U ljubi mi je pokoj
| U ljubi mi je pokoj (Ruhe in der Geliebten) (1878) Pisac: Ferdinand Frajligrat, prevodilac: Jovan Simeonović Čokić |
Ta pusti me da sedim tako...
Dok zemlju grije sunca žar!
Na usijano čelo moje
Spusti mi tvojih ruku čar!
Da kleknem čelo nogu tvojih,
U žarkom milju snevam raj;
Da sklopim oči, da blažen klonem
Tebi na grudi, u zagrljaj!
Otvoriću ih samo blesku
Što osvetljuje pogled tvoj;
U kom se večno ja odmaram
O živote mi, svete moj!
Otvoriću ih samo suzi
Kad vrela krene u nov svet,
Kad bistra, laka — bez da znadem —
Sa mojih veđa diže let!
Biću ti smiren, biću miran,
Biću ti blag, k’o nigda pre!
Ta ti si moja, a u tom sve —
Ta ti si moja želja mi mre!
Krilo je tvoje moja kolevka
Cveta mi pokoj u milju tom!
To nas opija, a svak’ ti uzdah
Uspavana pesma srcu je mom’!
Svaki ti uzdah meni je život —
Oj, taki odmor meni je raj!
Kad slušam tako u slatkoj zebnji
Naših srdaca otkucaj!
Toneć’ u noćci ljubavi naše
Ni sveta nismo, ni doba rob,
Snujemo snove, dišemo srećom
Punan blaženstva vakav je grob!
Izvor[uredi]
1878. Srpska zora, ilustrovan list za zabavu i pouku. Godina treća, sveska deveta. str. 175.
|