Filip Madžarin i gojeni Halil (Sarajevo)

0001 Kulu gradi Filip Madžarine
0002 U Prilipu gradu bijelome;
0003 Kulu gradi sedam godin’ dana.
0004 Radilo mu do trista majstora,
0005 I pred njima Rade Neimare.
0006 Dobru Madžar načinio kulu,
0007 Tanku kulu od sedam bojeva:
0008 Izv’o joj je dvadeset ćoškova,
0009 Sve izvodi ćoške na sokake,
0010 A udara boje svakojake.
0011 Udara joj staklene pendžere,
0012 Na pendžere od zlata jabuke,
0013 Niz jabuke srmali sindžire,
0014 Niz sindžire od zlata cekine,
0015 Niz cekine sive sokolove.
0016 Kada vjetar kraj Prilipa puhne,
0017 Zveka stoji srmali sindžira,
0018 Cika stoji od zlata cekina,
0019 Piska stoji sivih sokolova.
0020 Pokri kulu tučom i pirinčom,
0021 Završi je žeženijem zlatom,
0022 Na vrh kule izdiže jabuku,
0023 U njoj zlata taman dvan’est oka;
0024 Kada sunce kraj Prilipa sine,
0025 Preljeva se kula kraj Prilipa.
0026 Oko kule dvostruka avlija,
0027 I načini vodu šadrvane,
0028 Iz okola udari mermere,
0029 Načinio dvanaest tabija,
0030 Na tabije izvuče topove;
0031 Prostro kulu crvenom kadifom. —
0032 Jedno jutro Filip uranio.
0033 Pa izađe na vrh tanke kule,
0034 Pa on sjede na gornje ćoškove,
0035 A na pendžer naslonio glavu,
0036 Pa sejiri polje pod Prilipom:
0037 Vas je Prilip poda se uzeo.
0038 Pa pogleda Madžar na avliju,
0039 Pa ugleda Rada neimara,
0040 Oko njega do trista majstora,
0041 Pa zavika Filip sa pendžera:
0042 „Čuješ mene, Rade neimare,
0043 Hodi amo u odaju dođi,
0044 I povedi sve tvoje majstore.”
0045 Ode Rade uz bijelu kulu
0046 I za njime do trista majstora,
0047 Pa uljeze Rade u odaju,
0048 I majstori za njim uljegoše.
0049 Što god može, stade u odaju.
0050 Što ne može, pred odajska vrata;
0051 Svi majstori stali na nogama,
0052 Rade sjede pred njeg na koljena,
0053 Stadoše se hesabiti tude.
0054 Kad su oni račun dovršili,
0055 Mala mnogo zasiječe Rade,
0056 Da mu dade Filip Madžarine
0057 Trista oka žutijeh dukata,
0058 Još tri mazge, što će nosit blago.
0059 Pa je Filip na noge skočio,
0060 Pa do kase svoje dolazio,
0061 On iz kase iskupi dukate,
0062 Te ih dade Radu neimaru.
0063 Trista oka na kantar dukata.
0064 Otlen ode Rade neimare,
0065 A ostade Filip Madžarine,
0066 Pa se Filip v’oma zabrinuo:
0067 „Avaj meni do Boga miloga,
0068 Ja sam dobru načinio kulu
0069 Na sramotu turskomu sultanu,
0070 Ali pare ni dinara nemam,
0071 Sve sam svoje isharčio blago,
0072 Ja gradeći kulu od kamena,
0073 A od roda nigdje nikog nemam,
0074 Samo sestru dilber Jefimiju;
0075 Sjutra meni da izađe duša,
0076 Drugome će ostanuti kula.”
0077 Sve mislio, na jedno smislio,
0078 Pa se Madžar asi učinio,
0079 Najpr’je se je Bogu učinio,
0080 I turskome caru čestitome.
0081 Kol’ko se je asi učinio,
0082 Ode c’jenit po svoj Rumeliji;
0083 Najvećega siromaha c’jeni,
0084 Sve na kuću žutu madžariju,
0085 Na trgovce stotinu dukata.
0086 Kad ucjeni svu Urumeliju,
0087 I u Bosnu turio je ruku;
0088 Pa zaplaka sirotinja ljuta,
0089 Pa sultanu daju arzuhale.
0090 On cijeni sedam godin’ dana,
0091 Pa je Madžar zazgodnio v’oma,
0092 Carevu je zatvorio džadu,
0093 Pa razbija bale i tovare,
0094 A sve vješa hodže i hadžije;
0095 Ne da Madžar ćabi prolaziti,
0096 Ne da proći kroz Urumeliju.
0097 Jedno jutro na noge skočio,
0098 Sve je svoje kase otvorio,
0099 Velike je novce sastavio.
0100 Kol’ko mu se bješe učinilo,
0101 Da on ima žutijeh novaca,
0102 Da on može sefer otvoriti
0103 Sa turskijem carom čestitijem,
0104 Pa na svome srcu pomislio:
0105 „Ja ću s carom sefer otvoriti,
0106 Ne ću l’ caru carstvo oduzeti.”
0107 Kad je svoje novce pregledao,
0108 Pa se Filip u odaju vrati,
0109 Pa on sjede, sitnu knjigu piše:
0110 „Čuješ mene, care od Stambola,
0111 Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio,
0112 Gdje sam tanku načinio kulu,
0113 ’vake kule u tvom carstvu nema.
0114 Nema fajde, što sam načinio
0115 Tanku kulu u Prilipu gradu,
0116 Al se jošte oženio n’jesam.
0117 Eto tebi knjige šarovite,
0118 Grdno sam se care opharčio,
0119 Da mi spremiš tri tovara blaga;
0120 A nemoj se care prevariti,
0121 Da mi spremiš bijelijeh para,
0122 Već mi spremi žutijeh dukata,
0123 Da mi više stane u tovare;
0124 Da mi spremiš, turski padišahu,
0125 Uz tovare tvoju sultaniju,
0126 Sultanija da mi bude ljuba.
0127 Ako meni opraviti ne ćeš,
0128 Izađi mi na mejdan junački,
0129 Da junački mejdan dijelimo.
0130 Od tri mjesta gdje je tebi drago:
0131 Jedan mejdan pred Stambol-kapijom,
0132 Drugi mejdan na polju Mezevu,
0133 Treći mejdan u Prilipu gradu.
0134 Ako ne ćeš na mejdan izaći,
0135 A ti za se džebeliju traži;
0136 Ak’ ne mogneš džebeliju naći,
0137 Ti trijebi bijela Stambola.
0138 Veliku ću vojsku pokupiti,
0139 Udriću ti bijelu Stambolu.
0140 Udariću, pa ga prihvatiti;
0141 Krenut vojsku niz Tuna-jaliju,
0142 Karavlaškoj ondar udariću,
0143 Udriću ti gradu Ibrailu,
0144 I Ismajlu gradu udariću;
0145 Karavlašku svu ću prihvatiti,
0146 Na Hršavu vojsku preturiti,
0147 Na Srbiju s vojskom udariću,
0148 Udriću ti stojnom Biogradu
0149 I Semendri niže Biograda.
0150 Svud ću moju turiti sudiju,
0151 Daleko ću ruku opružiti,
0152 Na Raču ću vojsku izvoditi,
0153 Pa na Savu tumbas namjestiti,
0154 Na Muhač ću vojsku izvoditi,
0155 Sve suhijem ja ću udariti,
0156 I Os’jek ću tebi prihvatiti,
0157 Svaki kralj će indat opraviti,
0158 Udriću ti Jegri i Budimu.”
0159 Kad je Madžar knjigu načinio,
0160 Opravio knjigu do Stambola.
0161 Kad je caru knjiga dopanula,
0162 Pa on vidje, što mu knjiga kaže,
0163 Pa se care v’oma zamislio.
0164 Pa što misli sultan iz Stambola:
0165 „Da pokupim silovitu vojsku,
0166 Da udarim na Madžara sama,
0167 Baš to meni podnijet ne može,
0168 Hoće l’ mi se narugat duveli.”
0169 Pa je care divan pokupio,
0170 Sve mu paše stale na divanu
0171 I pred njima Mehmed beg vezire,
0172 Pa mu veli Mehmed beg vezire:
0173 „Sultan care, sunce ogrijano.
0174 Je l’ slobodno s tobom govoriti?”
0175 A veli mu care od Stambola:
0176 „Zbor’ vezire, što je tebi drago.”
0177 Pa mu veli Mehmed beg vezire:
0178 „Što si naske ’vako sakupio,
0179 Al ćeš naske surgun učiniti,
0180 Al sa grada u more baciti,
0181 Al ćeš naske pod sablju turiti?”
0182 Ondar care knjigu izvadio,
0183 Što je njemu Filip opravio,
0184 Pa veziru knjigu dohvatio;
0185 Proučiše knjigu Filipovu.
0186 Pošto sitnu knjigu proučiše,
0187 Sve zašute paše i veziri;
0188 A veli im sultan iz Stambola:
0189 „Što šutite paše i veziri,
0190 Što mi knjizi dževab ne dajete?”
0191 Progovara Mehmed beg vezire:
0192 „Sultan care, iza gore sunce,
0193 Ne možemo knjizi dževab dati,
0194 Već ako bi mene poslušao,
0195 Ti da dadeš Filip Madžarinu,
0196 Da mu spremiš što je’zaiskao.”
0197 Nu vezira, carskog murtatina,
0198 Što govori caru u odaji,
0199 Jer se vezir milovaše v’oma,
0200 Miluje se v’oma sa Filipom;
0201 Što god uzme Filip Madžarine,
0202 Što god uzme novca od naroda,
0203 Sve polovi Filip sa vezirom,
0204 Pa ga vezir dobro održava.
0205 Za to sultan ništa ne znavaše.
0206 Car govori Mehmed beg veziru:
0207 „Sad što ćemo, Mehmed beg vezire?
0208 Da uzdignem silovitu vojsku,
0209 Da je spremim na Filipa sama,
0210 To je meni velika sramota;
0211 Već mu valja mejdandžiju tražit.”
0212 Car besjedi Mehmed beg veziru:
0213 „Hod’ vezire ti pušći telale,
0214 Nek’ telali po Stambolu viču,
0215 Ko b’ za cara na mejdan izašo,
0216 Da on sađe do Prilipa grada,
0217 A na mejdan Filip Madžarinu;
0218 Ko donese sa Madžara glavu
0219 Do Stambola grada bijeloga,
0220 Ihja će ga care učiniti.”
0221 Ode vezir, pa pušći telale,
0222 Sve telali po Stambolu viču,
0223 Dok dođoše dva brata rođena,
0224 Do dva brata do dva čohodara.
0225 Pred sultanom stoje na nogama,
0226 A pita ih sultan u odaji:
0227 „A jeste li djeco za mejdana,
0228 Hoćete li na mejdan izići?”
0229 A vele mu do dva čohodara:
0230 „Baš hoćemo, care od Stambola.”
0231 Pa im opet sultan besjedio:
0232 „Ako Bog da i sreća donese,
0233 Te smaknete Filip Madžarina,
0234 I snesete do Stambola glavu,
0235 Čestite ću vaske ostaviti.”
