Ustav Sjedinjenih Američkih Država

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
USTAV SAD
Pisac: Kongres SAD
Ustav Sjedinjenih Američkih Država je doneo Kongres SAD 1787. godine, a i danas je uz naknadno donete amandmane na snazi. Podebljanim slovima su označeni delovi Ustava koji su izmenjeni amandmanima.


Strana I Ustava Sjedinjenih Američkih Država
Strana II Ustava Sjedinjenih Američkih Država
Strana III Ustava Sjedinjenih Američkih Država
Strana IV Ustava Sjedinjenih Američkih Država
Zakon o pravima (prvih deset amandmana na Ustav SAD-a)


Preambula[uredi]

Mi, narod Sjedinjenih Država, da bismo stvorili savršeniji savez, utemeljili pravdu, osigurali mir u zemlji, pobrinuli se za zajedničku odbranu, unapredili opšte blagostanje i obezbedili blagodeti slobode nama i našem potomstvu, određujemo i donosimo ovaj Ustav za Sjedinjene Američke Države.

Član I[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Sva zakonodavna vlast dodeljena ovim Ustavom poverava se Kongresu Sjedinjenih Država, koji će se sastojati od Senata i Predstavničkog doma.

Odeljak 2[uredi]

Predstavnički dom biće sastavljen od članova koje će svake druge godine birati narod pojedinih država, i birači u svakoj državi treba da imaju one kvalifikacije koje se traže od birača najbrojnijeg državnog zakonodavnog organa[1].

Niko ne može biti član Predstavničkog doma ako nije navršio dvadeset pet godina, nije sedam godina građanin Sjedinjenih Država i u vreme izbora nije stanovnik one države u kojoj ga biraju.

Broj predstavnika i iznos neposrednih poreza raspoređivaće se na pojedine države koje mogu biti uključene u ovaj Savez, u skladu sa brojem njihovih stanovnika, koji će se odrediti tako što će se ukupnom broju slobodnih lica, uključujući i ona obavezna da služe više godina a izuzimajući neoporezovane Indijance, dodati tri petine broja svih ostalih lica.[2] Stvarno prebrojavanje [3] izvršiće se najdalje tri godine posle prvog sastanka Kongresa Sjedinjenih Država, i posle svakih narednih deset godina, na način koji će se zakonom propisati. Broj predstavnika ne sme biti veći od jednog na svakih trideset hiljada (stanovnika), ali svaka država mora imati bar jednog svog predstavnika; a dok se takvo prebrojavanje ne izvrši, država Nju Hempšir imaće pravo da bira tri, Masačusets osam, Rod Ajlend i Providens Plantaže jednog, Konektikat pet, Njujork šest, Nju Džersi četiri, Pensilvanija osam, Delaver jednog, Merilend šest, Virdžinija deset, Severna Karolina pet, Južna Karolina pet i Džordžija tri.

Kada se uprazne mesta u predstavništvu neke države, izvršna vlast te države izdaće nalog o raspisivanju izbora radi popunjavanja takvih upražnjenih mesta.

Predstavnički dom izabraće svoga predsednika[4] i druge svoje funkcionere; i imaće isključivo pravo da pokreće postupak za diskvalifikaciju službenih lica.[5].

Odeljak 3[uredi]

Senat Sjedinjenih Država sačinjavaće po dva senatora iz svake države, koje će birati legislatura te države[6] na šest godina; i svaki senator imaće po jedan glas.

Čim se budu sastali posle prvih izbora, senatori će se rasporediti što je moguće ravnomernije na tri grupe, Mesta senatora prve grupe uprazniće se po isteku druge godine, druge grupe po isteku četvrte godine, a treće po isteku šeste godine, tako da se jedna trećina senatora može birati svake druge godine; a ako se neka mesta senatora uprazne zbog ostavke ili iz nekog drugog razloga u vreme izvan saziva zakonodavnog tela neke države, izvršna vlast te države može da izvrši privremena naimenovanja do sledećeg sastanka zakonodavnog tela, koje će tada popuniti takva upražnjena mesta.[7]

Niko ne može biti senator ako nije navršio trideset godina, nije devet godina građanin Sjedinjenih Država i, u vreme izbora, nije stanovnik one države u kojoj se bira.

Potpredsednik Sjedinjenih Država biće predsednik Senata, ali neće imati pravo glasa, osim kad su glasovi jednako podeljeni.

Senat će birati ostale svoje funkcionere, a takođe i jednog predsednika pro tempore[8], u odsutnosti potpredsednika, ili kada ovaj obavlja dužnost predsednika Sjedinjenih Država.

Senat će imati isključivo pravo da sudi u svim pokrenutim postupcima za diskvalifikaciju službenih lica. Kada Senat zbog toga zasedava, senatori će biti pod zakletvom ili pod svečanom izjavom. Kada se sudi predsedniku Sjedinjenih Država, predsedavaće predsednik Vrhovnog suda; i niko ne sme biti proglašen krivim bez saglasnosti dve trećine prisutnih članova.

