У Вучића Бранковића
У њега ми чудо кажу
Вранца коња знаменита:
Из чела му сунце сија
А из гриве мјесечина, 5
Десном ногом огањ креше
А л'јевом га подражује.
То ј’ зачуо силни царе,
Пише књигу ка Вучићу:
„Ај, Вучићу Бранковићу, 10
Подај мени вранца коња,
Ја ћу теби до три моја,
Три ливаде нескошене
И три моме неспрошене!"
Ал говори Бранковићу: 15
„Захвалим ти, силни царе,
На трих твојих добрих коњих,
Када су ти сва три стара,
Сва три стара, неваљана;
Трих ливадах нескошених, 20
Кад ти на њих траве није;
На трих момах неспрошених,
Када ти је слуге љубе!"
