Халил дијели мејдан с баном од Задарја (Јабланица)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Халил дијели мејдан с баном од Задарја (Јабланица)

0001 Вино пије тридесет сердара,
0002 Еј у Задру, у пјаној мејхани,
0003 Међу њима од Задарја бане.
0004 Кад се бане вина напојио,
0005 Он уз руке загрће рукаве,
0006 Све се плешће по десници руци:
0007 »Давор моја десна б’јела руко,
0008 Доста си ти јада учинила
0009 И турскијех глава укинула,
0010 Доста љуба у род опремила.« 
0011 Њему вели крчмарица Мара:
0012 »Не хвали се од Задарја бане.« 
0013 Опет бане вели на мејхани:
0014 »Куда года јесам долазио,
0015 Д’јелио сам свуда ја мејдане;
0016 Ја погубих мога душманина,
0017 А Мумина Заферагић агу.
0018 Ја сам Богу јемин учинио,
0019 Ја се Маром оженити не ћу,
0020 Већ Туркињом из земље Турћије.
0021 Чуо јесам, а људи ми кажу,
0022 Да ј’ остала Златка Муминова.« 
0023 А завика крчмарица Мара:
0024 »Шути бане, шинула те гуја,
0025 Подрасла је турска млађарија;
0026 Да ти видиш бега Мустај бега,
0027 И његова Врсић бајрактара,
0028 И његова Ђулић бајрактара,
0029 И бегова Гледић барјактара,
0030 Са Орашца будаластог Тала,
0031 И с Кладуше Мујова Халила,
0032 Од Удбине Ћејван деда старог,
0033 Сваки ће ти на мејдан изићи.« 
0034 Ражљути се бане од Задарја,
0035 Па шарену книгу начинио
0036 И послао на Малу Кладушу.
0037 Дође књига у Кладушу б’јелу,
0038 Да бојеле Хрњичине куле.
0039 Халком туче књигоноша млада,
0040 А Хрница подигнуо главу,
0041 Па бесједи свом брату Халилу:
0042 »Хај’д Халиле у авлију сиђи,
0043 Па отвори камену авлију.« 
0044 У Халила одговора нема,
0045 Веће сиђе на мермер авлију,
0046 Од авлије врата отворио,
0047 А упаде задарско Маџарче,
0048 Шарку књигу носи у процјепу,
0049 Књигу скида, до земље се клања,
0050 Даје књигу Халилу у руке,
0051 Халил њему два дуката жута:
0052 »На Маџарче напоји се вина,
0053 Промијени кајиш на опанке.« 
0054 Оде Маџар пољем кладушкијем,
0055 Мујов Халил на бојали кулу.
0056 Сједе учит књигу шаровиту,
0057 А све гледа од Кладуше Мујо,
0058 Преко ока књигу проучио,
0059 Па говори свом брату Халилу:
0060 »Мој Халиле, моје д’јете драго,
0061 Да ти видиш бана Задранина,
0062 Какви су му из вилице брци.
0063 К’о да носи мрко јање бане,
0064 Мрко јање у зубима вуче!
0065 Кол’ка му је у мишици рука,
0066 Ко у тебе нога у бедрици; -
0067 Ти се прођи бана Задранина.« 
0068 Халил шути, ништа не бесједи.
0069 Бане другу књигу начинио,
0070 Па је шаље врелу студеному,
0071 Б’јелој кули аге Мумин-аге.
0072 А кад књига на кулу изиђе,
0073 Златка прима књигу од Маџара,
0074 Те му даде два дуката жута,
0075 Па погледа књизи уз јазију,
0076 Док је Златка књигу проучила,
0077 А потоком сузе пролијева,
0078 Говори јој Мумин агиница:
0079 »Е ти Злато, моја јединице,
0080 Ево књига од Задарја б’јела
0081 Од душмана Задранина бана,
0082 Хоће бане, моја кћери Злато,
0083 Да му будеш вјереница љуба.
