У тајности

Извор: Викизворник
У тајности
Писац: Драгутин Илић





            
У тајности

У тихом шуму звуци лете
Кроз поноћ доба мирно,
Кад нами сјајне звездице трепте
Ветрић је тихо пири'о;

Додирну усне, витице твоје,
Несташан летну ближе
И танки вео, смелости моје,
Криоцем лаким диже.

То ветрић пирну, не дршћи мила
На груди ходи моје.
О како пламте образи твоји,
Вреле су усне твоје!...

Милине рајске на њима леже,
Ја грешник дршћем само
Кад са њих очи ведрима беже —
И блуде даље тамо.

Подсмешљив Љељо над нами леће
Запиње стреле своје,
У очи твоје ено се слеће
Да рани срце моје.

А ноћ је тамна и све је мирно
Тек ветрић што се вије,
И тавни вео поноћи мрачне
Што наше тајне крије!



Извор[уреди]

Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.