Пређи на садржај

У горице нигде никој нема

Извор: Викизворник

* * *


[У горице нигде никој нема]

У горице нигде никој нема,
Само си је јунак Тодорачко,
И при њега сестрица Милица,
И на њега до три љуте ране.
Једна рана од ту остру сабљу, 5
Друга рана од ту т(а)нку пушку,
Треча рана девојачки зуби.
Крпе цепи сестрица Милица,
Крпе цепи, па ране налага,
Венци ћине, на ране налага. 10
Проговара јунак Тодорачко:
"Чујеш мене, сестрице Милице,
Не цеп крпће, дари не арчи си,
Не ћин венци, цвече не аби си,
Ти не можеш мене до излечиш. 15
Веч отиди на шарене чешме,
Па донеси студене водице,
Да разладим до три љуте ране,
Јега би ми ране уминуле."
Проговара сеотрица Милица: 20
"Чујеш мене, брале Тодорачко,
Да собујем тија десан папук,[1]
Да наточим крви од три ране,
Да замажем дрва и камења,
Да те знајем, куде чу т’ оставим." 25
Па си собу тија десан папук,
Па наточи крви од три ране,
Па замаже дрво и камења,
Па отиде на шарене чешме.
Т(а)г извиче јунак Тодорачко: 30
"Леле Боже, да мој мили Боже,
Дај ми, Боже, што се теби молим.
Дај ми, Боже, туја т(а)вну м(а)глу,
А из маглу туја ситну ћишу,
Да одлије дрва и камења, 35
Да си идем у белога света,
Да не пати сестрица Милица."
Што молио, Бога умолио,
Бог му даде туја т(а)вну м(а)глу,
А из маглу туја ситну ћишу, 40
Те одлије дрва и камења,
Па отиде у белога света.
Отуд иде сестрица Милица,
У сречу вој три врана гарвана.
"Чујте мене, три врана гарвана, 45
Видосте ли брата Тодорачка?"
Проговару три врана гарвана:
"Ми смо јуче Тодора заклали,
Оцутра смо џиђер поручали,
На пладне смо очи извртели" 50
Т(а)г извиче сестрица Милица:
„Леле Боже, да мој мили Боже,
Дај ми, Боже, што се тебе молим,
Претвори ме у пиле лелејче,
Да си летим од камик до камик, 55
Да си летим од дрво до дрво,
Да си тражим брата Тодорачка."
Што молила, Бога умолила,
Претвори ђу у пиле лелејче.
Па си лети девет годин дана. 60
Па летело од дрво на дрво,
Па летело од камик на камик,
Па не може брата да си најде.

Суково, Гњилан, Крупац.

Тодорачко и Милица

У горице нигде никој нема,
само си је јунак Тодорачко,
и при њега сестрица Милица,
и на њега до три љуте ране.
Једна рана од ту остру сабљу, 5
друга рана од ту т'нку пушку,
трећа рана – зуби девојачћи.
Крпе цепи сестрица Милица,
крпе цепи – на ране налага,
венци ћине – на ране налага. 10
Проговара јунак Тодорачко:
„Чујеш мене, сестрице Милице,
не цеп' крпће, дари не арчи си,
не ћин' венци, цвеће не аби си,
ти не можеш мене да излечиш, 15
нел отиди на шарене чешме,
па донеси студене водице,
да разладим до три љуте ране,
јега би ми ране уминуле!"
Проговара сестрица Милица: 20
„Чујеш мене, брале Тодорачко,
да собујем тија десан папук,
да наточим крви од три ране,
да замажем дрва и камење,
да те знајем куде че т' оставим!" 25
Па си собу тија десан папук,
па наточи крви од три ране,
па замаже дрва и камења,
па отиде на шарене чешме.
Т'г извиче јунак Тодорачко: 30
„Леле, Боже, да мој мили Боже,
дај ми, Боже, што се теби молим,
дај ми, Боже, туја т'вну маглу,
а из маглу туја ситну ћишу
да одлије дрва и камења, 35
да си идем у белога света,
да не пати сестрица Милица!"
Што молио, Бога умолио,
бог му даде туја т'вну маглу,
а из маглу туја ситну ћишу, 40
те одлије дрва и камења,
па отиде у белога света.
Отуд иде сестрица Милица,
она тражи брата Тодорачка,
у сречу вој три врана гаврана: 45
„Чујте мене три врана гаврана,
видосте ли брата Тодорачка?"
Говоре јој три врана гаврана:
„Ми смо јучер Тодора заклали,
оцутра смо џиђер поручали, 50
на пладне смо очи извртели."
Т'г извиче сестрица Милица:
„Леле Боже, да мој мили боже,
дај ми, Боже, што се тебе молим,
претвори ме у пиле лелејче, 55
да си летим од камик до камик,
да си летим од дрво до дрво,
да си тражим брата Тодорачка!"
Што молила Бога умолила,
претвори се у пиле лелејче, 60
па си лети девет годин дана,
па си лети од камик до камик,
па си лети од дрво до дрво,
ал' не може брата да си најде.


Референце

  1. десну папучу

Извор

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 348-350.
  • Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 137-138.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 221-223.