0084 Он је твога погубио баба,
0085 А јадницу мене расцвилио.« 
0086 Цвили Златка као гуја љута,
0087 А вели јој остарјела мајка:
0088 »О Златијо, моја кукавице,
0089 Имадеш ли свога јауклаша,
0090 Што долази ђозу и пенжеру?« –
0091 »Имам, мати, Мујова Халила,
0092 Долази ми сваког турског петка
0093 И догони братова ђогина;
0094 Халил ми је вјеру задавао,
0095 Да ме вјером преварити не ће.« –
0096 »Пиши, Златка, књигу шаровиту
0097 На бијеле Халилове руке,
0098 Не ће л’ за те на мејдан изићи.« 
0099 Златија је дивит извадила,
0100 У кулкуми мурећефа црног,
0101 Па шарену књигу начинила,
0102 Те дозива Хусеина слугу:
0103 »Хајде, слуго, моју књигу носи,
0104 Подај књигу Мујову Халилу.« 
0105 Говори јој слуга Хусеине:
0106 »Ја с’ госпоја ни макнути не ћу,
0107 Ово сада четврта година,
0108 Како ми је ага погинуо,
0109 Мени не даш мојега ајлука
0110 Већ продајем пусат иза паса,
0111 Те ја пијем у мејхани вино.« 
0112 Када чула Муминова Злата,
0113 Низ њу виси ђердан од дуката,
0114 Стотину му отрже дуката,
0115 Па их даде слуги Хусеину.
0116 Слуга добра узјаха дорина,
0117 Па га гони бијелој Кладуши,
0118 У авлију буљук-баше Муја,
0119 А Халил му врата отворио,
0120 Па га хвата за бијелу руку,
0121 Изиђоше на одају Мују.
0122 Хусо Мују турски селам викну,
0123 А Мујо му селам прихватио,
0124 За селаном кахву поткучио,
0125 А кад Хусо кахву потрошио,
0126 Он извади књигу шаровиту,
0127 Па је даду Мујову Халилу.
0128 Халил учи књигу шаровиту,
0129 А све Мујо очи преваљива,
0130 Док Халилу књигу измакнуо:
0131 »Прођ’ се, брате, задарскога бана
0132 И мејдана и крвних пољана.
0133 Кад од цара ситан ферман дође,
0134 Тад се диже Задранине бане
0135 И са њим дван’ест хиљада солдата.
0136 Пред нама је паша Канижлија,
0137 Нас бијаше двадесет хијлада.
0138 Ми смо дошли страже постављати.
0139 Завади се паша од Каниже,
0140 Завади се с баном Задранином.
0141 Бан истјера вранку бедевију,
0142 И завика пашу Канижлију:
0143 »» Стани мени, пашо на мејдану!«« 
0144 Паша паде бану на мејдану,
0145 Бане њему одсијече главу,
0146 А кроз Турке натјера кобилу,
0147 А за њиме седам Батурића,
0148 Седам браће, седам Батурића,
0149 И пред њима Батурићу Саво,
0150 А бан виче грлом и авазом:
0151 »» Ко ћ’ окајат пашу канишкога,
0152 Он нек мени на мејдан изиђе.«« 
0153 Окаја га Думић Осман беже,
0154 Он Думића смаче на мејдану.
0155 Опет виче од Задарја бане:
0156 »»Ко ће жалит Думић Осман бега?«« 
0157 Пожали га Мумин ага стари;
0158 Неколико окренуше пута,
0159 Старом аги посијече главу,
0160 А све виче грлом каурскијем:
0161 »»Ко ћ’ окајат агу Мумин агу,
0162 Нека бану стане на мејдану.«« 
0163 Ту нас бјеше дван’ест буљук-баша,
0164 Нико не смје на мејдан изићи.
0165 Прођ’ се, Халко, ђавла и мејдана,
0166 Нека води Златку Муминову«. –
0167 »Не ће, Мујо, мој рођени брате,
0168 Ја ћу бану погубити главу,
0169 Ја л’ ће моја пасти на пољани.« 
0170 То говоре, врата поклекоше,
0171 На одају књигоноша сиђе,
0172 Опет књига Задранина бана.
