Madžara,
0367 Oni viču Mujova Halila;
0368 »Rok nedjelja mejdan ponedjeljak,
0369 Sjutra ćemo mejdan dijeliti,
0370 Tako ti je govorio bane.«
0371 Kad su tude noćcu prenoćili,
0372 A danica pero umolila,
0373 Dokle čuše puška u planini,
0374 Iz planine junak ispanuo,
0375 Vas u srmi i suhomu zlatu,
0376 Mrki su ga pritisnuli brci,
0377 Dva mu biča na dvje puške male,
0378 Dva pramena, digo na ramena,
0379 Sjaju mu se toke po kolami,
0380 Oko njega oblijeće ćorda,
0381 Baš k’o pašće oko dobra lovca.
0382 To bijaše od Kladuše Mujo,
0383 A za njime junak na vraninu,
0384 Na njemu je čoha venedička;
0385 Al to bješe uskok Radojica,
0386 A za njime trista Kladušana.
0387 Za tim druga puše puška mala,
0388 A na polju konjče ispadnulo,
0389 A na njemu ostario dedo,
0390 Bijela mu i glava i brada,
0391 Sišla mu je brada preko pasa,
0392 A bijel se bjelac dogodio,
0393 A za njime hiljadica druga.
0394 Za tim ide sedam bajraktara,
0395 Najprvi je Đulić bajraktare,
0396 Pa za njime Ćejvan aga stari,
0397 A za njime Gledić barjaktare,
0398 A za njime Mustaj beg sa Like
0399 Na golubu, sav u stihom zlatu.
0400 A za njime do osam hiljada,
0401 Sve atlije da nema pijade.
0402 Dok eto ti tri mlada Madžara:
0403 »Koje Vam je Hrnjičin Halile?
0404 Hod’ Halile da mejdan dijeliš,
0405 A sa našim banom gospodarom.«
0406 Mujov Halil na noge skočio,
0407 Za kalajli ibrik prihvatio,
0408 Na se turski abdest udario,
0409 I on klanja četiri rećata,
0410 Dva ećata rad toga mejdana.
0411 Dva rećata rad onog svijeta,.
0412 Jer je pošo Turčin umrijeti.
0413 A zavika Osman Arnaute:
0414 »O Hrnjico, naša buljuk-bašo,
0415 Da s Halikom do čadora siđem,
0416 Djetetu ću ljubav učiniti.« –
0417 »Bogme hajde, Osman barjaktare.«
0418 Osman svoga pritišće dorina,
0419 Tale svoga debela kulina,
0420 A Velagić debela mrkalja.
0421 Kad su bili kroz vlaške tabore,
0422 Prvi Halil a za njim Osmane,
0423 Čudno su ti čudo opazili,
0424 Pred čadorom vranu bedeviju,
0425 Pred kobilom koplje zabijeno,
0426 A na koplju od međeda glava,
0427 Ona z’jeva, kao da je živa.
0428 Stade malin, brate, uzirati,
0429 A Halil ga šibati kandžijom:
0430 »De, maline, klali tebe vuci,
0431 Šta se bojiš ti krepane glave,
0432 Dosta si ih živih pregazio?«
0433 Dobar malin, te on skokom frci,
0434 Halil htjede šibati kobilu,
0435 A viče ga bane gospodare:
0436 »I to kljuse ima sahibiju;