0236 Otale su braća odlazila;
0237 Kud god išli, do Prilipa sišli,
0238 Iziđoše na mejdan junački
0239 Gdje je sreća, tu je i nesreća:
0240 Oba ih je Filip posjekao,
0241 Pa on caru knjigu opravio:
0242 „Čuješ mene, care od Stambola,
0243 Posjeko sam dvije mejdandžije;
0244 Već eto ti knjige šarovite,
0245 Ja li spremaj, što sam zaiskao,
0246 Ja l’ trijebi bijela Stambola,
0247 Pa ti prtljaj ćabi i Medini.”
0248 Kad je Madžar knjigu načinio,
0249 I opravi knjigu do Stambola,
0250 Pa je caru knjiga dopanula,
0251 Car prouči knjigu Filipovu.
0252 Kada vidje, šta mu knjiga kaže,
0253 Poče care mejdandžije tražit;
0254 Svud ih traži po svojemu carstvu,
0255 Sve ih traži pa ih nalazaše,
0256 Sve ih sprema do Prilipa grada;
0257 Filip s’ječe carske mejdandžije,
0258 Car ih sprema tri godine dana,
0259 Pa uz pune tri godine dana
0260 Uze caru četr’est mejdana,
0261 Posječe mu po izboru Turke.
0262 Pa se Filip okaniti ne će,
0263 On sve caru knjige opravljaše.
0264 Care viknu Mehmed beg vezira,
0265 Vezir caru u odaju dođe,
0266 A veli mu care lakrdiju:
0267 „Hajde opet, pa pušćaj telala.”
0268 Otlen ode Mehmed beg vezire.
0269 Kada vezir u čaršiju dođe,
0270 Pa on sjede na novu dućanu,
0271 Dućan bješe Husa bazarđana,
0272 Pa pogleda vezir uz čaršiju,
0273 Niz čaršiju momka ugledao,
0274 Momak pravo ide niz čaršiju
0275 I za sobom vođaše dorata,
0276 Momak pjeva niz novu čaršiju:
0277 „Bog ubio cara i ćesara,
0278 Gdje ne htješe zaturiti kavgu!
0279 Danas nema rata ni serhata,
0280 Da okušam sreću u dorata.
0281 Evo danas dvanaest godina,
0282 Otkako sam dora nabavio,
0283 Sve ga hranim u toplom podrumu,
0284 Sve se kakvu ratovanju nadam;
0285 Sada rata nikakvoga nema,
0286 Već se puste zemlje umiriše.”
0287 Pa se momak Bogom kunijaše:
0288 „Kad je torba zobi dukat bila,
0289 Ja mu n’jesam zobi uzmicao,
0290 Ondar sam mu više primicao.”
0291 Sam to zbori, a sam odgovara;
0292 Sve to sluša Mehmed beg vezire.
0293 To veziru vrlo teško bilo;
0294 Skoči vezir sa nova dućana,
0295 Za dizgin mu uhvati dorata,
0296 A veli mu tursko momče mlado:
0297 „O vezire, pušćaj mi dorata!”
0298 Vezir ne će da pušći dorata,
0299 A veli mu tursko momče mlado:
0300 „O vezire, carski murtatine,
0301 Pušćaj dora, osjeć’ ću ti ruku!”
0302 Ne će vezir da pušća dorata.
0303 Opet momak govori veziru:
0304 „Pusti dora, osjekoh ti glavu!”
0305 Pa na sablju naslonio ruku.
0306 Vidje vezir, gdje će poginuti,
0307 Pa mu pušći široka dorata.
0308 Ondar veli Mehmed beg vezire:
0309 „Tursko momče, da te nešto pitam.”
0310 A veli mu tursko momče mlado:
0311 „Pitaj mene, što je tebi drago;
0312 Što god znadem, ja ću ti kazati,
0313 Što ne znadem, ni dužan ti n’jesam.”
0314 Pa mu vezir tiho besjedio:
0315 „Otklen jesi, od koga si grada,
0316 Kako tebe po imenu viču?”
0317 A veli mu momak lakrdiju:
0318 „Jesi l’ čuo Hamzu od Mirovca,
0319 Ja sam glavom Hamza od Mirovca.”
0320 Pa mu veli Mehmed beg vezire:
0321 „Čuješ mene Hamza od Mirovca,
0322 Tebe nije rodila Turkinja,
0323 Već sam čuo i ljudi mi kažu,
0324 Da je tebe rodila Vlahinja
0325 U planini ovce čuvajući,
0326 U ovčije runo zamotala,
0327 Zadojila sisom od ovaca.”
0328 A veli mu Hamza lakrdiju:
0329 „O vezire, carski murtatine,
0330 Ako me je rodila Vlahinja,
0331 Beli me je rodila Turčina,
0332 Za cara ću na mejdan izaći.”
0333 To mu reče, mimo njega prođe
0334 I provede široka dorata,
0335 Pa on dođe caru do saraja
0336 I uvede dora u avliju.
0337 Na avliji ostavi dorata,
0338 Pa on caru ode u odaju.
0339 Što su htjeli, to su govorili,
0340 Pa se Hamza na avliju vrati.
0341 Otlen ode Hamza od Mirovca;
0342 Kud god ide, do Prilipa dođe,
0343 Pa izađe na mejdan junački.
0344 Nu da vidiš jada iznenada:
0345 I Hamzu je Filip posjekao.
0346 Opet caru knjigu načinio:
0347 „Sultan care, iza gore sunce,
0348 I ovoga posjekoh junaka.
0349 Ćare nema, prtljaj iz Stambola,
0350 Ja l’ izađi na mejdan junački.”
0351 Kad je sitnu knjigu načinio,
0352 Opravi je do Stambola grada.
0353 Kad je knjiga caru dolazila,
0354 Ondar care divan sakupio;
0355 Sve mu paše na divanu stale,
0356 Mnogi bezi, alaj-bezi teški,
0357 Niko nema, da govori s njime.
0358 Progovara jedan ihtijare,
0359 Star je tamam devedeset ljeta, —
0360 Pa na starcu nigdje ništa nema,
0361 Osjem samo od sukna čakšire,
0362 Kroz čakšire propala koljena;
0363 Bijelim se hrkom zagrnuo,
0364 Kroz hrku mu leđa propanula;
0365 Na glavu je ćulah nataknuo,
0366 Kroz ćulah mu kosa propanula,
0367 Ode starac caru govoriti:
0368 „Čuješ mene, care od Stambola,
0369 Je l’ slobodno s tobom govoriti?”
0370 Veli njemu care od Stambola:
0371 „Zbori starče, što je tebi drago.”
0372 A veli mu stari ihtijare:
0373 „Kod tol’kijeh paša i vezira
0374 Zar ne mogo naći ti junaka,
0375 Da pogubi Filip Madžarina?
0376 To je care velika sramota!
0377 Kamo tebi Ćuprilić vezire?”
0378 A veli mu care u odaji:
0379 „Ne spominj’ mi Ćuprilić vezira;
0380 Evo dvades’t i dvije godine,
0381 Opanjka ga Mehmed beg vezire,
0382 Pa sam njega surgun učinio;
0383 Već ne mogu ništa razabrati
0384 Za mojega Ćuprilić vezira.
0385 Otkako je njega nestanulo,
0386 Prevratiše moju carevinu.”
0387 A veli mu starac ihtijare:
0388 „Čuješ mene care od Stambola,
0389 Da ti dođe Ćuprilić vezire,
0390 Da pred tobom stane na divanu,
0391 Bi li pozno Ćuprilić vezira?”
0392 A veli mu care lakrdiju:
0393 „Ne bih mogo poznat Ćuprilića.”
0394 Onda starac caru besjeđaše:
0395 „Čuješ mene sultan padišahu,
0396 Ja sam glavom Ćuprilić vezire!”
0397 Kada care starca razumio,
0398 Ljuto pisnu u šikli odaji;
0399 Car od zemlje na noge skočio,
0400 Obadvije raširio ruke,
0401 Pa poletje Ćuprilić veziru,
0402 Te zagrli svojega vezira,
0403 Pa ga ljubi u bijelu bradu;
0404 Car ga uze za bijelu ruku,
0405 Posadi ga sebi uz koljeno,
0406 Pa car pita svoga Ćuprilića:
0407 „Što s’ takvoga hala dopadnuo?”
0408 A veli mu Ćuprilić vezire:
0409 „Nije šala ni dvadeset dana,
0410 Kamo l’ dvades’t i dvije godine,
0411 Kako si me surgun učinio!
0412 Evo puno po godine dana,
0413 Krijući sam došo do Stambola.
0414 Kad sam došo do mojega dvora,
0415 A u dvoru nigdje ništa nema:
0416 Murtati me tvoji porobili,
0417 Murtati su tvoji hesabili,
0418 Da se nikad povratiti ne ću,
0419 Nit’ ja doći do Stambola grada.”
0420 To kazuje Ćuprilić vezire,
0421 A sve caru suze udaraju.
0422 Ondar veli Ćuprilić vezire:
0423 „Što će paše, a što će veziri?
0424 Što si njihke ’vako iskupio?”
0425 Car je odmah divan rasturio,
0426 Ne ostade niko u odaji,
0427 Sam ostade care od Stambola
0428 I sa njime muhur-sahibija
0429 i sa njima Ćuprilić vezire.