0173 Он у књизи овако говори:
0174 »Чујеш ли ме, Хрњичин Халиле,
0175 Добро гледај, што ти књига пише,
0176 Изиђи ми на малу пољану,
0177 Ондје ћемо мејдан подијелит.« 
0178 А кад чуо Кладушанин Мујо,
0179 Он полети у подрум ђогину,
0180 На њег удри троје букагије.
0181 Мујов Халил паде на одају,
0182 Примаче се до сандука свога,
0183 Па облачи бајрамско одијело,
0184 Штоно момак носи у џамију,
0185 Преобуче гаће и кошуљу,
0186 А уз ноге црвене чакшире,
0187 А по њима црвену доламу.
0188 Нигдје на њој, брате, мјеста нема,
0189 Гдјено није повезено злато;
0190 А на прси троје токе сјајне,
0191 Двоје вите, а треће салите.
0192 Опаса се по домани пасом
0193 Припасује од пуле силахом,
0194 Задијева двије пушке мале,
0195 А међу њих палу саковану
0196 Из пале му четири синџира,
0197 Два су златна, а два саковата,
0198 И два пут се Халил потпасао,
0199 А на бедру меће оштру ћорду.
0200 А каква је Халилова ћорда!
0201 Све јој крне у срму залите
0202 По балчаку од слонова зуба,
0203 А уз ногу чизме и калчине,
0204 А на главу калпак и челенке,
0205 А с чивије џефердара скида.
0206 Мујов Халил на авлију сиђе,
0207 Од авлије у подруме коњима.
0208 Кан униђе у подруме коњима,
0209 А дебела угледа ђогина,
0210 Гдје под собом црну земљу туче,
0211 А на њему троје букагије,
0212 Халил цвили, грозне сузе љева:
0213 »Хеј ђогате из рамена крило,
0214 Хеј ђогате моје добро драго!
0215 Не даде те узјахати Мујо,
0216 Не да Мујо, не да Чифутине,
0217 Не дала му црна земља у се,
0218 Душица му раја не видјела!« 
0219 А све грозне сузе пролијева,
0220 Док приступи маломе малину,
0221 Па малина коња опремио.
0222 Па изводи он малина свога,
0223 Стара мајка носи брашненице,
0224 Те је дуже кабанице стеже
0225 Поврати се својој милој мајци,
0226 Својој мајци грло пољубио:
0227 »Мати моја, Халилово мл’јеко,
0228 Ја Халила видјет, ја л’ не видјет!« 
0229 »Хајд, Халиле, у сто добрих часа,
0230 Душмани ти под ногама били,
0231 Све ти срећа на пут излазила,
0232 А несрећа под путом обила!« 
0233 Халил бјеше низ равну ливаду,
0234 Завика га са пенџера Мујо:
0235 »Мој Халиле, мој брате рођени,
0236 Ти се врати, појаши ђогина,
0237 Твој је, брате, малин аџамија.« 
0238 А Халил се са малина јавља:
0239 »Носи, Мујо, са пенџера главу,
0240 Ако ми је малин аџамија,
0241 Богме ти је Халил бињеџија,
0242 То се двоје погодити море.« 
0243 Оде Халил играјућ малина,
0244 Оста стара мајка цвијелећи.
0245 Кад је био лугу кладушкому,
0246 Лужина се маглом прихватила,
0247 А из магле јунак испаднуо
0248 На вранчићу, у модру ћурчићу,
0249 Сјају му се токе на прсима,
0250 Добар вранац попријеко скаче,
0251 Преко њега пјене пребацива.
0252 Познаде га гојени Халиле,
0253 То бијаше Ахмед Велагићу.