0437 Već odjaši debela malina,
0438 Da se hladna napijemo vina.«
0439 A veli mu Hrnjičin Halile:
0440 »Zadariću od Zadarja bane,
0441 S kim se bijem, s onijem ne pijem.«
0442 On odjaha svojega malina,
0443 I on banu Boga nahvalio,
0444 Ban Halilu Boga prihvatio,
0445 Dvori njega Gavran kapetane,
0446 I tri vlaške, brate, poglavice,
0447 A Halila tri bjesna Turčina:
0448 Jedno ti je Ahmed Velagiću,
0449 A drugo je sa Orašca Tale,
0450 A treće je Osman bajraktare.
0451 Ban izvadi dva mača zelena:
0452 »Eto Halko dva mača zelena,
0453 Odaberi kojeg tebi drago,
0454 A dva mača od jednog kovača!«
0455 A veli mu Hrnjičin Halile:
0456 »Nosi, bane, dva mača zelena,
0457 Imam svoju ponaglitu ćordu,
0458 Ako bi ti suđen dan došao,
0459 More ćorda tebi dosjeć’ glavu.«
0460 Onda bane na noge skočio
0461 Sa Gavranom, svojim kapetanom,
0462 A Halile sa svojim Osmanom,
0463 Te poljanu kopljem razd’jeliše,
0464 A bojnici koplja zakopaše,
0465 Braćo draga, da nije pr’jevara.
0466 Ja kad njima pike zakopaše,
0467 Onda veli od Zadarja bane:
0468 »Čuješ li me Hrnjičin Halile,
0469 Al ćeš stati piku na bilješki,
0470 Al ćeš meni zajahat malina?«
0471 Govori mu Hrnjičin Halile:
0472 »Ja ću tebi stati na mejdanu,
0473 Tvoja čika, a tvoja zavika,
0474 Tvoj je mejdan Zadranine bane,
0475 Pa što meni Bog i sreća dade.«
0476 A kad Halil stade na bilješki,
0477 Ban okrenu svoju bedeviju,
0478 Koplje žida, a kobilu šiba,
0479 Bedeviji između ušiju,
0480 A Halila po svilenu pasu.
0481 Pa kad dobri konji poletješe,
0482 Po poljani pod krivu homaru,
0483 Dobro bane prestiže Halila,
0484 Pa je džilit iz ruke pustio.
0485 Vid’ malina, nejakog konjića,
0486 Gdje on pade na četiri šljuka,
0487 Preko Halka koplje premetnuo.
0488 Uhvati ga Hrnjičin Halile,
0489 Slomi koplje na dvoje na troje,
0490 Pa ga turi u zelenu travu.
0491 Pa da vidiš Mujova Halila,
0492 Gdje okreće svog konja malina,
0493 A pobježe bane pred džilitom,
0494 Dobro ga je Halil dostignuo,
0495 Pa iz ruke džilit ispustio.
0496 Bedevija stara mejdandžija,
0497 Ona pade na četiri šljuka,
0498 Preko bana koplje preletjelo,
0499 Uhvati ga Zadarčiću bane,
0500 Slomi koplje na dvoje na troje.
0501 Potegoše ljute posjeklice,
0502 Kad udari bane Kaurine,
0503 Od Halila čoha odlijeće,
0504 Dopade mu do koljena t’jela,
0505 Na Halilu pancijer košulja,
0506 Sve iz sablje živa vatra s’jeva.
0507 Doke sablje natrag povratiše,
0508 Sablje im se u zemlju zabiše,
0509 Pa se konji prsim’ udariše,
0510 A junaci po plećim’ jamiše,
0511 Šestere su toke sasipali,
0512 Kako su se lako udarili,
0513 S dobrijeh se konja ukidoše,
0514 Na noge se dobre pričekaše,
0515 Gonjaše se četiri sahata;
0516 Kad je peti sahat okrenuo,
0517 A sve gleda od Orašca Tale,
0518 Halil mu je jako zapjenio,
0519 Polu mutne polu su krvave.
0520 A zavika budalina Tale:
0521 »Dajde Halko ako Boga znadeš,
0522 Da ti vidiš tvoga brata Muja,
0523 Dvije male puške izvadio,
0524 Obje puške digo na zubove,
0525 U svoje ih srca okrenuo,
0526 Gledajući jada od Halila,
0527 Gajret, brate, Mujagin Halile!«
0528 Onda Halil Talu govorio:
0529 »Bogom brate, od Orašca Tale!
0530 Dina mi ti primaknut ne mogu!«
0531 Opet viknu od Orašca Tale:
0532 »O Hrnjico naša poglavico!
