Fali majka svoga sina Rajka
Fali majka svoga sina Rajka,
Najmlađega, još neoženjena,
Da ga ljepšeg na daleko nema:
„Sine Rajko, majkino mezimče,
Ti si majci stasa’ i dorasta’ 5
I do konja i do sablje britke,
Tanka struka i lijepa lica,
Garila te mrka nausnica.
Da se skupe stotine momaka
Od Krstinje do Vojnića grada, 10
Od Veljuna pa do Kestenovca,
Među njima ljepšeg ne bi bilo.
Koliko je našega atara
I stotine mladih đevojaka,
Svaka b’, sine, rado pošla za te. 15
Al’ tu nema za tebe đevojke
Ni po stasu niti po ljepoti.
Tu ne ima za mene snašice.
Već ti, sine, sedlaj konja svoga
I obuci najljepše od’jelo, 20
Pa ti ’ajde u Baniju ravnu,
Ne bi l’ za se našao đevojku,
Sebi ljubu a meni snašicu
Koja će nam svima dika biti.“
Tu je Rajko majku poslušao, 25
Obukao najljelše od’jelo
I dorata konja uzjahao,
Svu Baniju slavnu prejahao,
Sve od Gline pa do Kostajnice,
I od Dvora do Petrinje grada, 30
Vidio je mnogo đevojaka,
Đevojaka ljepših od ljepšije’.
Al’ je muka majci ugoditi,
Jer su mnoge slične đevojkama
Kojima je majka zamjerila. 35
Ali ima i veća nevolja.
Jedno jutro rano na izvoru
Vodu grabe tri đevojke mlade,
Tri đevojke kao b’jele vile.
Svaka bi mu mogla ljuba biti, 40
A i majci po volji snašica.
On zaiska vode da s’ napije.
Đevojke mu vodu dohvatiše.
Kad se Rajko vode ponapio,
Đevojku je jednu upitao 45
Bili njemu vjerna ljuba bila.
Al’ đevojka njemu odgovara
Da imade sebi zaručnika.
Onda Rajko redom upitao,
Al’ ni jedna ni slušati neće. 50
To mi Rajko ne bi ni žalio,
Nego kad se s njima rastajao,
Sve tri su se grotom nasmijale
I ovako njemu govorile:
„Da lud li si, mlađani junače! 55
Il’ s’ od lude majke i babajka
Koji su te tako naučili.
Il’ si, momče, rđa nevidova,
Pa te neće mlađane đevojke
Dokle tebe i tvoje poznaju? 60
Mi smo sve tri mlade zaručene
Za junake ljepše od ljepšega,
Ti zaperak ne b’ im mog’o biti.
To je Rajka zaboljelo jako
I poćera dobra konja svoga. 65
Teška muka na srce mu pala.
Šta će reći ostarjela majka
Kada čuje što đevojke kažu?
Tako Rajko misli i razmišlja,
Dokle stiže Uni vodi ladnoj. 70
Na perilu ugleda đevojku,
Sama pere, sama popijeva.
Al’ kakva je stasa i uzrasta,
I carev bi harem začinila!
Kakvo li je grlo u đevojke, 75
Bijelu bi vilu zastidila!
I slavuja pticu natpjevala!
Đevojku je Rajko pozdravio
I ona mu pozdrav prihvatila.
Al’ ga, mlada, malo pogledala, 80
Pa je rublje prati nastavila.
To je Rajka zaboljelo jako.
Lako skoči sa konja dorata
I za ruku uhvati đevojku.
Šćaše mladu na konja baciti 85
I bježati svome b’jelu dvoru.
Kad to viđe lijepa đevojka,
Sama bila pa se prepanula,
Mudra bila pa se dosjetila,
I junaku ’vako govorila: 90
„Ostav me se, mlađani junače,
Ja sam mlada skoro isprošena
Za junaka kom sam srce dala.
Možeš mladu mene odnijeti,
I na silu mene obljubiti, 95
Ali sreće nećeš uhvatiti
Jer ćeš ljubit’ bez srca đevojku.
Rastavićeš i milo i drago,
A za sebe nećeš steći blago.
Nego hajde da se pobratimo 100
Jer ja nemam brata rođenoga.
U neđelju koja prva dođe
Bićeš meni đever u svatov’ma.“
To je Rajko teško dočekao,
Ali adet nije prekršio, 105
Neg’ bratimstvo sa suzom primio,
Svoju novu seku zagrlio,
Na dorata brže uzjašio,
Pobjegao glavom bez obzira
Kao da ga dušmani progone. 110
Na dvoru ga dočekala majka,
Ali loše glase saslušala:
Da imade l’jepih đevojaka,
Al’ od Rajka ljepšije momaka.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