0254 Сретоше се, па се пољубише,
0255 Ахмед њему турски селам виче:
0256 »Куд си ми се опремио побро,
0257 Гдје ли си ми цуру опазио,
0258 Хоћеш ли се оженити побро?« –
0259 »Велагићу, млад господичићу,
0260 Мене тежак мејдан притиснуо,
0261 Од Задарја Задранине бане.« 
0262 Велагићу сузе полетјеше:
0263 »Хеј Халиле, жалосна ти мајка,
0264 Да ти видиш Задранина бана,
0265 Ти би дугу пушку оставио,
0266 А бјежо би кроз гору зелену,
0267 Јер је бане јунак мејданџија.« 
0268 Говори му гојени Халиле:
0269 »Па нека је, побро Велагићу,
0270 Ја ћу њему на мејдан изићи.« 
0271 Кад су били лугу под планину,
0272 Ахмед гони за њиме вранина:
0273 »Хај Халиле, жалосна ти мајка,
0274 Ја ћу видјет, мој брате Халиле,
0275 Каквом ћеш ми смрти умријети!« 
0276 Кад су били кроз Коваче равне,
0277 Угледа га од Ковача Рамо,
0278 А то Рамо, рођени даиџа,
0279 Па завика грлом своју љубу:
0280 »Мелећхано моја вјерна љубо,
0281 Хајде пржи кахву у оџаку,
0282 А ја идем сестрића увратит,
0283 Пошо ми је цуру загледати.« 
0284 Оде дајо на плацу сокаку,
0285 Док му дајо турски селам викну,
0286 А Халил му селам прихватио:
0287 »Сиђ’, Халиле, са коња малина,
0288 Јеси л’ пошо цуре потражити?« 
0289 Халил вели од Ковача Раму:
0290 »Н’јесам пошо цуру потражити,
0291 Већ ме љути мејдан притиснуо,
0292 Од Задарја Задранине бане.« 
0293 Даиџи му сузе полетјеше:
0294 »О Халиле, жалосна ти мајка,
0295 Да ти видиш Задранина бана,
0296 Ти би дугу пушку оставио,
0297 И бјежо би брате кроз јелике.
0298 Чекај мене под Карамановцим’
0299 Даиџа ће на пољану сићи,
0300 Па да видим јада од Халила,
0301 На каквој ће смрти умријети.« 
0302 Оде дајо сигура дората,
0303 Оде Халил пољем зеленијем.
0304 Од поља се нешто отиснуло,
0305 Кад би билиже, познаде га Халко,
0306 Свога даја од Орашца Тала,
0307 На кулашу коњу од мејдна.
0308 Халил Талу турски селам викну,
0309 А Тале му селам прихватио:
0310 »Хрњичићу, млад господичићу,
0311 Не ћеш богме мејдан дијелити
0312 С душманином, од Задарја баном!« –
0313 »Хоћу, Тале, брате моје мајке,
0314 Како нам је подрасто бане,
0315 Не иђу нам чете до Задарја.« –
0316 »И Тале ће с тобом на пољану!« 
0317 Кад су били под Карамановцим’,
0318 Достиже их од Ковача Рамо,
0319 Стари дедо на свому дорату.
0320 Тамам Турци на равну пољану,
0321 Богме су је Власи притиснули,
0322 Чајка капа ка’ под небом чавка!
0323 Није шала, дванаест хиљада,
0324 Црвен чадор од црвене свиле,
0325 Бане пије у чадорју вино,
0326 И уз бана тридесет сердара;
0327 Код кољена Гавран капетане.
0328 Мујов Халил осједе малина,
0329 На пољани ватру наложише,
0330 А уз ватру кахву приставише,
0331 Док ето ти чете и Маџара:
0332 »Ко је Турчин Хрњичин Халиле,
0333 Њему реко Задранине бане,
0334 Нек изведе Златку Муминову,
0335 Од студена врела с Цетинице,
0336 Он је сестру извео Ружицу,
0337 Дјевојачко рухо свеколико,
0338 На пољани цуре саставити,
0339 Ко добије, нек води обије.« 
0340 А кад чуо Мујагин Халиле,
0341 Ни мало му мило не бијаше,
0342 А у даја погледива Тала.