0430 Car izvadi knjigu Filipovu,
0431 Dade knjigu Ćuprilić veziru.
0432 Kad je vezir knjigu prihvatio,
0433 Pa prouči knjigu Filipovu,
0434 Ondar veli Ćuprilić vezire:
0435 „Čuješ mene, care od Stambola,
0436 Je l’ slobodno s tobom govoriti?”
0437 A veli mu care u odaji:
0438 „Slobodno je, Ćuprilić vezire,
0439 Zbor’ vezire, što je tebi drago.”
0440 Pa Ćuprilić caru progovara:
0441 „Sultan care, sunce ogrijano,
0442 Gdje god začu za dobra junaka,
0443 Ti ga zovnu sebi do Stambola,
0444 Svakoga si care posjekao;
0445 A ja sam ti ondar govorio
0446 U onome vaktu i zemanu:
0447 „ „Nemoj care ti sjeći junake,
0448 Doć’ će vr’jeme, pa će nam trebati.” ”
0449 Ti me, care, ne htje poslušati
0450 Znaš li care nije bilo davno,
0451 Evo punih dvades’t sedam godin’,
0452 Ti mi dade tvojega fermana:
0453 „ „Maj ti ferman, Ćuprilić vezire,
0454 Hajd’ s fermanom do Budima siđi,
0455 Pa ćeš biti vezir u Budimu.” ”
0456 Ćare nije, valja poslušati,
0457 Ja prihvatih tvojega fermana,
0458 I ja sađoh do b’jela Budima,
0459 Pa ja sudih tri mjeseca dana
0460 U Budimu gradu bijelome.
0461 Jedno jutro bijah podranio.
0462 Pa ja sjedoh u svojoj odaji,
0463 Pa pogledah sa demir pendžera,
0464 Al eto ti tvoga tatarina;
0465 Tatar dođe u moju avliju,
0466 U avliji konja razjahao,
0467 Tatar meni u odaju dođe,
0468 Pa mi dade tvojega fermana.
0469 Kad prihvatih tvojega fermana,
0470 Tatar ne htje noćit u Budimu,
0471 Već se odmah natrag povratio.
0472 Ja sam uz’o tvojega fermana,
0473 Pa proučih turali fermana.
0474 Kad ja videh, što mi ferman kaže,
0475 Ti si meni ferman opravio:
0476 „ „Moja lalo, Ćuprilić vezire,
0477 Ti si vezir danas u Budimu,
0478 Eto tebi turali fermana,
0479 Posijeci Muja i Halila,
0480 Oba brata sa Kladuše ravne;
0481 Ako li ih posijeći ne ćeš,
0482 Ja ću tvoju posijeći glavu.” ”
0483 Ja ostavih bijela Budima,
0484 Pa ja tebi do Stambola dođoh,
0485 Pa ti padoh po bijelu krilu:
0486 „ „Aman care, iza gore sunce,
0487 Ne sijeci Muja i Halila,
0488 Jer će nama oni trebovati.” ”
0489 Ti me tadaj ne htje poslušati,
0490 Već me vrati natrag do Budima;
0491 Pa ja dođoh bijelu Budimu,
0492 Odmorih se tri četiri dana,
0493 Pa ja odoh na Kladušu ravnu,
0494 Pa uhvatih Muja i Halila,
0495 Pa ih svedoh bijelu Budimu;
0496 Ja posjekoh dva brata rođena,
0497 Pa ti glave do Stambola spremih.
0498 Da je sada Mujo ja l’ Halile,
0499 Da izađu na mejdan junački
0500 Azginome Filip Madžarinu,
0501 Oni biše posjekli Madžara.”
0502 Tako vezir caru besjedaše,
0503 Pa sve caru suze udarahu,
0504 Ondar care besjedi veziru:
0505 „Lalo moja, Ćuprilić vezire,
0506 Duveli su na njih zaplakali,
0507 A na Muja i brata Halila,
0508 I murtati meni opanjkaše,
0509 I s aga sam njiha posjekao,
0510 Jeda l’ Boga da, da od Boga nađu!”
0511 Pa za njima care uzdahnuo:
0512 „Grdna rano, Mujo i Halile!”
0513 A veli mu Ćuprilić vezire:
0514 „Hoćeš meni care oprostiti,
0515 Oprostiti svake lakrdije?” —
0516 „Hoću lalo, radi čega ne ću!”
0517 Pa Ćuprilić na noge skočio,
0518 Cara ljubi u skut i u ruku,
0519 Pa pred cara na divan stanuo.
0520 Car veziru stade besjediti:
0521 „Što ćeš sada, Ćuprilić vezire?”
0522 A veli mu vezir lakrdiju:
0523 „Sad ti smijem care govoriti,
0524 Govoriću, što je meni drago;
0525 Sve si meni danas oprostio.
0526 Ja nijesam care posjekao,
0527 Posjekao Muja nit Halila,
0528 Već njihove našo sam prilike,
0529 Dva sam brata druga posjekao,
0530 Iz Krbave dva Ferizovića.”
0531 Kad to care začu u odaji,
0532 Ljubi deda medu oči crne:
0533 „Sad što ćemo, Ćuprilić vezire,
0534 Kako bismo jednog dobavili,
0535 Ja li Muja ja li pak Halila,
0536 Da nam sađe do Stambola grada,
0537 Da ga spremim do Prilipa grada
0538 Na junački mejdan Madžarinu?”
0539 A veli mu Ćuprilić vezire:
0540 „Ti načini turali fermana,
0541 Da spremimo ferman do Kladuše;
0542 Sve ćeš njima care oprostiti,
0543 Što su do sad braća uradila.”
0544 Pa sjedoše, ferman načiniše,
0545 Dobaviše Idris tatarina.
0546 Car Idrisu ode besjediti:
0547 „Maj ti ferman, Idris tatarine,
0548 Nosi ferman Bosni kalovitoj,
0549 Pravo ferman nosi u Krajinu,
0550 Podaj ferman Muju od Kladuše.”
0551 Idris tatar caru progovara:
0552 „Ja se care ni maknuti ne ću;
0553 Kad ću mrijet dolje u Krajini,
0554 A ja volim, ti me posijeci,
0555 Jer sam tri put išo u Krajinu
0556 I snosio turali fermana,
0557 Sva tri puta u Kladušu ravnu,
0558 Pa je meni Mujo govorio:
0559 Kopilane, Idris tatarine,
0560 Ako još ti do Kladuše sađeš,
0561 Mujo će ti posijeći glavu!”
0562 A što veli Ćuprilić vezire:
0563 „Daj doved’te Bećir tatarina.”
0564 Dovedoše Bećir tatarina,
0565 Pa mu veli Ćuprilić vezire:
0566 „Maj ti ferman, Bećir tatarine,
0567 Nosi ferman dolje u Krajinu,
0568 Pa ga podaj od Kladuše Muju.”
0569 A što veli Bećir tatarine:
0570 „Čuješ mene Ćuprilić vezire,
0571 Ja nijesam nikad u svom v’jeku
0572 Salazio Bosni ponositoj,
0573 Već ja nosim careve fermane,
0574 Ćupriliću, niz morske limane.”
0575 A veli mu Ćuprilić vezire:
0576 „Maj ti ferman, hajde Bosni ravnoj.”
0577 Nije ćare, prihvati fermana.
0578 Tatar krenu iz Stambola ravna,
0579 Tatar vrisnu, surudžija pisnu,
0580 Tatarova pucaše kandžija,
0581 Ode tatar zemljom i ćenarom,
0582 Lako konak po konaku gradi.
0583 Kud god išo, do Travnika došo,
0584 Tatar ide bosanskom veziru.
0585 U Travniku tatar zanoćio,
0586 A u jutro rano podranio,
0587 Pa se dere carski tatarine
0588 Po konaku travničkog vezira:
0589 „A čuješ me travnički vezire,
0590 Da mi vr’jedna surudžiju nađeš,
0591 Da me svede Bišću kamenome.”
0592 Pa mu vezir surudžiju nađe.
0593 Otlen carev tatarine pođe;
0594 Kud god ide, Bišću salazio,
0595 Pa u Bihać tatar dolazio,
0596 A k Turčinu Bihać-kapetanu.
0597 Kod njega je konak učinio,
0598 A u jutru rano podranio,
0599 Pa zavika carski tatarine:
0600 „Vrijedna mi surudžiju nađ’te,
0601 Koji će me svesti do Kladuše.”
0602 Surudžiju odmah nalazili.
0603 Otlen ode carski tatarine,
0604 Preko Une vodu pregazio;
0605 Tatar pade poljem kladuškijem,
0606 Pa u polju vidje čobanina:
0607 Vas u srmi i u čistu zlatu,
0608 Mlado momče od dvaest godina;
0609 Prit’sle ga careve čelenke,
0610 Pa mu pala pera od čelinki,
0611 Zlatna pera na oba ramena;
0612 Oko njega hiljada ovaca,
0613 U rukam’ mu od srme svirala,
0614 Pa on sviri, iđe pred ovcama,
0615 Na ramenu vezana šešana,
0616 Kad ugleda tatar čobanina,
0617 Začudi se Bećir tatarine
0618 Odijelu ovčar-čobanina,
0619 Pa je tatar bio pomislio:
0620 „Vid’, kakvi su po Bosni čobani,
0621 Ja kakvi su njih’vi agalari?”
0622 Surudžiji tatar progovara:
0623 „Ja se jednom bijah potrefio
0624 U odaji cara čestitoga,
0625 Bošnjaci mu bjehu u odaji,
0626 Pa plakahu caru čestitome:
0627 „ „Aman care, iza gore sunce,
0628 U nas nigdje ništa ne imade,
0629 Dušeci nam zelena travica
0630 A jastuci studeno kamenje.” ” —
0631 A vidiš li bolan surudžija,
0632 Kakvi su vam po Bosni čobani!”
0633 Osmjehnu se hitri surudžija,
0634 Pa tataru tiho besjedio:
0635 „Još nijesi ti ništa vidio.”
0636 U to doba došli k čobaninu;
0637 Tatar svoga konja ustavio,
0638 Čobaninu turski selam viknu,
0639 Čobanče mu ljepše prihvatilo;
0640 A veli mu carev tatarine:
0641 „Čuješ mene, ovčar-čobanine,
0642 Čije s’ ovce a čije čobanče?”
0643 Pa ga tatar turski zapituje,
0644 Čobanin mu turski odgovara:
0645 „Čuješ mene, carev tatarine,
0646 Ovo ovce sa Kladuše Muja,
0647 Ovo Omer sa Kladuše Muja;
0648 Babo mi je serdar aga Mujo.”
0649 A veli mu tatar lakrdiju:
0650 „Otkud tebi takvo odijelo?”
0651 A veli mu Mujagin Omere:
0652 „Hajd’ ne luduj, carev tatarine,
0653 U mog baba, sa Kladuše Muja,
0654 Još boljijeh imade haljina.”
0655 Pa mu tatar s konja progovara:
0656 „Čuješ mene, Mujagin Omere,
0657 Koje vaša kula od kamena?”
0658 A veli mu Mujagin Omere:
0659 „Vidiš bolan, deset dvan’est kula,
0660 Među njima ponajtanja kula,
0661 Sve je kule kula nadhvatila,
0662 Ono kula baba Mustaf’ age.”
0663 Tada tatar konja protjerao,
0664 Pa eto ga kuli serdarevoj.
0665 Pred kapijom konja ustavio,
0666 Ugleda ga Mujo sa pendžera,
0667 Na Halila viku učinio:
0668 „Siđ’ Halile pred demir kapiju,
0669 Te ti sreti carskog tatarina.”
0670 Halil sađe dolje pred kapiju,
0671 Pa on srete carskog tatarina,
0672 Izvede ga Muju na odaju.
0673 Kad je tatar ugledao Muja,
0674 Pa kad viđe njeg’ve crne brke,
0675 Kol’ko se je tatar prepadnuo,
0676 N’ umjede mu nazvati selama.
0677 Tadaj Mujo na noge skočio,
0678 Pa prihvati carskog tatarina,
0679 Pa ga sjede sebi uz koljeno,
0680 Pa mu Mujo hoš-đeldiju daje;
0681 Pitali se za junačko zdravlje.
0682 Kad se tatar malo odmorio,
0683 Ondar tatar na noge skočio,
0684 Pa izvadi turali fermana
0685 Kad je Mujo ferman ugledao,
0686 Mujo odmah na noge skočio,
0687 S nogu Mujo ferman prihvatio,
0688 Tri put caru učini temena
0689 I još više carevu fermanu;
0690 Poljubi ga, na čelo ga tura,
0691 Pa on sjede na mehka šilteta.
0692 Mujo uči careva fermana,
0693 Ferman uči suze prolijeva,
0694 Žalostan je ferman načinio.