Presuda u slučajevima diskvalifikacije ne sme se protezati dalje od povlačenja sa položaja i isključenja iz držanja i uživanja počasnog zvanja, funkcije od poverenja i plaćene službe Sjedinjenih Država; ali stranka proglašena krivom biće ipak podložna i podvrgnuta optužbi, suđenju, presudi i kazni, u skladu sa zakonom.

Odeljak 4[uredi]

Vreme, mesto i način održavanja izbora za senatore i predstavnike propisivaće u svakoj državi zakonodavno telo dotične države; ali Kongres može u svako doba punopravno odrediti ili izmeniti takve propise, osim onih o mestima biranja senatora.

Kongres će se sastajati najmanje jedanput godišnje, i taj sastanak će biti prvog ponedeljka u decembru,[9] osim ako se zakonom ne odredi neki drugi dan.

Odeljak 5[uredi]

Svaki dom će overavati izbore, punomoćja i kvalifikacije svojih članova, a većina svakog doma sačinjavaće kvorum za skupštinski rad; ali i manji broj članova može odlagati sednicu iz dana u dan, i može biti ovlašćen da prinudi odsutne članove da prisustvuju sednicama, i to na način i pomoću kazni koje svaki dom smatra potrebnim.

Svaki dom može da propisuje pravila svoga poslovnika, da kažnjava svoje članove zbog narušavanja reda i da, uz saglasnost dve trećine članova, isključi svog člana.

Svaki dom će voditi zapisnik o svom radu i objavljivati ga s vremena na vreme, izuzev onih delova za koje je, po mišljenju članova toga doma, neophodna tajnost; i glasanje sa »da« i »ne« članova i jednog l drugog doma o bilo kom pitanju biće, na zahtev jedne petine prisutnih članova, uneto u zapisnik.

Nijedan dom ne može u toku zasedanja Kongresa odgađati svoju sednicu na više od tri dana bez saglasnosti drugog doma niti održavati sednicu u drugom mestu a ne u onom gde oba doma zasedaju.

Odeljak 6[uredi]

Senatori i predstavnici dobijaće naknadu za svoju službu; ta će se naknada zakonom utvrditi i isplaćivati iz Blagajne Sjedinjenih Država. Senatori i predstavnici će u svim slučajevima, osim u slučaju da počine izdaju, zločin i prekršaj javnog mira, biti bezbedni od hapšenja dok prisustvuju zasedanju njihovih domova i kada idu na zasedanje i vraćaju se sa njega; i ni za kakav svoj govor ili debatu u jednom ili drugom domu neće nikom drugom odgovarati.

Nijedan senator ili predstavnik ne može, dok traje mandat za koji je izabran, biti postavljen ni na kakvu građansku dužnost u Sjedinjenim Državama koja bi bila stvorena, niti se prihodi ovoga mogu zbog toga povećavati za to vreme; i niko ko zauzima neku funkciju u Sjedinjenim Državama ne može biti član nijednog doma za vreme dok vrši tu svoju dužnost.

Odeljak 7[uredi]

Svi predlozi zakona o ubiranju prihoda moraju poticati od Predstavničkog doma; ali Senat može da predlaže izmene ili da sudeluje sa svojim amandmanima, kao i kad se podnose drugi zakonski predlozi.

Svaki zakonski predlog koji bude prošao kroz Predstavnički dom i kroz Senat podneće se, pre nego što postane zakon, predsedniku Sjedinjenih Država; ako se on s njim složi, potpisaće ga, a ako se ne složi, vratiće ga sa svojim primedbama onom domu iz koga je predlog potekao; taj dom će sve predsednikove primedbe uneti u svoj zapisnik i ponovo će razmatrati predlog. Ako se posle takvog ponovnog razmatranja dve trećine toga doma slože da prihvate taj zakonski predlog, on će se poslati, zajedno sa predsednikovim primedbama, drugom domu, koji će ga takođe ponovo pretresati; ako ga usvoje dve trećine članova i toga doma, taj predlog će postati zakon. Ali u svim takvim slučajevima glasaće se u oba doma sa »da« i »ne« i imena članova koji su glasali za taj zakonski predlog i onih koji su glasali protiv uneće se u zapisnik svakog doma posebno. Ako predsednik ne vrati zakonski predlog u roku od deset dana (izuzimajući nedelje) pošto mu je on podnet, taj predlog će postati zakon kao i da ga je predsednik potpisao, osim ako Kongres odgađanjem svoga zasedanja nije sprečio njegovo vraćanje, u kom slučaju taj predlog neće postati zakon.

Svaka naredba, rezolucija ili odluka doneta glasanjem, za koju je potrebna saglasnost Senata i Predstavničkog doma (izuzev pitanja odlaganja sednica), podnosiće se predsedniku Sjedinjenih Država; i postaće punovažna tek kad je predsednik potvrdi ili, ako se on ne saglasi, kad je ponovo izglasaju dve trećine članova Senata i Predstavničkog doma, u skladu sa pravilima i ograničenjima propisanim za predlog zakona.