0343 Отлен Тале мало поскочио,
0344 Тале срдит, па он куне љуто:
0345 »О Златијо куга те претргла,
0346 Боје би ти било да си сл’јепа,
0347 Него што си ти одвећ лијепа!« 
0348 Тале гони дебела кулаша,
0349 Куд год иђе, врелу салазио,
0350 Тале дође Муминовој кули:
0351 »О Златијо нигдје те не било,
0352 Ти опреми дван’ест сеисана,
0353 Па Златијо агина дорина,
0354 Ваља теби у росну пољану!« 
0355 Њезин слуга сеисане спрема
0356 И госпоју Муминову Злату,
0357 Кад Златија узјаха дорина,
0358 А за њоме од Орашца Тале,
0359 Тале води Муминову Злату;
0360 Све је поље прелазио Тале,
0361 А гдје стигне Муминову Злату,
0362 Све Златију удара канџијом.
0363 Док изиђе на росну пољану,
0364 Б’јели чадор они растурише,
0365 Под чадором метнуше Златију.
0366 Док ето ти четири Маџара,
0367 Они вичу Мујова Халила;
0368 »Рок недјеља мејдан понедјељак,
0369 Сјутра ћемо мејдан дијелити,
0370 Тако ти је говорио бане.« 
0371 Кад су туде ноћцу преноћили,
0372 А даница перо умолила,
0373 Докле чуше пушка у планини,
0374 Из планине јунак испануо,
0375 Вас у срми и сухому злату,
0376 Мрки су га притиснули брци,
0377 Два му бича на двје пушке мале,
0378 Два прамена, диго на рамена,
0379 Сјају му се токе по колами,
0380 Око њега облијеће ћорда,
0381 Баш к’о пашће око добра ловца.
0382 То бијаше од Кладуше Мујо,
0383 А за њиме јунак на вранину,
0384 На њему је чоха венедичка;
0385 Ал то бјеше ускок Радојица,
0386 А за њиме триста Кладушана.
0387 За тим друга пуше пушка мала,
0388 А на пољу коњче испаднуло,
0389 А на њему остарио дедо,
0390 Бијела му и глава и брада,
0391 Сишла му је брада преко паса,
0392 А бијел се бјелац догодио,
0393 А за њиме хиљадица друга.
0394 За тим иде седам бајрактара,
0395 Најпрви је Ђулић бајрактаре,
0396 Па за њиме Ћејван ага стари,
0397 А за њиме Гледић барјактаре,
0398 А за њиме Мустај бег са Лике
0399 На голубу, сав у стихом злату.
0400 А за њиме до осам хиљада,
0401 Све атлије да нема пијаде.
0402 Док ето ти три млада Маџара:
0403 »Које Вам је Хрњичин Халиле?
0404 Ход’ Халиле да мејдан дијелиш,
0405 А са нашим баном господаром.« 
0406 Мујов Халил на ноге скочио,
0407 За калајли ибрик прихватио,
0408 На се турски абдест ударио,
0409 И он клања четири рећата,
0410 Два ећата рад тога мејдана.
0411 Два рећата рад оног свијета,.
0412 Јер је пошо Турчин умријети.
0413 А завика Осман Арнауте:
0414 »О Хрњицо, наша буљук-башо,
0415 Да с Халиком до чадора сиђем,
0416 Дјетету ћу љубав учинити.« –
0417 »Богме хајде, Осман барјактаре.« 
0418 Осман свога притишће дорина,
0419 Тале свога дебела кулина,
0420 А Велагић дебела мркаља.
0421 Кад су били кроз влашке таборе,
0422 Први Халил а за њим Османе,
0423 Чудно су ти чудо опазили,
0424 Пред чадором врану бедевију,
0425 Пред кобилом копље забијено,
0426 А на копљу од међеда глава,
0427 Она з’јева, као да је жива.