0695 Pošto Mujo ferman proučio,
0696 Na tatara okrenuo glavu:
0697 „Tatarine, lijepog ti dina,
0698 Što te pitam, da mi pravo kažeš!”
0699 Ode tatar Muji govoriti:
0700 „Što god znadem, kazaću ti pravo,
0701 Kunem ti se, a vjeru ti dajem;
0702 Što ne znao, ni kazati ne ću.”
0703 Veli njemu sa Kladuše Mujo:
0704 „Tatarine, lijepog ti dina,
0705 Je li došo Ćuprilić vezire?
0706 Care ga je surgun učinio,
0707 Tamam dvades’t i dvije godine.
0708 Ja bih reko i bih se zakleo,
0709 Da je ferman Ćuprilić gradio.”
0710 A veli mu carev tatarine:
0711 „Vjeruj meni, serdar aga Mujo,
0712 Jeste došo Ćuprilić vezire,
0713 Car mu muhur teslim učinio
0714 I vladaće c’jelom carevinom,”
0715 Mujo veli carskom tatarinu:
0716 „Kada tamo do Stambola dođeš,
0717 Ti ćeš selam Ćuprilić veziru;
0718 Ja ne smijem do Stambola doći,
0719 Grdno su me caru opanjkali,
0720 Nevjeru će meni učiniti,
0721 Murtati mi posijeći glavu.”
0722 Tadaj tatar na noge skočio:
0723 „E dovaler sa Kladuše Mujo!”
0724 A veli mu Mujo lakrdiju:
0725 „Sjedi, barem noćas da noćimo.” —
0726 „Putnik jesam, noćiti ne mogu.”
0727 Tatar sađe dolje na avliju,
0728 A za njime Mujagin Halile,
0729 Da isprati carskog tatarina.
0730 Pametan je Mujagin Halile,
0731 Pa zavuče ruke u džepove,
0732 Pa je zlatan jagluk izvadio,
0733 U jagluku stotinu dukata,
0734 Pa mu veli Mujagin Halile:
0735 „Maj to tebi, carev tatarine,
0736 Jer si meni došo iznenada,
0737 Bolje bi te Halil darivao.”
0738 Tatar zlatan jagluk dohvatio,
0739 Ostavi ga sebi u džepove,
0740 Pa mu Halil opet progovara:
0741 „Čuješ mene, carski tatarine,
0742 Nemoj slušat pjana Mustaf’ age,
0743 Jer je Mujo prihvatio piva;
0744 Nije znao, što je govorio.
0745 Kad ti tamo do Stambola dođeš,
0746 Ti ćeš selam Ćuprilić veziru.
0747 Ako Bog da i meni pomogne,
0748 Ja ću beli do Stambola sići
0749 I Filipu na mejdan otići.”
0750 Otlen ode carev tatarine.
0751 Tako prošlo nekoliko dana,
0752 To se čudo po Krajini čulo,
0753 Gdje je Muju ferman dopanuo,
0754 I čuo je beg Mustaj beg lički.
0755 Što j’ gospode turske u Krajini,
0756 Gospoda se v’oma prepanula,
0757 A da care ne pogubi Muja.
0758 Gospoda se sva butun sastala
0759 Na bijelu serdarevu kulu:
0760 Sedamdeset i dva agalara
0761 I dvanaest turskih alajbega.
0762 Svi su redom sjeli u odaji,
0763 Među njima beg Mustajbeg lički,
0764 Do njeg sio od Orašca Tale,
0765 Ode Tale govoriti Muju:
0766 „Kamo Mujo ferman od Stambola?
0767 Podaj ferman našem Mustaj begu,
0768 Nek’ prouči careva fermana.”
0769 Mujo ferman begu opružio,
0770 Pa Mustaj beg ferman prihvatio.
0771 Beg Mustaj beg držaše fermana,
0772 Ferman drži u bijeloj ruci,
0773 Al gledaše prema sebi Muja.
0774 Ode beže govoriti Muju:
0775 „Tako meni dina i imana,
0776 Veće meni, Mujo, dojadiše
0777 Iz Stambola carevi fermani.
0778 V’oma smo se tebi prepanuli,
0779 Ako bide katul ferman Mujo.”
0780 Pa se beže dinom kunijaše:
0781 „Sa carom ću sefer otvoriti,
0782 Ja te beli upušćiti ne ću.”
0783 To mu reče beg Mustaj beg lički,
0784 Pa on stade učiti fermana;
0785 Ferman uči, suze prolijeva;
0786 Sve Mustaj beg age rasplakao,
0787 Rasplakao age i begove.
0788 Kad je beže ferman proučio,
0789 Ondar Muju ode besjediti:
0790 „Hajde, Mujo, do Stambola sađi,
0791 Ti poslušaj cara iz Stambola;
0792 Evo vama u fermanu piše,
0793 Što ste do sad zaradili bili,
0794 Sve je vama sultan oprostio.”
0795 Ode Mujo begu besjediti:
0796 „Ja se, beže, ni maknuti ne ću,
0797 Nit’ ću ići caru do Stambola.”
0798 Kad to začu Mujagin Halile,
0799 Pa zaplaka baš ko malo d’jete,
0800 Muju bratu poletio ruci,
0801 Pa se Halil zamolio Muju:
0802 „Daj ti meni tvojega đogata,
0803 Ja ću Mujo do Stambola saći
0804 I vidjeti cara u Stambolu,
0805 Pa za cara na mejdan izaći
0806 Azginome Filip Madžarinu.
0807 Ako Bog da i meni pomože,
0808 Posjeći ću Filip Madžarina,
0809 Donijet mu do Stambola glavu.”
0810 A veli mu brate Mustaf’ aga:
0811 „Sjed’ Halile, budalasta glavo!
0812 Da ti vidiš Filip Madžarina,
0813 Tresla bi te troljetna groznica!
0814 A Filip je, brate, zatvorio,
0815 Zatvorio pola carevine,
0816 Nije lasno mejdan pod’jeliti.
0817 Gdje je care čuo za junaka,
0818 Za junaka u svojemu carstvu,
0819 Spremio ga na mejdan junački,
0820 Svakoga je Filip posjekao.”
0821 Moli mu se dijete Halile,
0822 Umoli se jedva za đogata,
0823 Kad mu Mujo pokloni đogata,
0824 Pita njega beg Mustaj beg lički:
0825 „O Halile, hoćeš polaziti
0826 Sjutra rano, ako mili Bog da!”
0827 Tu su oni noćcu zanoćili,
0828 A u jutro rano podranili.
0829 Ode Halil u tople podrume
0830 Pa uzgrnu uz ruke rukave,
0831 Ode svoga timarit đogata
0832 Mlakom vodom i raki-safunom.
0833 Dobro đoga timar učinio,
0834 U sunđer mu vodu pokupio,
0835 Previ ćebe, a sedlo mu baci;
0836 Udario rahta na đogata,
0837 Niz raht mu je sto i dvades’t kita,
0838 Svaka kita od suhoga zlata;
0839 Pa ga pokri puli abaijom,
0840 Abaija zlatom izvezena;
0841 Na unkašu bjehu mjesecovi,
0842 Od suhoga načinjeni zlata;
0843 Zauzda ga đemom studenijem,
0844 Na glavu mu rešmu udario,
0845 Od suhoga ispletenu zlata;
0846 Iz rešme su kite opružene,
0847 Zlatne kite niz obraza đogu;
0848 Na prsim’ mu danica zvijezda,
0849 A na čelu sjajna mjesečina,
0850 U mjesecu alem kamenovi.
0851 Kada Halil opremi đogata,
0852 Pa izvede đoga na avliju,
0853 Pogledaše age i begovi
0854 Sa bijele serdareve kule.
0855 Avlija se butun razasjala
0856 Od zineta, što je na đogatu.
0857 Pa da vidiš Mujova Halila,
0858 Na avliji ostavi đogata,
0859 Pa istrča uz bijelu kulu.
0860 Halil dođe u žensku odaju;
0861 Tudi sestru u odaji nađe,
0862 Svoju sestru Ajkunu djevojku.
0863 Ode Halil sestri govoriti:
0864 „Donesi mi bošču s haljinama.”
