Усташка стража и Аџе из Отоке
(Из српског босанског устанка 1877.)
Боже мили, чуда големога!
Од како је крајина постала,
Није 'ваког боја запамтила!
Купи чету Амелица Триво,
Иса Тривом Шевићу Илија, 5
Брезовачу врху на планини.
Кад је Триво чету сакупио,
Оде с четом он у Ћорковачу,
И са своји остали четници.
С Ћорковаче с' ноћно опремише, 10
Па ето их на Диздаревиће;
И ту доста јада учинише:
Турско село ватром изгорише,
Доста мртвих Турак' оставише,
Доста турског блага задобише, 15
Па се отуд здраво повратише,
Два рањена друга доведоше,
Па се мало туна одморише. —
И опет се Срби опремише,
Ноћно они планину пређоше, 20
Па ето их Барјактаровићма;
Турком доста јада зададоше:
Сво им село ватром изгорише,
Доста мртвих Турак' оставише,
И здраво се отлен повратише, 25
Па ето их до свога логора.
Када они логору дођоше,
Ту се доста дана задржаше,
И мислише шта ће и куда ће,
На коју ће страну окренути, 30
Које ли ће село попалити.
Сви мислите, на једно смислише,
Па се они до Уне спустише,
Преко воде здраво препловище,
Па ето их на брдо бихаћко, 35
Ту је турских доста кућа било;
Све им куће ватром запалише,
Доста турског блага задобище,
Па се отлен здраво повратише;
С благом ону Уну пребродише, 40
Брезовачи у логор дођоше,
Турског блага доста доћераше,
Па се туна они задржаше.
Благо турско што су задобили,
Јести могу, три мјесеца дана. — 45
Када су се они одморили,
Опета се они подигоше,
И у ноћи планину пређоше,
Па ето их до Језерског града.
Ал' их Турци ватром дочекаше, 50
Живом ватром из својих пушава.
Ал' усташи на њих навалише,
Око града куће запалише,
Преко мртвих Турак' прегонише,
Отален се здраво повратише, 55
И два мртва друга изнесоше,
До два мртва и два обрањена;
Код логора мртве сахранише. —
Кад виђеше Турци Крајишници,
Шта усташи од њих учинише 60
Они своју војску сакупише,
Па ето их у једну пољану,
Међу собом 'вако говораше:
„Крајишници моја браћо драга!
„Које ћ' отић' доље у пољану, 65
„Где је логор Амелице Триве
„И са Тривом Шевића Илије,
„И остали српски војевода;
— „Кол'ко има војске у војвода.“
Ту се нико наћи не могаше 70
Од турскијех младих крајишника,
Већ се нађе Аце од Отоке;
Он је чуво на Буђевцу стражу,
И 'вако им Аце проговара:
„Чујте Турци, моја браћо драга! 75
„Ја узјахат помамна дората,
„Па ћу сиһи доље у планину,
„Гдје је логор српски војевода,
„И видићу шта има усташа.“
Па се баци на свога дората, 80
Па он своме друштву повикује:
„Едувалер, моја браћо Турци!“
Турци њему 'вако повратише:
„Еј сатиле, Аџе из Отоке!
„Теби Власи под ногама били, 85
„Ко твом дори чавли под копитом!“
Ал' не веле Турци ако Бог да,
К'о но што им никад дати не ће.
Оде Аце гором и планином. —
Кад је Aџe мeђи изодио, 90
Он окрену тијеснијем кланцем.
Тијеснијем кланцем јадиковцем.
Иде Аџе гором и планином,
Све он свога уставља дората,
И све гледа десно и лијево, 95
Боји с' Аџе каве пријеваре,
И бусије из грма зеленог.
Мисли Аџе и премишља лудо,
Да ће доћи до српског логора,
Да га не ће опазити стража; 100
Ал' је стража њега опазила,
Па пред њега у бусију стала.
Пуче пушка од српског стражара
Те удари Аџу по сриједи;
Аџе паде у траву на главу, 105
Допаде му стражарине Марко;
Узеше му коња и оружје,
Долећеше до српског логора
Доведоше коња и оружје
Донесоше са Турчина главу, 110
Додадоше српским војводама.
Кад војводе сагледали главу,
Сваки с' вати руком у џепове
Дариваше све своје стражаре.
Кад видјеше Турци Крајишници 115
Да им нема Аџе с Ћорковаче,
На усташе удр'ит не смедоше.
Бог да живи крајишке усташе
И са њима њихове војводе!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
