U podne
| U podne Pisac: Stevan Luković |
Žarko sunce usijalo jako,
Iznureni jedva miču ljudi;
Nebom puklo plavetnilo jasno,
Težak vazduh pritiskuje grudi.
Svet zadremô. Kô grobnice mračne
Zatvorene kuće puste stoje;
Samo jednoj na pragu, u hladu,
Pas žalosno sklapa oči svoje.
Izdaleka sanjalica bleda,
Oborene glave, smerno hodi,
Ružu malu u rukama drži,
A grdna je senka napred vodi.
Zamišljena polako se spušta,
Dug joj obod senkom lice krije...
Dugo sam je pratio pogledom.
Ni očiju podignula nije.
Izvor[uredi]
- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 167.
|