0865 Ajkuna mu bošču donijela,
0866 Pred Halila bošču razdriješi;
0867 Pa izađe iz odaje Ajka.
0868 Pa se stade Halil oblačiti:
0869 Najnapreda gaće i košulju,
0870 Pa obuče džemadana zlatna;
0871 Na prsim’ mu bjehu upleteni,
0872 Upleteni almas kamenovi;
0873 Pa obuče tri đečerme zlatne
0874 Zlatna puca s obadvije strane,
0875 Od zlata su puca ižljevena;
0876 Pa obuče crvene čakšire,
0877 Na čakširam’ od srme su kovče,
0878 Kake su mu crvene čakšire!
0879 Kuda švovi, tu gajtani zlatni,
0880 Kroz kovče mu opletene guje,
0881 Sve su guje od suhoga zlata,
0882 Na koljenim’ glave sastavile:
0883 Kada kroči Mujagin Halile,
0884 Zijevaju na koljenim guje;
0885 Bi ti reko i bi se zakleo,
0886 Da su guje na koljenim’ žive:
0887 Terzija ih tako načinio.
0888 Pa obuče crvenu dolamu
0889 Od crvene mljetačke kadife,
0890 Kuda švovi, tud gajtani zlatni;
0891 Bi ti reko i bi se zakleo,
0892 Da to nije crvena dolama,
0893 Pa da nije pusta od kadife,
0894 Već bi reko i bi se zakleo,
0895 Sva od zlata da je ispletena;
0896 Uz prsi mu opletene guje,
0897 Zlatne guje s obadvije strane;
0898 Pod grlom mu glave sastavile:
0899 Kada Halil makne ramenima,
0900 Pod grlom mu zijevaju guje;
0901 Bi ti reko i bi se zakleo,
0902 Da će guje zaklati Halila,
0903 Da mu piju ispod grla krvcu.
0904 Svilenim se pasom opasao,
0905 Pa po pasu bensilah opasa,
0906 Za bensilah puške zadjenuo.
0907 Kake su mu puške u silahu?
0908 Nit’ kovate nit’ čekićovate,
0909 Sam’ od suha zlata ižljevate,
0910 Pa od gvožđa nigdje ništa nema,
0911 Osim c’jevi i plamnih tabana,
0912 Ostalo je sve od suha zlata,
0913 U dva cv’jeta dva kamena draga.
0914 Otkud li je puške nabavio?
0915 Skovo mu ih Ćuprilić vezire,
0916 Pa Halilu puške poklonio,
0917 Pa na pleći toke oblačio,
0918 Same toke od četiri oke;
0919 Sve su toke od samoga zlata,
0920 Na dva rama dva kanata zlatna,
0921 U kanatim’ almas kamenovi;
0922 S obje strane puca na tokama,
0923 Svaka puca jedna litra zlata,
0924 A što mu je puca pod grlašce,
0925 U njemu je do tri litre zlata;
0926 Puce visi na sindžiru zlatnu;
0927 To se puce na burmu otvara:
0928 Kada Halil, pri nevolji dođe,
0929 Ispod grla puce on odvrće,
0930 Iz njeg pije lozovinu pivo.
0931 Pa pripasa sablju dimiskiju,
0932 Sve joj kore u zlato zalite,
0933 Uz kore mu opletena guja,
0934 Na balčak mu naslonila glavu,
0935 Zinula je, baš ko da je živa.
0936 Pa na glavu kalpak nataknuo,
0937 Na kalpaku dva direka zlatna:
0938 Na jednome bijaše direku,
0939 Bijaše mu ptica prepelica,
0940 Od zlata je ptica ižljevena;
0941 Na drugome siv-zelen sokole,
0942 Soko pjeva, ptica otpjeva.
0943 Pa na kalpak udari čelenke,
0944 Sve čelenke od suhoga zlata;
0945 Pa Halila pera pritisnula,
0946 Pritisnula pera od čelenki,
0947 Zlatna pera s obadvije strane.
0948 Pa on uze pušku džeferdara
0949 Od dva grla, od četiri zrna;
0950 Niz pušku mu dvanest karika,
0951 Svaka pafta od suhoga zlata.
0952 Pa dohvati koplje s čiviluka;
0953 Ja kakvo je koplje kostolomno!
0954 Do pol koplja u krv ogreznulo,
0955 Od pola je kožom opšiveno,
0956 A koža je od ljutoga vuka,
0957 Nasred koplja utegnuto zlatom;
0958 Navrh koplja od međeda glava:
0959 Kopljem maknem, a glava mu z’jevne,
0960 Baš bi reko, da je živa glava. —
0961 I dobro se Halil opremio,
0962 Pa izađe Halil iz odaje.
0963 Sve su age na avliju sašle
0964 I begovi sašli na avliju,
0965 Pa čekaju Mujova Halila.
0966 Svaki svoga konja opremio,
0967 Jer Halila hoće ispratiti.
0968 Pa im Halil na avliju sađe,
0969 Pa agama božji selam viknu,
0970 Age su mu ljepše prihvatile.
0971 Halil Muju poletio ruci,
0972 Poljubi ga u bijelu ruku,
0973 I poljubi ličkog Mustaj bega
0974 I poljubi Ibrahima Tala.
0975 Tu mu Turci dovu učiniše,
0976 Na avliji konje pojahaše,
0977 Iz kapije konje istjeraše,
0978 Pa odoše poljem zelenijem.
0979 Kad su bili na dno polja ravna,
0980 Tu su Turci konje ustavili,
0981 S Halilom se Turci halalili.
0982 A da vidiš Ličanina Tala:
0983 Do Halila pritjera kulaša,
0984 Sa kulaša bisag otvorio,
0985 Iz bisaga bošču izvadio,
0986 Puna bošča bijaše haljina;
0987 Pa Halilu Tale govoraše:
0988 „Maj Halile bošču s haljinama.”
0989 Đogatu je u bisage baci.
0990 Halil bošču od Tala prihvati,
0991 U bisag je bošču ostavio.
0992 Ode Tale svjetovati Halila:
0993 „Čuješ li me Mujagin Halile,
0994 Kada budeš poljem stambolskijem,
0995 Na dno polja ustavi đogata;
0996 Pa ćeš svoga konja odjahati
0997 Pa ćeš moju bošču izvaditi,
0998 Pa ćeš moje obući haljine,
0999 A tvoje ćeš skinuti haljine,
1000 Pa ih turi u kožne bisage.
1001 Preda te će izlazit Stambolci,
1002 Izlaziće paše i veziri,
1003 Da gledaju tebe i đogata.
1004 A moje su, Halile, haljine
1005 Baš pobolje, nego li su tvoje;
1006 A nemoj se prevarit Halile,
1007 Da haljine moje ne obučeš!
1008 Hajde mudro, ne pogini ludo.”
1009 Svi se Turci s njime halalili:
1010 Otale se oni rastanuše.
1011 Ode Halil lako putovati,
1012 Lako konak po konaku gradi.
1013 Kud god ide Mujagin Halile,
1014 Kad je bio do Stambola blizu,
1015 Ćupriliću haber opravio:
1016 „Daj muštuluk, Ćuprilić vezire,
1017 Eto tebi Mujova Halila.”
1018 Pa Ćuprilić muštuluka daje.
1019 Vezir caru ide u odaju,
1020 Pa Ćuprilić caru govoraše:
1021 „Eto nama Mujova Halila!
1022 Čuješ mene care od Stambola,
1023 Hoćeš li mi izun pokloniti,
1024 Po Stambolu da pušćim telale,
1025 Da izađu Stambolije mlade,
1026 Da gledaju Mujova Halila,
1027 Jer će sjutra Halil dolaziti?”
1028 A veli mu care u odaji:
1029 „Hajd’ vezire, ti pušći telala.”
1030 Pa Ćuprilić ode u čaršiju,
1031 Sve telale vezir iskupio:
1032 „Čujete l’ me vi laki telali,
1033 Hajd’ viknite sada po Stambolu,
1034 Nek’ izađu sjutra Stambolije,
1035 Da gledaju od Bosne Bošnjaka.”
1036 Po Stambolu viknuše telali.
1037 Tu su tamnu noćcu zanoćili.
1038 Kad u jutru jutra dočekali,
1039 Stambolska se zatvori čaršija,
1040 Mnogi narod na polje izađe;
1041 Izašli su svi carski veziri,
1042 Da gledaju od Bosne Halila.
1043 Kad je Halil poljem nastupio,
1044 Pa je mnogi narod ugledao,
1045 Na um pade Mujovu Halilu,
1046 Što je njemu govorio Tale.
1047 On svojega ustavi đogata,
1048 Pa je njega Halil odjahao,
1049 Pa je Halil bisag otvorio,
1050 Izvadio Talove haljine,
1051 Pa se svlači, te se preoblači;
1052 Pa on skide svoje odijelo
1053 I Talovu bošču razdriješi.
1054 Kad pogleda u bošči haljine,
1055 Pa se Halil bio začudio:
1056 „Nuto loša ovog odijela!”
1057 Ode Halil misli premišljati:
1058 „Bih l’ obuko Talove haljine!
1059 Da obučem, biću sraman ’vamo.”
1060 Nije čare, obuć ih valjade.
1061 Najnapreda džemadan obuče,
1062 Džemadan je od bijela sukna,
1063 Svakojakom čohom iskrpljen je;
1064 Na džemadan obuče đečerme,
1065 Tri đečerme od bijelog sukna,
1066 Svakojakom čohom iskrpljene;
1067 Pa Talove obuče čakšire,
1068 Čakšire su od bijela sukna,
1069 Kroz čakšire propala koljena;
1070 Pa obuče bijelu dolamu,
1071 Dolama je od bijela sukna,
1072 Svakojakom čohom iskrpljena;
1073 Pa je Talov pojas opasao,
1074 Bijel pojas od bijela sukna;
1075 Pa je Talov silah opasao,
1076 Sve od njega visahu komadi;
1077 Pa u bošči dvije puške nađe.
1078 A na njima gvozdene jabuke,
1079 Pa ih Halil za pojas zadjede;
1080 Pa na glavu ćulah nataknuo.
1081 Pogleda se Mujagin Halile,
1082 Pa sam zbori, a sam odgovara:
1083 „Pljuvaće me Stambolije mlade!”
1084 Pa je Halil bio pomislio:
1085 „Kad obukoh ’vako odijelo,
1086 Što će ’vaki takum na dogatu?”
1087 Pa od zemlje na noge skočio,
1088 I on dođe do svoga đogata,
1089 Pa vas takum skida sa đogina,
1090 Pa sve skide sa đogata svoga,
1091 Na đogatu ništa ne ostavi,
1092 Sam’ ostade gola tegeltija;
1093 Pa vas takum u bisage baci.
1094 Pa Talovu uzdu nahodio,
1095 Od ličine uzda načinjena,
1096 Pa zauzda svojega đogata,
1097 Od ličine uzenđije gradi.
1098 Kada Halil namjesti đogata,
1099 „Alah!” reče i posjede đoga.
1100 Ode Halil besjedit đoginu:
1101 „Ej dogate, janje razbluđeno,
1102 Hramlji meni u tri noge đogo!”
1103 Hajvan đogat zborit ne umije,
1104 Al Halilu riječ razumije,
1105 Svačemu je naučio đoga;
1106 Pod Halilom đogat nahromljuje.
1107 Halil ode poljem stambolskijem,
1108 Pa udari između naroda.
1109 Gledaju ga Stambolije mlade,
1110 Gledali ga, pa su besjedili:
1111 „Nuto našeg cara iz Stambola!
1112 Na čem mu je oko ostanulo!
1113 Na bosansko nekakvo čobanče!
1114 Ondje stasa ni sureta nema,
1115 Da izađe na mejdan junački
1116 Azginome Filip Madžarinu!”
1117 Halil njima turski selam viknu;
1118 Stari njemu selam prihvatiše,
1119 A mladina njega popljuvala.
1120 Halil prođe između naroda,
1121 Pa u Stambol Halil uljegnuo,
1122 Pa on ide kroz sitne sokake;
1123 Do avlije carske dolazio,
1124 U avliju uvede đogata,
1125 Ićindija bješe preturila.
1126 U avliji ostavi đogata,
1127 Halil ode na saraje carske.
1128 A kad dođe pred carsku odaju,
1129 Tude mnoge paše nalazio,
1130 Gole sablje drže pred vratima,
1131 Jer su paše carske nobečije;
1132 Pa Halila paše prihvatiše,
1133 Uvedoše caru u odaju.
1134 Kada Halil u odaju dođe,
1135 Tu je carski medžlis posjedao,
1136 Sve bijahu paše i veziri.
1137 Halil njima turski selam viknu,
1138 Niko ne htje selam prihvatiti.
1139 Halil pođe caru uz odaju,
1140 Ne dadu mu prilazit veziri.
1141 Pa veziri caru besjeđahu:
1142 „Vidi care od Bosne junaka!”
1143 A veli im care iz kafaza:
1144 „Vidim dobro od Bosne junaka.”
1145 Pa besjede paše i veziri :
1146 „Sultan care, iza gore sunce,
1147 Ono nije bosanski junače,
1148 Već nekakvo bosansko čobanče;
1149 Spremili ga od Bosne Bošnjaci,
1150 Hoće tebe rezil učiniti.”
1151 Pa Halilu paše besjeđahu:
1152 „Ču li naske, bosansko čobanče,
1153 Ti nijesi junak za mejdana.
1154 Po što ćeš se u nas pogoditi,
1155 Da nam guske oko mora čuvaš?”
1156 Pa Halila paše istjeraše,
1157 Istjeraše njega iz odaje.
1158 Halil dolje na avliju sađe,
1159 Pa on priđe do konja đogina,
1160 Pa za dizgin đoga prihvatio.
1161 Halil ode iz avlije carske,
1162 Ode Halil po Stambolu hodat,
1163 Konak sebi i đogatu traži.
1164 Handžije mu konačit ne dadu,
1165 A ne dadu mejhandžije klete;
1166 Stambolije govore Halilu:
1167 „Hajde otlen, droljavi Bošnjače!”
