U spomenicu
| U spomenicu (1865) Pisac: Stojan Novaković (Jednoj maloj devojci o godišnjem danu.) |
Proć’ će dani i godine
I u nizu maglovitom
Kad sve milo, slatko mine,
Na čeocu ponositom,
Prošlog doba tamne sene,
— Sjajaće se uspomene
Ka’ livada puna cveća
Puna tica, potočića —
I radosti od proleća,
Ka’ najslađe doba žića,
Detinjstvo će nekad sjati
Neke dane milovati.
A s bregova tih dalekih
Pogledaće duša žudno,
Sećajuć’ se dana nekih
Gledaće ih oko budno,
Gde su nemi gde ih nije,
Gde ih grdan ponor krije.
I današnje svetle želje
Što ih svetlij’ danak nosi,
I ta radost i veselje
Što vam dušu mladu rosi,
Sve će dotle doći, biti,
Grejati vas, veseliti!...
Pa nek želja želju stiže,
Nek se lepše doba javlja,
U život vam ruže niže,
Milotama sve pozdravlja;
Nek vam mesto kobi, zlosti
Budu slasti i milosti!
Izvor
[uredi]1865. Vila. Godina prva, broj 10, str. 125-126.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stojan Novaković, umro 1915, pre 109 godina.
|