Pređi na sadržaj

Uči me, majko, karaj me (Nišna)

Izvor: Викизворник

* * *


[Uči me, majko, karaj me]

„Uči me, majko, karaj me,
kako da uznem Dimanu,
Dimanu, momu ubavu.“
„Učim te, sinko, karam te:
izori njivu golemu, 5
posej si belu pčenicu,
nabedvi bedvu golemu,
sve ćev devojke da dođev,
Dimana moma će dođe.“
Stojan si majku posluša, 10
izora njivu golemu,
poseja belu pčenicu,
nabedvi bedvu golemu,
sve si devojke dođoše,
Dimana moma ne dođe. 15
„Uči me, majko, karaj me,
kako da uznem Dimanu,
Dimanu, momu ubavu.“
„Učim te, sinko, karam te:
otidi, sinko, u goru, 20
u goru, sinko, zelenu,
naseči kolci srčovi,
naseči pruća gabrovi,
ogradi bašču golemu,
napravi češmu šarenu, 25
posadi cveće svakakvo,
sve ćev devojke da dođev,
da dođev cveće da berev,
Dimana moma će dođe.
Stojan si majku posluša: 30
ode u goru zelenu,
naseče kolci srčovi,
naseče pruća gabrovi,
ogradi bašču golemu,
napravi češmu šarenu, 35
posadi cveće svakakvo,
sve si devojke dođoše,
dođoše cveće da berev,
Dimana moma ne dođe.
„Uči me, majko, karaj me, 40
kako da uznem Dimanu,
Dimanu, momu ubavu.“
„Učim te, sinko, karam te:
polegni, sinko, pa umri,
majka će, sinko, da kuka, 45
celo će selo da dođe,
sve ćev devojke da dođev,
da dođev sveće da paliv,
Dimana moma će dođe.“
Stojan si majku posluša, 50
polegna Stojan i umre.
Povikna majka da kuka,
da žali sina Stojana.
Dimana vika na majku,
Dimana, moma ubava: 55
„Oj moja majko, majčice,
kroz selo glas se proneja
da mi je Stojan umreja,
da berem kitku bosiljak,
da pravim sveću voštanu, 60
mrtvog Stojana da vidim.“
Dimanu majka karaše:
„Sedi se, ćerko, Dimano,
toj ti je pusta prevara,
Stojan ti neje umreja, 65
tiki će da te ugrabi.“
Dimana majku ne sluša,
nabere kitku bosiljak,
napravi sveću voštanu,
kude Stojana otide. 70
Dimana žalno zakuka:
„Stojane, more Stojane,
ti li si, more, umreja?
Što su ti noge na podrip,
što su ti ruke na povat, 75
što su ti oči na podmig,
što su ti usta na posme?“
Toj si je Stojan dočuja,
na noge itro skočija,
Dimanu momu fatija, 80
Dimanu, momu ubavu.
Njojna je majka dočula,
pa si proklinje Dimanu:
„Dimano, ćerko Dimano,
zašto si majku ne sluša, 85
je li ti reko, Dimano,
da je to pusta prevara,
ali ti mene ne sluša,
sama si tamo otide,
pa mi te Stojan ugrabi.“ 90
Dimana majku tešeše:
„Ćuti si, majko, majčice,
ja sam si, mori iskala,
iskala momka Stojana!“


Pevač i mesto zapisa

Stojadin Antić, Mezdraja

Reference

Izvor

  • Momčilo Zlatanović: Nišna se zvezda po vedro nebo, narodne pesme koje se pevaju u Vranju i okolini, Radnički univerzitet, Vranje, 1967., str. 122-126.