U tajnosti
U tihom šumu zvuci lete
Kroz ponoć doba mirno,
Kad nami sjajne zvezdice trepte
Vetrić je tiho piri'o;
Dodirnu usne, vitice tvoje,
Nestašan letnu bliže
I tanki veo, smelosti moje,
Kriocem lakim diže.
To vetrić pirnu, ne dršći mila
Na grudi hodi moje.
O kako plamte obrazi tvoji,
Vrele su usne tvoje!...
Miline rajske na njima leže,
Ja grešnik dršćem samo
Kad sa njih oči vedrima beže —
I blude dalje tamo.
Podsmešljiv Ljeljo nad nami leće
Zapinje strele svoje,
U oči tvoje eno se sleće
Da rani srce moje.
A noć je tamna i sve je mirno
Tek vetrić što se vije,
I tavni veo ponoći mračne
Što naše tajne krije!
.jpg)
