Fragmenti
Fragmenti
I
Gledao sam danas, u jednom drvoredu,
žuto lišće, koje je palo
u prvom mrazu
i pokrilo peskovitu stazu.
Pored mene je prošao
ubogi Lazar jedan, u sivom gunju:
k nebu je dizao glavu sedu
i umoran, gladan i poguren malo,
nije ni znao kuda ide.
Meni se onda oteo uzdah jedan
i suza jedna neprimećena.
II
Zašto me u Jesen, o smiraju Sunca,
obuzme seta neka
topla, i svilena, i meka,
kad kakav osećaj, ili želja hitra
mojim se srcem zatitra
i uzgredno me pita za Prošlost?
Ja se onda samo nasmešim,
i ostanem dužan odgovorom.
III
U jednoj rulji, slepoj i svetloj,
svi su se divili nečemu:
jedni su imali bele zube
i lice kreol;
drugi su plakali, jer se ljube;
treći su gledali bele golube
i pitali ih za sreću;
neki su bledeli za Bele Orle
i Karađorđa i druge lente -
ja sam sa velom suza na oku
pevao ove fragmente.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|