1168 Niko njemu noćiti ne dade,
1169 Pa zanoći Halil na sokaku.
1170 Ljetno se je doba dogodilo,
1171 Noć je kratka, svud se noćit može.
1172 Pa ne spava Halil na sokaku,
1173 Već on sjedi i drži đogata
1174 Do sabaha četiri sahata,
1175 Pa pogleda u saraje carske;
1176 U odajam’ svijeće gorahu.
1177 Podranio sultan od Stambola,
1178 Pa sjeđaše u svojoj odaji,
1179 A kod cara nigdje niko nema,
1180 Veće stari muhur-sahibija.
1181 Kad je Halil sv’jeću ugledao,
1182 Pa je Halil bio pomislio:
1183 „Baš je ono care podranio.”
1184 Pa je Halil opet pomislio:
1185 „Ja ću skinut Talove haljine,
1186 Obući ću moje odijelo.”
1187 Brže bolje na noge skočio,
1188 Pa on priđe do đogata svoga,
1189 Iz bisaga izvadi haljine,
1190 Pa se svlači, te se preoblači.
1191 Sve Talove skinuo haljine,
1192 Pa obuče svoje odijelo
1193 I udari rahta na đogata.
1194 Što je kuća blizu do Halila,
1195 Sve se kuće bjehu razasjale
1196 Od Halila i konja đogata.
1197 Pa u ruci povede đogina,
1198 Ode Halil kroz sitne sokake,
1199 Pa on dođe do avlije carske;
1200 U avliju uvede đogata,
1201 Avlija se bješe razasjala
1202 Od haljina Mujova Halila
1203 I od rahta, što je na đogatu.
1204 To ugleda sultan sa pendžera,
1205 Pa govori muhur-sahibiji:
1206 „Moj vezire, muhur-sahibija,
1207 Što s’ avlija ono razasjala?”
1208 Car govori muhur-sahibiji:
1209 „Da je, lalo, mjesec ogrijao,
1210 On je grio, pa se je smirio.
1211 Da je, lalo, sunce obasjalo,
1212 Još mu vakta ni vremena nema.”
1213 A da vidiš Mujova Halila:
1214 Na avliji ostavi đogata,
1215 Halil ode uza merdevine,
1216 Halil dođe pred odaju carsku,
1217 Tude nađe četiri vezira;
1218 Veziri su carevi murtati,
1219 Gole sablje drže u šakama,
1220 Te čuvaju vrata na odaji.
1221 Halil njima turski selam viknu,
1222 Oni su mu selam prihvatili;
1223 Halil šćaše uljeć’ u odaju,
1224 Ne dadu mu četiri vezira:
1225 „Ne ćeš uljeć’, od Bosne Bošnjače,
1226 Ne ide se caru bez izuna,
1227 Ne ide se caru pod oružjem;
1228 Već izvadi puške iza pasa
1229 I otpaši sablju od pojasa,
1230 Mi ćemo ti izun izvaditi,
1231 Uvesti te caru u odaju.”
1232 A veli im Mujagin Halile:
1233 „O veziri, carevi većili,
1234 Nemojte mi noćas zabraniti,
1235 Da uljegnem caru u odaju.”
1236 A vele mu četiri vezira:
1237 „Uljeć’ beli pod oružjem ne ćeš.”
1238 Opet njima Halil progovara:
1239 „Ne mislite, četiri vezira,
1240 Ja pušaka izvaditi ne ću,
1241 Nit’ ću moje sablje otpasati,
1242 Dok gledaju oči u Halila.”
1243 Sve ih moli Mujagin Halile,
1244 Molio ih, umolit ne može,
1245 Kada vidje, da ga pustit’ ne će,
1246 Pa na sablju naslonio ruku,
1247 Pa poteže sablju od pojasa.
1248 Dok bi majka sina prihvatila
1249 I bijeloj sisi prinijela,
1250 Vid’ Halila, vesela mu majka,
1251 Što uradi pred odajom carskom!
1252 On posječe četiri vezira,
1253 Sablju svoju u kore zadjede
1254 I uljeze caru u odaju,
1255 Pa carevoj poletjeo ruci,
1256 Poljubi ga u skut i u ruku,
1257 Izmače se, na divanu stade.
1258 Pita njega care od Stambola:
1259 „Serhatlijo, otklen te imamo?
1260 Otklen jesi, od koga si grada?”
1261 A veli mu Mujagin Halile:
1262 „Sultan care, iza gore sunce,
1263 Ja sam junak od Bosne ponosne,
1264 Od Bosne sam, ozdo iz Krajine.
1265 Jesi l’ čuo na Kladuši Muja?
1266 Ja sam glavom Mustafin Halile.”
1267 Pa se Halil s carem razgovara.
1268 Nigdje sreće Halilove nema:
1269 Podranio Ćuprilić vezire
1270 I s vezirom dvanaest momaka,
1271 Jesu sluge Ćuprilić vezira;
1272 Pošo vezir caru u odaju.
1273 Kada vezir u odaju dođe,
1274 Tude nađe četiri vezira,
1275 Ni na kaku ruse glave nema,
1276 Ćuprilić se bješe začudio,
1277 Pa se sjeti Ćuprilić vezire,
1278 Gdje je Halil s carem u odaji.
1279 Okrenu se Ćuprilić vezire,
1280 Pa slugama tiho progovara:
1281 „Jedni sada uzmite vezire,
1282 Odmah njiha u more bacite;
1283 Jedni ovdje pred vrata ostan’te,
1284 Ispred vrata krvcu operite;
1285 Ja ću stati na dno merdevina,
1286 Pa nikoga propustiti ne ću,
1287 Da uljeze caru u odaju.”
1288 Dohvatiše četiri vezira,
1289 Odnesoše, u more baciše,
1290 Pa otraše krvcu ispred vrata.
1291 Ode vezir caru u odaju.
1292 Kad Ćuprilić u odaju dođe,
1293 U odaji ugleda Halila.
1294 Nema kada nazvati selama,
1295 Ljuto pisnu Ćuprilić vezire,
1296 Obadvije raširio ruke,
1297 Pa poletje vezir do Halila,
1298 Pa zagrli Mujova Halila.
1299 Halil njemu poletio ruci,
1300 Ne da vezir poljubiti ruku,
1301 Pa ga Halil u bradu poljubi,
1302 Vezir njega medu oči crne.
1303 Pa što veli Ćuprilić vezire:
1304 „Blago meni od sad do vijeka,
1305 Za života da vidim Halila!”’
1306 Oba plaču u odaji carskoj,
1307 A obadva stoje na nogama.
1308 I cara su bili rasplakali;
1309 Posadi ih care u odaji,
1310 Pa sjedoše jedan do drugoga.
1311 Pa što veli Ćuprilić vezire:
1312 „O Halile, moj milosni sine,
1313 Kako ti je na Kladuši Mujo?” —
1314 „Dobro, zdravo, selam ti je Mujo.” —
1315 „Kako nam je od Orašca Tale?” —
1316 „Dobro nam je Ibrahime Tale
1317 I tebi je selam opravio.” —
1318 „Kako nam je beg Mustaj beg lički?” —
1319 „Dobro nam je beže ostanuo
1320 I tebi je selam opravio.” —
1321 „Kako nam je Kuna Hasan aga?” —
1322 „Dobro nam je Hasan od Otoke.” —
1323 „Kako mu je Ibro bajraktare?” —
1324 „Da si zdravo Ćuprilić vezire,
1325 Ibrahim je skoro poginuo,
1326 U Gabeli izgubio glavu,
1327 A ženeći Kurtagić Selima.” —
1328 „Kako nam je dizdar Ahmed aga” —
1329 „Skoro nam je Ahmed poginuo.” —
1330 „Kako nam je Babahmetoviću
1331 Sa Studenog Vrela i Cetina?” —
1332 „Umro nam je Babahmetoviću.” —
1333 „Kako nam je Bojičić Alija?” —
1334 „Dobro nam je Bojičić Alija.” —
1335 „Je li mu živa majka Ismihana?” —
1336 „Dobro nam je Bojičića majka,
1337 Iza mene ostala je živa;
1338 ’nako veli, Ćuprilić vezire,
1339 Stotinu joj i dvije godine.” —
1340 Ljuto vezir plače u odaji,
1341 A sve viče Ćuprilić vezire:
1342 „Hej Krajino, krvava haljino!
1343 Umrijeću, viš’ u Bosnu ne ću!
1344 Jalah Bosno, moja rano grdna!”
1345 U egleni u kojoj bijahu,
1346 U to doba sabah zaučio,
1347 Pa Ćuprilić caru govoraše:
1348 „Da mi dadeš Mujova Halila,
1349 Da ga vodim k sebi na konake.”
1350 Pa ga care dade Ćupriliću.
1351 Otlen ode vezir sa Halilom
1352 U džamiju, te sabah klanjaše.
1353 Izašli su oni iz džamije,
1354 Pa Ćuprilić odvede Halila,
1355 Odvede ga do konaka svoga.
1356 Tu su bili deset petn’est dana,
1357 Vezir voda po gradu Halila,
1358 Te je Stambol sejir učinio.
1359 Jedno jutro Halil podranio,
1360 Halil viče Ćuprilić vezira:
1361 „Čuješ mene, Ćuprilić vezire,
1362 Hajde kaži caru čestitome,
1363 Valja sjutra meni polaziti,
1364 Valja meni do Prilipa saći,
1365 Da s Filipom mejdan podijelim.”
1366 Ode vezir caru u saraje,
1367 Pa Ćuprilić caru progovara:
1368 „Sultan care, iza gore sunce,
1369 Sjutra Halil hoće polaziti.”
1370 A veli mu sultan lakrdiju:
1371 „Pa neka će, hairli mu bilo!”