0428 Стаде малин, брате, узирати,
0429 А Халил га шибати канџијом:
0430 »Де, малине, клали тебе вуци,
0431 Шта се бојиш ти крепане главе,
0432 Доста си их живих прегазио?« 
0433 Добар малин, те он скоком фрци,
0434 Халил хтједе шибати кобилу,
0435 А виче га бане господаре:
0436 »И то кљусе има сахибију;
0437 Већ одјаши дебела малина,
0438 Да се хладна напијемо вина.« 
0439 А вели му Хрњичин Халиле:
0440 »Задарићу од Задарја бане,
0441 С ким се бијем, с онијем не пијем.« 
0442 Он одјаха својега малина,
0443 И он бану Бога нахвалио,
0444 Бан Халилу Бога прихватио,
0445 Двори њега Гавран капетане,
0446 И три влашке, брате, поглавице,
0447 А Халила три бјесна Турчина:
0448 Једно ти је Ахмед Велагићу,
0449 А друго је са Орашца Тале,
0450 А треће је Осман бајрактаре.
0451 Бан извади два мача зелена:
0452 »Ето Халко два мача зелена,
0453 Одабери којег теби драго,
0454 А два мача од једног ковача!« 
0455 А вели му Хрњичин Халиле:
0456 »Носи, бане, два мача зелена,
0457 Имам своју понаглиту ћорду,
0458 Ако би ти суђен дан дошао,
0459 Море ћорда теби досјећ’ главу.« 
0460 Онда бане на ноге скочио
0461 Са Гавраном, својим капетаном,
0462 А Халиле са својим Османом,
0463 Те пољану копљем разд’јелише,
0464 А бојници копља закопаше,
0465 Браћо драга, да није пр’јевара.
0466 Ја кад њима пике закопаше,
0467 Онда вели од Задарја бане:
0468 »Чујеш ли ме Хрњичин Халиле,
0469 Ал ћеш стати пику на биљешки,
0470 Ал ћеш мени зајахат малина?« 
0471 Говори му Хрњичин Халиле:
0472 »Ја ћу теби стати на мејдану,
0473 Твоја чика, а твоја завика,
0474 Твој је мејдан Задранине бане,
0475 Па што мени Бог и срећа даде.« 
0476 А кад Халил стаде на биљешки,
0477 Бан окрену своју бедевију,
0478 Копље жида, а кобилу шиба,
0479 Бедевији између ушију,
0480 А Халила по свилену пасу.
0481 Па кад добри коњи полетјеше,
0482 По пољани под криву хомару,
0483 Добро бане престиже Халила,
0484 Па је џилит из руке пустио.
0485 Вид’ малина, нејаког коњића,
0486 Гдје он паде на четири шљука,
0487 Преко Халка копље преметнуо.
0488 Ухвати га Хрњичин Халиле,
0489 Сломи копље на двоје на троје,
0490 Па га тури у зелену траву.
0491 Па да видиш Мујова Халила,
0492 Гдје окреће свог коња малина,
0493 А побјеже бане пред џилитом,
0494 Добро га је Халил достигнуо,
0495 Па из руке џилит испустио.
0496 Бедевија стара мејданџија,
0497 Она паде на четири шљука,
0498 Преко бана копље прелетјело,
0499 Ухвати га Задарчићу бане,
0500 Сломи копље на двоје на троје.
0501 Потегоше љуте посјеклице,
0502 Кад удари бане Каурине,
0503 Од Халила чоха одлијеће,
0504 Допаде му до кољена т’јела,
0505 На Халилу панцијер кошуља,
0506 Све из сабље жива ватра с’јева.
0507 Доке сабље натраг повратише,
0508 Сабље им се у земљу забише,
0509 Па се коњи прсим’ ударише,
0510 А јунаци по плећим’ јамише,
0511 Шестере су токе сасипали,
0512 Како су се лако ударили,
0513 С добријех се коња укидоше,
0514 На ноге се добре причекаше,
0515 Гоњаше се четири сахата;
0516 Кад је пети сахат окренуо,
0517 А све гледа од Орашца Тале,
0518 Халил му је јако запјенио,
0519 Полу мутне полу су крваве.
0520 А завика будалина Тале:
0521 »Дајде Халко ако Бога знадеш,
0522 Да ти видиш твога брата Муја,
0523 Двије мале пушке извадио,
0524 Обје пушке диго на зубове,
0525 У своје их срца окренуо,
0526 Гледајући јада од Халила,
0527 Гајрет, брате, Мујагин Халиле!« 
0528 Онда Халил Талу говорио:
0529 »Богом брате, од Орашца Тале!
