Uteha (Mileta Jakšić)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Uteha
Pisac: Mileta Jakšić




        
UTEXA

Mani ga nek ide kud ga želja vuče,
Nesretno devojče! On ne shvaća jada,
Nit je čuo, kad ti za njim srce puče
I prokapa suzom, koju liješ sada.
Ah, tuga je avet, što rumen ispija
 
Sa živih obraza. Zar da se ugasi
Boja livnog cvetka, kog je zora tija
Brižno negovala, da tobom ukrasi
Baštu ovog sveta?... Ljubio te nije:
K'o leptirak, koji s cveta na cvet sleta,
 
On zaljubljen beše, dok slast ne ispije —
Ti mu draga beše, ali nikad svata.
Ostavi ga, zlato, pa opet zarudi
K'o slika, koja se iz mašte razvila,
Oplođena željom u plamenih grudi',
 
Čarobna k'o zvezda, kao zora mila,
Budi kao tiče tugom netaknuta,
Ne odbi mi ruku, što ti suze briše
Ah, da ti uveneš, ta nesreća ljuta
Ojadiće mnoge — a mene najviše . . .

Beč, 17 oktobra 1893



Izvor[uredi]

  • Lenskіŭ, „Uteha“, Stražilovo, god. VI, br. 43, 24. oktobar 1893. godine, str. 673-674.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.