1372 Otlen ode Ćuprilić vezire,
1373 Vezir ode pravo u čaršiju:
1374 Po Stambolu pušćio telale,
1375 Sve telali po Stambolu viču:
1376 „U jutro će Bošnjak polaziti,
1377 Nek’ izađu Stambolije mlade,
1378 Da sejire od Bosne Halila.”
1379 Tu su danak zadanili bili
1380 I tamnu su noćcu zanoćili.
1381 Kad u jutro ogrijalo sunce,
1382 Stambolije na polje izašle,
1383 Da sejire Mujova Halila.
1384 Halil sebe i đogata spremi
1385 Na avliji Ćuprilić vezira,
1386 I spremi se Ćuprilić vezire.
1387 Hoće vezir ispratit’ Halila.
1388 Na avliji konje uzjahaše,
1389 Iz kapije konje izjahaše;
1390 Prvi iđe Ćuprilić vezire
1391 Na njegovu atu alatastu.
1392 Tamam bili u sitne sokake,
1393 Sa gradova pukoše topovi,
1394 Sa gradova, sa svake tabije;
1395 A drugi im pucaju topovi
1396 Sa denjiza sa bojnih đemija
1397 Kol’ko plamte carevi topovi,
1398 Svo je more tama pritisnula,
1399 Sokacima proć’ se ne mogaše
1400 Od momaka i od djevojaka;
1401 Stambolije na sejir stanule,
1402 Te sejire Mujova Halila
1403 I pod njime široka đogata;
1404 Stambolije sve se začudile
1405 I Halilu i konju đoginu.
1406 Što govore Stambolije stare:
1407 „Od kako je Stambol u Turaka,
1408 Nije ’naki junak salazio,
1409 Osim ’nakav Đerđelez Alija,
1410 Pa sad drugi Mujagin Halile.”
1411 Pa izađe vezir iz sokaka
1412 I izvede Mujova Halila.
1413 Kad padoše poljem Stambolskijem,
1414 Kud se iđe ka Jedreni ravnoj,
1415 Al po polju narod pritisnuo,
1416 Da sejire momka i đogata.
1417 A što veli Ćuprilić vezire:
1418 „O Halile, moj milosni sine,
1419 Deder malo ražljuti đogata,
1420 Neka vide Stambolije mlade.”
1421 Ode Halil ljutiti đogata.
1422 Mili Bože, čuda golemoga,
1423 A što đogat pod Halilom radi!
1424 Sve se čude Stambolije mlade,
1425 Sve se čudi malo i veliko
1426 I dijete od sedam godina.
1427 Nut Turčina Ćuprilić vezira,
1428 Sve veziru suze udaraju,
1429 Od radosti suze udarahu
1430 A Turčinu Ćuprilić veziru.
1431 A što đogat pod Halilom radi!
1432 Pa prođoše između naroda.
1433 Kad su bili u dno polja ravna,
1434 Tude vezir ata zastavio,
1435 Halil svoga ustavi đogata.
1436 A da vidiš Ćuprilić vezira,
1437 Do đogata ata pritjerao,
1438 Pa Halila među oči ljubi,
1439 Halil njega u bijelu bradu,
1440 Pa se oba tude halališe.
1441 Nu da vidiš Ćuprilić vezira,
1442 Pa Halilu dovu učinio:
1443 „Hajd’ Halile, tebi sretno bilo!”
1444 Tude su se oni rastavili;
1445 Ćuprilić se ka Stambolu vrati,
1446 Halil ode zemljom i ćenarom;
1447 Lako konak po konaku gradi.
1448 Kud god iđe Mujagin Halile,
1449 Pa on sađe pod Prilipa ravna,
1450 Pod Prilipa u polje zeleno;
1451 Po akšamu Halil dolazio,
1452 Halil iđe poljem prilipskijem.
1453 U to doba mjesec obasjao,
1454 Halil nađe bunar na sred polja,
1455 Pa kod vode odjaha đogata,
1456 Iz terkije koplje istegnuo,
1457 Bojno koplje u zemlju zabode,
1458 Pa za koplje priveza đogata,
1459 Pa na sindžir pripeo hajvana,
1460 Da mu pase oko vode travu,
1461 Halil sjede kraj hladna bunara;
1462 Mjesec bješe dobro obasjao,
1463 Halil vidje kulu Filipovu.
1464 Oko kule ugleda avliju,
1465 Po duvaru Filip nakitio,
1466 Nakitio glave od Turaka,
1467 Što ih Filip na mejdan dobio;
1468 Na vrh kule Halil ugledao
1469 Rusu glavu Hamze od Mirovca.
1470 Kad je Halil glavu ugledao,
1471 Halil suze proli od očiju.
1472 Ode Halil polje sejiriti
1473 Pod bijelu Filipovu kulu,
1474 Pa na polju hendek ugledao,
1475 Širok hendek, pa mu kraja nema.
1476 Stade Halil mislit’ po pameti,
1477 Da imade preko tog hendeka
1478 A baš ravnih stotinu aršina.
1479 U hendeku čudo ugledao:
1480 Sve gvozdeni koci posađeni,
1481 Sve je oštro baš ko plamenovi;
1482 U hendek je voda navraćena
1483 Više kule Filip Madžarina,
1484 Sve mu voda dere na oluke.
1485 Što je Filip hendek načinio?
1486 Kad bi njemu udarili Turci,
1487 Da ne mogu hendek preskočiti.
1488 Pa se ljetno dogodila doba,
1489 A noćca se kratka potrefila,
1490 Sabah zora taman za klanjanja
1491 I l’jepo se bješe razvidjelo.
1492 Skoči Halil, do bunara dođe,
1493 Pa je na se abdest udario.
1494 Halil stade kod konja đogata,
1495 Sabah klanja u zelenoj travi.
1496 Podranila dilber Jefimija,
1497 Mila seka Filip Madžarina;
1498 Kod bunara ugleda Halila.
1499 Kad djevojka ugleda Turčina,
1500 Na Halila ašik se učini;
1501 Nije nikad žensku vjerovati.
1502 Kad Halila sejir učinila,
1503 Pa izletje dilber Jefimija
1504 Svome bratu u šikli odaju,
1505 Pa Filipu dobro jutro viknu,
1506 A on joj je ljepše prihvatio.
1507 Pa mu veli dilber Jefimija:
1508 „O moj brate, Filip Madžarine,
1509 Ne vidiš li dolje kod bunara,
1510 Kod bunara turske serhatlije?
1511 Došo ti je na mejdan junački.”
1512 Ugleda ga Filip sa pendžera.
1513 Kad ga Filip sejir učinio,
1514 Svojoj sestri zbori u odaji:
1515 „Dobre glave za bijele kule,
1516 Na Turčinu dobra odijela!
1517 Baš ću mu ga na mejdan skinuti,”
1518 Pa on zbori sestri Jefimiji:
1519 „Hajde dolje u tople podrume,
1520 Opremi mi čakar bedeviju,
1521 Što je brže u svijetu nema.”
1522 Otlen ode dilber Jefimija,
1523 Ona dođe u svoju odaju,
1524 Pa uzela plamenoga noža,
1525 Pa eto je niz bijelu kulu,
1526 Dobro krije noža plamenoga
1527 Od svog brata Filip Madžarina.
1528 Ona dođe do topla podruma;
1529 Lako cura vrata otvoraše,
1530 Od podruma otvorila vrata,
1531 Bedeviju ugledala bila;
1532 Al je legla čakar bedevija,
1533 Bedevija u podrum spavaše,
1534 Ispod sebe krila opružila,
1535 Krilata je, pusta mu ostala!
1536 S toga Filip uzima mejdane,
1537 Gdje imade krilatu kobilu.
1538 A da vidiš dilber Jefimije:
1539 Ispod skuta noža izvadila,
1540 Pa kobili krila podrezala;
1541 Ne opaža ništa bedevija.
1542 Kad je njojzi krila podrezala,
1543 Pa je na nju viku učinila:
1544 „Ustan’ gore, ne dignula glave!”
1545 Bedevija na noge skočila,
1546 Pa pod kolan krila pokupila;
1547 Krilata je, ali krije krila.
1548 Opremi je dilber Jefimija,
1549 Bedeviju vodi na avliju.
1550 Filip sađe niz bijelu kulu,
1551 Pa on dođe svojoj bedeviji;
1552 Prekrsti se, uzjaha kobilu,
1553 Pa na sestru okrenuo glavu:
1554 „Ostaj s Bogom, dilber Jefimija!”
1555 Jefimija priletje do vrata,
1556 Bratu svome otvori kapiju;
1557 ’nako Filip izagna kobilu,
1558 Istjera je iz demir kapije,
1559 Ode poljem pravo do Halila,
1560 Ugleda ga Mujagin Halile,
1561 Ugleda ga, pa se prepadnuo,
1562 Kad Filipu brke ugledao
1563 I pod njime čakar bedeviju,
1564 Pa zinula pod njim bedevija,
1565 Bi ti reko, da ždere insana.
1566 Filip dođe Mujovu Halilu,
1567 Kod Halila odjaha kobilu,
1568 Pa Halilu dobro jutro viknu,
1569 Halil mu je ljepše prihvatio.
1570 Sjede Filip u zelenu travu,
1571 Stade piti lozovinu pivo,
1572 Pa Halilu Filip progovara:
1573 „Okreni se, turska serhatlijo,
1574 Okreni se, da se napijemo!”
1575 A Halil mu ode besjediti:
1576 „S kim se bijem, s onime ne pijem.”
1577 Pa mu veli Mujagin Halile:
1578 „Čuješ mene Filip Madžarine,
1579 Što te pitam, da mi pravo kažeš.”
1580 A veli mu Filip lakrdiju:
1581 „Što god znao, kazaću ti pravo.”
