[Учи ме, мајко, карај ме]
„Учи ме, мајко, карај ме,
како да узнем Диману,
Диману, мому убаву.“
„Учим те, синко, карам те:
изори њиву голему, 5
посеј си белу пченицу,
набедви бедву голему,
све ћев девојке да дођев,
Димана мома ће дође.“
Стојан си мајку послуша, 10
изора њиву голему,
посеја белу пченицу,
набедви бедву голему,
све си девојке дођоше,
Димана мома не дође. 15
„Учи ме, мајко, карај ме,
како да узнем Диману,
Диману, мому убаву.“
„Учим те, синко, карам те:
отиди, синко, у гору, 20
у гору, синко, зелену,
насечи колци срчови,
насечи прућа габрови,
огради башчу голему,
направи чешму шарену, 25
посади цвеће свакакво,
све ћев девојке да дођев,
да дођев цвеће да берев,
Димана мома ће дође.
Стојан си мајку послуша: 30
оде у гору зелену,
насече колци срчови,
насече прућа габрови,
огради башчу голему,
направи чешму шарену, 35
посади цвеће свакакво,
све си девојке дођоше,
дођоше цвеће да берев,
Димана мома не дође.
„Учи ме, мајко, карај ме, 40
како да узнем Диману,
Диману, мому убаву.“
„Учим те, синко, карам те:
полегни, синко, па умри,
мајка ће, синко, да кука, 45
цело ће село да дође,
све ћев девојке да дођев,
да дођев свеће да палив,
Димана мома ће дође.“
Стојан си мајку послуша, 50
полегна Стојан и умре.
Повикна мајка да кука,
да жали сина Стојана.
Димана вика на мајку,
Димана, мома убава: 55
„Ој моја мајко, мајчице,
кроз село глас се пронеја
да ми је Стојан умреја,
да берем китку босиљак,
да правим свећу воштану, 60
мртвог Стојана да видим.“
Диману мајка караше:
„Седи се, ћерко, Димано,
тој ти је пуста превара,
Стојан ти неје умреја, 65
тики ће да те уграби.“
Димана мајку не слуша,
набере китку босиљак,
направи свећу воштану,
куде Стојана отиде. 70
Димана жално закука:
„Стојане, море Стојане,
ти ли си, море, умреја?
Што су ти ноге на подрип,
што су ти руке на поват, 75
што су ти очи на подмиг,
што су ти уста на посме?“
Тој си је Стојан дочуја,
на ноге итро скочија,
Диману мому фатија, 80
Диману, мому убаву.
Њојна је мајка дочула,
па си проклиње Диману:
„Димано, ћерко Димано,
зашто си мајку не слуша, 85
је ли ти реко, Димано,
да је то пуста превара,
али ти мене не слуша,
сама си тамо отиде,
па ми те Стојан уграби.“ 90
Димана мајку тешеше:
„Ћути си, мајко, мајчице,
ја сам си, мори искала,
искала момка Стојана!“
