U Vučića Brankovića
U njega mi čudo kažu
Vranca konja znamenita:
Iz čela mu sunce sija
A iz grive mjesečina, 5
Desnom nogom oganj kreše
A l'jevom ga podražuje.
To j’ začuo silni care,
Piše knjigu ka Vučiću:
„Aj, Vučiću Brankoviću, 10
Podaj meni vranca konja,
Ja ću tebi do tri moja,
Tri livade neskošene
I tri mome nesprošene!"
Al govori Brankoviću: 15
„Zahvalim ti, silni care,
Na trih tvojih dobrih konjih,
Kada su ti sva tri stara,
Sva tri stara, nevaljana;
Trih livadah neskošenih, 20
Kad ti na njih trave nije;
Na trih momah nesprošenih,
Kada ti je sluge ljube!"