1582 A veli mu Mujagin Halile:
1583 „Od kako si hendek iskopao,
1584 Je l’ ti išto hendek preskočilo,
1585 A što nema u dva rama krila?”
1586 A veli mu Filip lakrdiju:
1587 „Od kako sam hendek iskopao,
1588 Nije ništa hendek preskočilo,
1589 A što krila u ramena nema.
1590 Čuješ li me, turska serhatlijo,
1591 Vidiš moju čakar bedeviju,
1592 Bedevija hendek preskočila.”
1593 Pa se Halil ’voma zamislio.
1594 Kad se Filip napojio piva,
1595 Pa od zemlje na noge skočio,
1596 Na Halila viku učinio:
1597 „Ha na noge, turska serhatlijo,
1598 Da junački mejdan dijelimo!
1599 Jedan će nas beli umrijeti.”
1600 Skoči Halil, uzjaha đogata,
1601 Filip svoju čakar bedeviju,
1602 Pa mu veli Filip Madžarine:
1603 „Čuješ mene, turska serhatlijo,
1604 Moje zvanje, tvoje udaranje;
1605 Da ti bježim na mojoj kobili,
1606 Ti me goni na konju đogatu;
1607 Nemoj reći, da je prijevara.”
1608 Pobježe mu Madžar na kobili,
1609 A goni ga Halil na đogatu.
1610 Brza mu je čakar bedevija,
1611 Zaludu je dilber Jefimija,
1612 Zaludu je krila podrezala,
1613 Ne može ga Halil dostignuti;
1614 Već potegnu koplje kostolomno,
1615 Pa je Halil koplje opružio
1616 Svom đogatu između ušiju,
1617 Pa Filipa gledaše po pasu,
1618 Ne će li ga koplje pogoditi.
1619 Od sebe je koplje otisnuo.
1620 Koplje leti pravo ka Filipu:
1621 Bedevija koplje opazila,
1622 Pa je pala na prva koljena,
1623 Pa se Filip povi po kobili;
1624 Preko njega koplje preturilo,
1625 U crnu je zemlju pogodilo.
1626 Kad to viđe Filip Madžarine,
1627 Pa na dizgin okrenu kobilu;
1628 Pobježe mu Halil na đogatu,
1629 A goni ga Filip na kobili;
1630 Pa dostiže Mujova Halila,
1631 Pa poteže dvije puške male,
1632 U Halila puške okrenuo.
1633 Kad su pukle puške Filipove,
1634 Pogodiše u pleći Halila;
1635 Od Halila zrna oskočila.
1636 Kad to vidje Filip Madžarine,
1637 Gdje ga kuršum prihvatiti ne će,
1638 Hitar Madžar sablju izvadio,
1639 Po leđima udari Halila;
1640 Udari ga tri četiri puta,
1641 Prelomi se sablja Filipova,
1642 Jer bijaše oklop na Halilu.
1643 To Filipu v’oma muka bila,
1644 Pred đogata progna bedeviju,
1645 Pa poteže tešku topuzinu,
1646 Da udari u prsa Halila.
1647 Halil svoju ruku opružio,
1648 Na ruku mu topuz dočekuje.
1649 Kad se Filip vidje na nevolji,
1650 Pa zamahnu teškom topuzinom,
1651 Da udari u čelo đogata,
1652 Da ubije konja pod Halilom;
1653 Halil pruži ruku iz ramena,
1654 Pa je rukom čelo zaklonio,
1655 Zaklonio čelo đogatovo,
1656 Pa na ruku topuz dočekao.
1657 Koliko je zorli udario,
1658 Otkide se topuz od sindžira,
1659 Topuz pade u zelenu travu.
1660 Vid’ Halila, grom ga udario,
1661 Što Madžara sabljom ne udari,
1662 Jali svojom puškom iza pasa!
1663 Halil njega ni čim ne bijaše,
1664 Lakomi se Mujagin Halile,
1665 Ne bi li se Filip umorio,
1666 Ne će li ga Halil uhvatiti,
1667 Da ga vodi do Stambola živa.
1668 Kad se Filip vidje na nevolji,
1669 Pa pobježe Mujovu Halilu;
1670 Filip bježi poljem zelenijem,
1671 A goni ga Halil na đogatu.
1672 Pa ne bježi Filip od biljege,
1673 Dokle jesu mejdan postavili,
1674 Veće bježi do bijele kule.
1675 Kol’ko se je Filip prepadnuo,
1676 Bješe malo s pameti sašao,
1677 Pa na hendek natjera kobilu.
1678 Kad kobila hendek opazila,
1679 Sve četiri noge pokupila,
1680 Izdiže se pusta pod oblake,
1681 Bedevija hendek preskočila.
1682 Kada đogat do hendeka dođe,
1683 Pa pred sobom hendek ugledao,
1684 Pa mu hajvan stade na obali;
1685 Stade piska konja pod Halilom,
1686 Izdiže se nebu pod oblake,
1687 Pa je đogat hendek preskočio.
1688 Pa se konji poljem potjerali,
1689 Lete konji poljem zelenijem,
1690 Dok kobila stade uzmicati.
1691 Pod Halilom đogat primicaše.
1692 Pravo Filip kuli upravio.
1693 Ugleda ga sestra sa pendžera,
1694 Pa od zemlje na noge skočila,
1695 Ona trči niz bijelu kulu.
1696 Jefimija na avliju sađe,
1697 Pa pritvori gvozdenu kapiju.
1698 Cura grlom po avliji viče:
1699 „Ne ćeš ’vamo, brate Madžarine!”
1700 Pa pobježe uz bijelu kulu
1701 I na kuli zatvorila vrata,
1702 Pa djevojka u odaju dođe.
1703 Ona sjede kraj demir pendžera,
1704 Pa na pendžer naslonila glavu;
1705 Jefimija konje sejiraše,
1706 Kako lete poljem zelenijom.
1707 Kada Filip do kapije dođe,
1708 Pa on vidje pritvorena vrata,
1709 Pa on sestru Jefimiju viče:
1710 „Jefimija, otvori mi vrata!”
1711 Jefimija veli sa pendžera:
1712 „Ja ti vrata otvoriti ne ću.”
1713 Kad se Madžar vidje na nevolji,
1714 Pa kobili pokupi dizgine,
1715 Kobila se uvi pod Filipom,
1716 Pa preskoči kamenu avliju.
1717 Kad uskoči Filip u avliju,
1718 Bedeviju odjahati šćaše;
1719 Doklen gruhnu nešto za Filipom,
1720 Nešto gruhnu u mermer avliju.
1721 Okrenu se Filip s bedevije,
1722 Pa za sobom ugleda Halila,
1723 Gdje i njegov đogat preskočio.
1724 Kada Filip ugleda Halila,
1725 Nema kada odjahat kobile;
1726 Stadoše se oni obgoniti
1727 Po avliji oko tanke kule.
1728 Pod Filipom susta bedevija.
1729 A što veli Filip Madžarine:
1730 „Čuješ li me, tursko serhatlinče,
1731 Kako tebe po imenu viču,
1732 Da ja znadem, od kog ću umr’jeti.”
1733 A veli mu Mujagin Halile:
1734 „Jesi l’ čuo sa Krajine Muja
1735 I Mujova nejačka Halila?
1736 Ja sam glavom Mujagin Halile,
1737 Najgori sam od svijeh Turaka.”
1738 To izreče, pa sablju poteže,
1739 Pa Filipu osiječe glavu.
1740 Jefimija na avliju sađe,
1741 Ja kakva je, šinula je guja!
1742 Jedna glava, a dva istifana,
1743 Jedne uši, a troje menđuše,
1744 Jedno grlo, a tri su đerdana,
1745 A na nogam’ sedefli nanule,
1746 Po nanulam’ pale sandal gaće.
1747 A veli joj Mujagin Halile:
1748 „Hoćeš ići sa mnom do Stambola?” —
1749 „Hoću, dragi, radi čega ne ću!”
1750 Halil svoga odjaha đogata,
1751 Pa on uze Filipovu glavu,
1752 Pa je glavu u torbu turio,
1753 Objesio torbu o đogatu.
1754 Opet Halil uzjaha đogata,
1755 Jefimija uzjaha kobilu,
1756 A veli mu dilber Jefimija:
1757 „O Turčine, Mujagin Halile,
1758 Zar hoćemo sada putovati?”
1759 A veli joj Mujagin Halile:
1760 „Baš hoćemo, ako mili Bog da.”
1761 Pa djevojka govori Halilu:
1762 „Hajde barem nakupi dukata.” —
1763 „Ne ću Bogme pare ni dinara.”
1764 Pa pođoše oni niz avliju.
1765 Halil dođe do demir kapije,
1766 Položi se po konju đogatu.
1767 Na avliji otvorio vrata;
1768 Iz avlije konje istjeraše
1769 Pa odoše poljem zelenijem.
1770 Halil ode do Stambola grada.
1771 Kad je blizu do Stambola bio,
1772 Haber spremi Ćuprilić veziru:
1773 „Eto tebi od Bosne Halila,
1774 Halil nosi sa Filipa glavu
1775 I on vodi sestru Filipovu.”
1776 Pa Ćuprilić muštuluke daje,
1777 Vezir iđe caru čestitome,
1778 Pa on caru u odaju dođe,
1779 Pa govori Ćuprilić vezire:
1780 „Daj muštuluk, care od Stambola,
1781 Eto nama od Bosne Halila
1782 I on nosi sa Filipa glavu,
1783 Halil vodi sestru Filipovu.”
1784 Car veziru muštuluke daje,
1785 A veli mu Ćuprilić vezire:
1786 „Sjutra će nam Halil dolaziti,
1787 Već hoću li pustiti telale,
1788 Nek’ telali po Stambolu viknu,
1789 Nek’ izađu sjutra Stambolije,
1790 Da gledaju od Bosne junaka?”
1791 A veli mu care u odaji:
1792 „Hajd’ vezire, ti pušći telale.”
1793 Ode vezir te pušća telale.
1794 Kada sjutra zore dočekaše,
1795 Vas se Stambol bješe zatvorio,
1796 Pa je narod u polje izašo.
1797 Kad se Halil poljem pomolio,
1798 Pred Halila vezir izišao,
1799 Carski lala Ćuprilić vezire.
1800 U Stambolu pucaju topovi,
1801 Bi ti reko i bi se zakleo,
1802 Da se hoće Stambol zapaliti.
1803 Halil pade između naroda:
1804 Mili Bože, čuda golemoga,
1805 A šta đogat pod Halilom radi!
1806 Sve se kunu mlade Stambolije,
1807 Da je krilat đogat pod Halilom ;
1808 Pa sve bježe Stambolije mlade,
1809 Kad vidješe Filipovu glavu
1810 Na bojnome koplju ustaknutu:
1811 Od mrtve se glave prepadnuli.
1812 Pa prođoše između naroda,
1813 Uljegoše u sitne sokake.
1814 Za Halilom narod navalio,
1815 Te gledaju njega i đogata
1816 I još više sa Filipa glavu.
1817 Dovede ga Ćuprilić vezire
1818 U avliju cara čestitoga.
1819 A da vidiš Mujova Halila,
1820 Pa on skide koplje sa ramena,
1821 Na koplju je Filipova glava,
1822 Pa zapade u mermer avliju.
1823 Sve to care gleda sa pendžera,
1824 Pa se care malo prepadnuo
1825 A od mrtve Filipove glave.
1826 Na avliji konje odjahaše,
1827 Pa odoše caru u odaju.
1828 On je caru poletio ruci,
1829 Pa mu Halil poljubio ruku,
1830 Izmače se, stade na divanu.
1831 Ne da car mu stajat’ na nogama,
1832 Već Halila na šilte posadi,
1833 Pokraj njega sjede Ćupriliću.
1834 A car pita Mujova Halila:
1835 „Jesi li se, sinko zamučio,
1836 Dok si glavu Filipu posjeko?”
1837 A veli mu Mujagin Halile!
1838 „Nijesam se, care, namučio.”
1839 A veli mu care u odaji:
1840 „Čuješ mene, Mujagin Halile,
1841 Šta ćeš, sinko, da ti sada dadem?
1842 Al ćeš, sinko, kaka pašaluka,
1843 Al ćeš, sinko, kaka vezirluka?”
1844 A veli mu Mujagin Halile:
1845 „Ne ću ništa, sultan padišahu,
1846 Već daj meni tvojega fermana,
1847 Da me niko opanjkat’ ne može,
1848 Niti mene, niti moga brata,”
1849 Car mu dade turali fermana.
1850 Tu je bio Mujagin Halile
1851 Kod sultana jedan mjesec dana.
1852 Jedno jutro Halil podranio,
1853 Zamoli se caru u odaji:
1854 „Daj mi izun’ hoću u Krajinu.”
1855 Pa mu care izun poklonio,
1856 Pa se stade Halil opremati;
1857 Opremio sebe i đogata,
1858 Pa ga care dobro darovao.
1859 Ondar Halil iz Stambola krenu
1860 I povede dilber Jefimiju
1861 I tri mazge žutijeh dukata,
1862 Što mu ih je care poklonio,
1863 Nek’ kupuje luke i čifluke.
1864 Pratio ga Ćuprilić vezire,
1865 Tri konaka vezir isprati ga.
1866 Kad se htjeli oni rastaviti,
1867 Vezir selam svoj Krajini spremi;
1868 Ode vezir natrag do Stambola.
1869 Otlen Halil stade putovati.
1870 Kud god iđe, u Krajinu siđe.
1871 To se čudo po Krajini čulo,
1872 Gdje je Halil došo na Kladušu
1873 I doveo sestru Filipovu.
1874 U Krajini pucaju topovi,
1875 Puca, braćo, sa svakoga grada;
1876 Šenluk čine Mujovu Halilu,
1877 Gdje je Bosni obraz osvjetlao,
1878 A svoj Bosni i butun Krajini.