Ustaška straža i Adže iz Otoke
(Iz srpskog bosanskog ustanka 1877.)
Bože mili, čuda golemoga!
Od kako je krajina postala,
Nije 'vakog boja zapamtila!
Kupi četu Amelica Trivo,
Isa Trivom Ševiću Ilija, 5
Brezovaču vrhu na planini.
Kad je Trivo četu sakupio,
Ode s četom on u Ćorkovaču,
I sa svoji ostali četnici.
S Ćorkovače s' noćno opremiše, 10
Pa eto ih na Dizdareviće;
I tu dosta jada učiniše:
Tursko selo vatrom izgoriše,
Dosta mrtvih Turak' ostaviše,
Dosta turskog blaga zadobiše, 15
Pa se otud zdravo povratiše,
Dva ranjena druga dovedoše,
Pa se malo tuna odmoriše. —
I opet se Srbi opremiše,
Noćno oni planinu pređoše, 20
Pa eto ih Barjaktarovićma;
Turkom dosta jada zadadoše:
Svo im selo vatrom izgoriše,
Dosta mrtvih Turak' ostaviše,
I zdravo se otlen povratiše, 25
Pa eto ih do svoga logora.
Kada oni logoru dođoše,
Tu se dosta dana zadržaše,
I misliše šta će i kuda će,
Na koju će stranu okrenuti, 30
Koje li će selo popaliti.
Svi mislite, na jedno smisliše,
Pa se oni do Une spustiše,
Preko vode zdravo preploviщe,
Pa eto ih na brdo bihaćko, 35
Tu je turskih dosta kuća bilo;
Sve im kuće vatrom zapališe,
Dosta turskog blaga zadobiщe,
Pa se otlen zdravo povratiše;
S blagom onu Unu prebrodiše, 40
Brezovači u logor dođoše,
Turskog blaga dosta doćeraše,
Pa se tuna oni zadržaše.
Blago tursko što su zadobili,
Jesti mogu, tri mjeseca dana. — 45
Kada su se oni odmorili,
Opeta se oni podigoše,
I u noći planinu pređoše,
Pa eto ih do Jezerskog grada.
Al' ih Turci vatrom dočekaše, 50
Živom vatrom iz svojih pušava.
Al' ustaši na njih navališe,
Oko grada kuće zapališe,
Preko mrtvih Turak' pregoniše,
Otalen se zdravo povratiše, 55
I dva mrtva druga iznesoše,
Do dva mrtva i dva obranjena;
Kod logora mrtve sahraniše. —
Kad viđeše Turci Krajišnici,
Šta ustaši od njih učiniše 60
Oni svoju vojsku sakupiše,
Pa eto ih u jednu poljanu,
Među sobom 'vako govoraše:
„Krajišnici moja braćo draga!
„Koje ć' otić' dolje u poljanu, 65
„Gde je logor Amelice Trive
„I sa Trivom Ševića Ilije,
„I ostali srpski vojevoda;
— „Kol'ko ima vojske u vojvoda.“
Tu se niko naći ne mogaše 70
Od turskijeh mladih krajišnika,
Već se nađe Ace od Otoke;
On je čuvo na Buđevcu stražu,
I 'vako im Ace progovara:
„Čujte Turci, moja braćo draga! 75
„Ja uzjahat pomamna dorata,
„Pa ću siһi dolje u planinu,
„Gdje je logor srpski vojevoda,
„I vidiću šta ima ustaša.“
Pa se baci na svoga dorata, 80
Pa on svome društvu povikuje:
„Eduvaler, moja braćo Turci!“
Turci njemu 'vako povratiše:
„Ej satile, Adže iz Otoke!
„Tebi Vlasi pod nogama bili, 85
„Ko tvom dori čavli pod kopitom!“
Al' ne vele Turci ako Bog da,
K'o no što im nikad dati ne će.
Ode Ace gorom i planinom. —
Kad je Adže međi izodio, 90
On okrenu tijesnijem klancem.
Tijesnijem klancem jadikovcem.
Ide Adže gorom i planinom,
Sve on svoga ustavlja dorata,
I sve gleda desno i lijevo, 95
Boji s' Adže kave prijevare,
I busije iz grma zelenog.
Misli Adže i premišlja ludo,
Da će doći do srpskog logora,
Da ga ne će opaziti straža; 100
Al' je straža njega opazila,
Pa pred njega u busiju stala.
Puče puška od srpskog stražara
Te udari Adžu po srijedi;
Adže pade u travu na glavu, 105
Dopade mu stražarine Marko;
Uzeše mu konja i oružje,
Dolećeše do srpskog logora
Dovedoše konja i oružje
Donesoše sa Turčina glavu, 110
Dodadoše srpskim vojvodama.
Kad vojvode sagledali glavu,
Svaki s' vati rukom u džepove
Darivaše sve svoje stražare.
Kad vidješe Turci Krajišnici 115
Da im nema Adže s Ćorkovače,
Na ustaše udr'it ne smedoše.
Bog da živi krajiške ustaše
I sa njima njihove vojvode!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