0530 Дина ми ти примакнут не могу!« 
0531 Опет викну од Орашца Тале:
0532 »О Хрњицо наша поглавицо!
0533 Хоћу л’ брату помоћи Халилу,
0534 Да прихватим бана на пољани?« –
0535 »Немој брате од Орашца Тале,
0536 Срамота је хилу учинити!« 
0537 Онда викну од Орашца Тале.
0538 »Већ се пети сахат извршио,
0539 Ну, Халиле, брате Хрњичићу,
0540 Вид Златије кћери Муминове,
0541 И Ружице банове сестрице,
0542 Бога ми би и за мене биле,
0543 Камо л’ не би за тебе Халиле!« 
0544 А кад видје Мујагин Халиле,
0545 Очи баци на двије дјевојке,
0546 Златија му указала лишце,
0547 Мујов Халил на пољани викну:
0548 »Држ’ се бане, ако ти је драго!« 
0549 Па удари с десна на лијево,
0550 А на бана кољеним’ скочио,
0551 Бане паде, а нападе Тале,
0552 Па он бану одрезао главу,
0553 Носи главу пред Хрњицу Муја.
0554 Мујо њему муштулука даје,
0555 Муштулука педесет дуката,
0556 И даде му, моја браћо драга,
0557 Бег Мустај бег педесет дуката,
0558 Ћејван ага тридесет цекина.
0559 А завика Гавран капетане:
0560 »Гле, побјеже витка бедевија
0561 Бановоме свиленом чадору!« 
0562 За њом трчи ускок Радојица,
0563 Радојица ухвати кобилу,
0564 Па завика Гавран капетане:
0565 »Ускок Раде, један гурсузине,
0566 Што ти хваташ витку бедевију,
0567 Кад је дошла у нашу дружину?« 
0568 А кад Раде оћути ријечи,
0569 Раде скиде бојна џефердара,
0570 И погуби Гавран капетана;
0571 А кад паде Гавран капетане,
0572 А устаде тридесет сердара,
0573 На тридесет добијех парипа,
0574 Да пос’јеку ускок Радојицу.
0575 Радојица бјежи међу Турке,
0576 Запомага ускок Радојица.
0577 »Јадни Турци, ваљо вам је Раде!« 
0578 А кад чули Крајишници Турци,
0579 Докле Тале на поље скочио,
0580 А за њиме турска херокапа,
0581 На алату што замеће кавгу,
0582 Док се добри коњи узјахаше,
0583 Усу лунта ко из неба крупа,
0584 Ала банда заметну се кавга,
0585 Грми, с’јева, а крв се прољева,
0586 У подгаје коњи излијећу,
0587 А на њима нема бињеџија,
0588 Јер су били, ал су изгинули.
0589 Џењак био до девет сахата,
0590 Већ се џењак био разметнуо,
0591 Пољем крвца била попливала,
0592 Нема буса, а гдје нема трупа,
0593 Тале чува руха дјевојачког.
0594 Кад се сташе искупљати Турци,
0595 Ту све, брате, хиљаду шехита,
0596 Пет стотина рањених јунака,
0597 Било јада тамо и овамо.
0598 На Турцима мејдан остануо,
0599 Не пита се ко је погинуо.
0600 Све шехите Турке покопали,
0601 Рањеницим’ сала и носила,
0602 Понесоше Турке рањенике,
0603 Оженише Мујова Халила.
0604 Па су сишли они у пољану,
0605 А на конак у Кунар-планину,
0606 На Кунару Рамову бунару.
0607 Ондје Турци ћара под’јелише;
0608 Оде свако своме завичају,
0609 Ћејван дедо на Удбину равну,
0610 Мустај беже у широку Лику,
0611 А Хрњица у малу Калдушу,
0612 Оженио свог брата Халила. –
0613 Давно било сад се спомињало,
0614 Кано добар јунак у дружини.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 145-160