0533 Hoću l’ bratu pomoći Halilu,
0534 Da prihvatim bana na poljani?« –
0535 »Nemoj brate od Orašca Tale,
0536 Sramota je hilu učiniti!«
0537 Onda viknu od Orašca Tale.
0538 »Već se peti sahat izvršio,
0539 Nu, Halile, brate Hrnjičiću,
0540 Vid Zlatije kćeri Muminove,
0541 I Ružice banove sestrice,
0542 Boga mi bi i za mene bile,
0543 Kamo l’ ne bi za tebe Halile!«
0544 A kad vidje Mujagin Halile,
0545 Oči baci na dvije djevojke,
0546 Zlatija mu ukazala lišce,
0547 Mujov Halil na poljani viknu:
0548 »Drž’ se bane, ako ti je drago!«
0549 Pa udari s desna na lijevo,
0550 A na bana koljenim’ skočio,
0551 Bane pade, a napade Tale,
0552 Pa on banu odrezao glavu,
0553 Nosi glavu pred Hrnjicu Muja.
0554 Mujo njemu muštuluka daje,
0555 Muštuluka pedeset dukata,
0556 I dade mu, moja braćo draga,
0557 Beg Mustaj beg pedeset dukata,
0558 Ćejvan aga trideset cekina.
0559 A zavika Gavran kapetane:
0560 »Gle, pobježe vitka bedevija
0561 Banovome svilenom čadoru!«
0562 Za njom trči uskok Radojica,
0563 Radojica uhvati kobilu,
0564 Pa zavika Gavran kapetane:
0565 »Uskok Rade, jedan gursuzine,
0566 Što ti hvataš vitku bedeviju,
0567 Kad je došla u našu družinu?«
0568 A kad Rade oćuti riječi,
0569 Rade skide bojna džeferdara,
0570 I pogubi Gavran kapetana;
0571 A kad pade Gavran kapetane,
0572 A ustade trideset serdara,
0573 Na trideset dobijeh paripa,
0574 Da pos’jeku uskok Radojicu.
0575 Radojica bježi među Turke,
0576 Zapomaga uskok Radojica.
0577 »Jadni Turci, valjo vam je Rade!«
0578 A kad čuli Krajišnici Turci,
0579 Dokle Tale na polje skočio,
0580 A za njime turska herokapa,
0581 Na alatu što zameće kavgu,
0582 Dok se dobri konji uzjahaše,
0583 Usu lunta ko iz neba krupa,
0584 Ala banda zametnu se kavga,
0585 Grmi, s’jeva, a krv se proljeva,
0586 U podgaje konji izlijeću,
0587 A na njima nema binjedžija,
0588 Jer su bili, al su izginuli.
0589 Dženjak bio do devet sahata,
0590 Već se dženjak bio razmetnuo,
0591 Poljem krvca bila poplivala,
0592 Nema busa, a gdje nema trupa,
0593 Tale čuva ruha djevojačkog.
0594 Kad se staše iskupljati Turci,
0595 Tu sve, brate, hiljadu šehita,
0596 Pet stotina ranjenih junaka,
0597 Bilo jada tamo i ovamo.
0598 Na Turcima mejdan ostanuo,
0599 Ne pita se ko je poginuo.
0600 Sve šehite Turke pokopali,
0601 Ranjenicim’ sala i nosila,
0602 Ponesoše Turke ranjenike,
0603 Oženiše Mujova Halila.
0604 Pa su sišli oni u poljanu,
0605 A na konak u Kunar-planinu,
0606 Na Kunaru Ramovu bunaru.
0607 Ondje Turci ćara pod’jeliše;
0608 Ode svako svome zavičaju,
0609 Ćejvan dedo na Udbinu ravnu,
0610 Mustaj beže u široku Liku,
0611 A Hrnjica u malu Kaldušu,
0612 Oženio svog brata Halila. –
0613 Davno bilo sad se spominjalo,
0614 Kano dobar junak u družini.
