Pređi na sadržaj

U gorice nigde nikoj nema

Izvor: Викизворник

* * *


[U gorice nigde nikoj nema]

U gorice nigde nikoj nema,
Samo si je junak Todoračko,
I pri njega sestrica Milica,
I na njega do tri ljute rane.
Jedna rana od tu ostru sablju, 5
Druga rana od tu t(a)nku pušku,
Treča rana devojački zubi.
Krpe cepi sestrica Milica,
Krpe cepi, pa rane nalaga,
Venci ćine, na rane nalaga. 10
Progovara junak Todoračko:
"Čuješ mene, sestrice Milice,
Ne cep krpće, dari ne arči si,
Ne ćin venci, cveče ne abi si,
Ti ne možeš mene do izlečiš. 15
Več otidi na šarene češme,
Pa donesi studene vodice,
Da razladim do tri ljute rane,
Jega bi mi rane uminule."
Progovara seotrica Milica: 20
"Čuješ mene, brale Todoračko,
Da sobujem tija desan papuk,[1]
Da natočim krvi od tri rane,
Da zamažem drva i kamenja,
Da te znajem, kude ču t’ ostavim." 25
Pa si sobu tija desan papuk,
Pa natoči krvi od tri rane,
Pa zamaže drvo i kamenja,
Pa otide na šarene češme.
T(a)g izviče junak Todoračko: 30
"Lele Bože, da moj mili Bože,
Daj mi, Bože, što se tebi molim.
Daj mi, Bože, tuja t(a)vnu m(a)glu,
A iz maglu tuja sitnu ćišu,
Da odlije drva i kamenja, 35
Da si idem u beloga sveta,
Da ne pati sestrica Milica."
Što molio, Boga umolio,
Bog mu dade tuja t(a)vnu m(a)glu,
A iz maglu tuja sitnu ćišu, 40
Te odlije drva i kamenja,
Pa otide u beloga sveta.
Otud ide sestrica Milica,
U sreču voj tri vrana garvana.
"Čujte mene, tri vrana garvana, 45
Vidoste li brata Todoračka?"
Progovaru tri vrana garvana:
"Mi smo juče Todora zaklali,
Ocutra smo džiđer poručali,
Na pladne smo oči izvrteli" 50
T(a)g izviče sestrica Milica:
„Lele Bože, da moj mili Bože,
Daj mi, Bože, što se tebe molim,
Pretvori me u pile lelejče,
Da si letim od kamik do kamik, 55
Da si letim od drvo do drvo,
Da si tražim brata Todoračka."
Što molila, Boga umolila,
Pretvori đu u pile lelejče.
Pa si leti devet godin dana. 60
Pa letelo od drvo na drvo,
Pa letelo od kamik na kamik,
Pa ne može brata da si najde.

Sukovo, Gnjilan, Krupac.

Todoračko i Milica

U gorice nigde nikoj nema,
samo si je junak Todoračko,
i pri njega sestrica Milica,
i na njega do tri ljute rane.
Jedna rana od tu ostru sablju, 5
druga rana od tu t'nku pušku,
treća rana – zubi devojačći.
Krpe cepi sestrica Milica,
krpe cepi – na rane nalaga,
venci ćine – na rane nalaga. 10
Progovara junak Todoračko:
„Čuješ mene, sestrice Milice,
ne cep' krpće, dari ne arči si,
ne ćin' venci, cveće ne abi si,
ti ne možeš mene da izlečiš, 15
nel otidi na šarene češme,
pa donesi studene vodice,
da razladim do tri ljute rane,
jega bi mi rane uminule!"
Progovara sestrica Milica: 20
„Čuješ mene, brale Todoračko,
da sobujem tija desan papuk,
da natočim krvi od tri rane,
da zamažem drva i kamenje,
da te znajem kude če t' ostavim!" 25
Pa si sobu tija desan papuk,
pa natoči krvi od tri rane,
pa zamaže drva i kamenja,
pa otide na šarene češme.
T'g izviče junak Todoračko: 30
„Lele, Bože, da moj mili Bože,
daj mi, Bože, što se tebi molim,
daj mi, Bože, tuja t'vnu maglu,
a iz maglu tuja sitnu ćišu
da odlije drva i kamenja, 35
da si idem u beloga sveta,
da ne pati sestrica Milica!"
Što molio, Boga umolio,
bog mu dade tuja t'vnu maglu,
a iz maglu tuja sitnu ćišu, 40
te odlije drva i kamenja,
pa otide u beloga sveta.
Otud ide sestrica Milica,
ona traži brata Todoračka,
u sreču voj tri vrana gavrana: 45
„Čujte mene tri vrana gavrana,
vidoste li brata Todoračka?"
Govore joj tri vrana gavrana:
„Mi smo jučer Todora zaklali,
ocutra smo džiđer poručali, 50
na pladne smo oči izvrteli."
T'g izviče sestrica Milica:
„Lele Bože, da moj mili bože,
daj mi, Bože, što se tebe molim,
pretvori me u pile lelejče, 55
da si letim od kamik do kamik,
da si letim od drvo do drvo,
da si tražim brata Todoračka!"
Što molila Boga umolila,
pretvori se u pile lelejče, 60
pa si leti devet godin dana,
pa si leti od kamik do kamik,
pa si leti od drvo do drvo,
al' ne može brata da si najde.


Reference

  1. desnu papuču

Izvor

  • Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 348-350.
  • Novica Živković, Gora bršljanova, narodne pesme pirotskog kraja, Pirot, Muzej Ponišavlja, 1998., str. 137-138.
  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 221-223.