У тајности
У тихом шуму звуци лете
Кроз поноћ доба мирно,
Кад нами сјајне звездице трепте
Ветрић је тихо пири'о;
Додирну усне, витице твоје,
Несташан летну ближе
И танки вео, смелости моје,
Криоцем лаким диже.
То ветрић пирну, не дршћи мила
На груди ходи моје.
О како пламте образи твоји,
Вреле су усне твоје!...
Милине рајске на њима леже,
Ја грешник дршћем само
Кад са њих очи ведрима беже —
И блуде даље тамо.
Подсмешљив Љељо над нами леће
Запиње стреле своје,
У очи твоје ено се слеће
Да рани срце моје.
А ноћ је тамна и све је мирно
Тек ветрић што се вије,
И тавни вео поноћи мрачне
Што наше тајне крије!
.jpg)