Odeljak 8[uredi]

Kongres će imati pravo da razrezuje i ubira poreze, carine, takse i trošarine, da plaća dugove i da se brine o zajedničkoj odbrani i opštem blagostanju Sjedinjenih Država; ali sve carine, takse i trošarine biće jednoobrazne širom Sjedinjenih Država;

da zaključuje zajmove u ime Sjedinjenih Država;

da reguliše trgovinu sa stranim zemljama i između pojedinih država, a isto tako i sa indijanskim plemenima;

da donosi jednoobrazne propise o naturalizaciji[10], i jednoobrazne zakone o bankrotstvu na celoj teritoriji Sjedinjenih Država;

da kuje novac, reguliše njegovu vrednost i vrednost stranog novca, i da utvrđuje sistem tegova i mera;

da predviđa mere za kažnjavanje zbog falsifikovanja državnih hartija od vrednosti i novca u opticaju u Sjedinjenim Državama;

da osniva poštanske urede i poštanske puteve;

da unapređuje nauku i korisne umetnosti obezbeđujući piscima i pronalazačima na ograničeno vreme isključivo pravo na njihove spise i izume;

da ustanovljava sudove niže od Vrhovnog suda;

da definiše i kažnjava gusarenje i prestupe izvršene na otvorenom moru i povrede međunarodnog prava,

da objavljuje rat, dodeljuje dozvole za zarobljavanje neprijateljskih trgovačkih brodova[11] i donosi propise o zapleni na kopnu i moru;

da diže i izdržava vojsku, ali nikakva novčana davanja u tu svrhu ne smeju biti na duže od dve godine;

da organizuje i održava mornaricu;

da donosi propise o upravljanju suvozemnim i pomorskim snagama i o njihovom uređenju;

da se stara o pozivanju milicije[12] radi sprovođenja zakona Saveza, ugušivanja pobuna i odbijanja invazija;

da se brine o organizovanju, naoružavanju i disciplini milicije i upravljanju onim njenim delovima koji bi mogli biti upotrebljeni u službi Sjedinjenih Država, ostavljajući pravo svakoj državi da postavlja oficire i da obučava miliciju prema propisima koje donese Kongres;

da vrši isključivu zakonodavnu vlast u svim slučajevima bez izuzetka nad onom oblašću (ne većom od deset kvadratnih milja) koja, pošto je neka država ustupi a Kongres to prihvati. bude postala sedište vlade Sjedinjenih Država, i da vrši istu vlast nad mestima dobijenim uz saglasnost legislature države u kojoj se takva mesta nalaze za podizanje utvrđenja, stovarišta, arsenala, dokova i drugih potrebnih objekata; i

da donosi sve zakone koji će biti potrebni i pogodni za sprovođenje u život navedenih ovlašćenja i svih drugih ovlašćenja koja ovaj Ustav poverava vladi Sjedinjenih Država ili nekoj njenoj grani ili službeniku.

Odeljak 9[uredi]

Seljenje ili useljavanje lica koja neka od sada postojećih država smatra za shodno da primi Kongres neće zabranjivati pre godine hiljadu osam stotina i osme, ali se taksa ili carina može razrezati na takvo useljavanje, s tim da ne bude veća od deset dolara po osobi.

Privilegija habeas corpus akta[13] ne sme se obustavljati, osim kada, u slučajevima pobune ili invazije, to iziskuje javna bezbednost.

Nikakav zakon o lišavanju građanskih prava i oduzimanju imovine[14] niti ex post facto zakon[15] ne može se donositi.

Nikakav porez po glavi niti neki drugi neposredni porez ne može se razrezivati, osim ako nije u skladu sa popisom stanovništva ili prebrojavanjem o kome je gore bilo reči.[16]

Nikakva taksa niti carina ne može se nametati na predmete koji se izvoze iz bilo koje države (Saveza).

Nikakva privilegija ne može se davati nikakvim propisima o trgovini ili prihodima lukama jedne države nad lukama druge; niti su brodovi koji plove u jednu državu ili iz nje obavezni da svraćaju u drugu državu ili da plaćaju pristanišne takse i carine u drugoj državi.

Nikakav novac ne sme se uzimati iz državne blagajne, osim na osnovu kredita[17] dodeljenih zakonom; i redovan izveštaj i obračun primanja i izdavanja sveg državnog novca mora se objavljivati s vremena na vreme.

Nikakvu plemićku titulu Sjedinjene Države ne mogu dodeljivati; i nijedno lice koje u Sjedinjenim Državama zauzima neku plaćenu službu ili počasno zvanje ne može bez saglasnosti Kongresa primati bilo kakav poklon, nagradu, zvanje ili titulu, bilo kakve vrste, ni od kog kralja, kneza ili strane države.

Odeljak 10[uredi]

Nijedna država[18] ne može ulaziti ni u kakav ugovor, sporazum ili savez; ni izdavati dozvole za zarobljavanje neprijateljskih brodova i nasilni povraćaj imovine; ni kovati novac; ni izdavati novčanice; niti učiniti bilo šta drugo osim zlatnog i srebrnog kovanog novca zakonskim sredstvima plaćanja dugova; niti donositi zakone o lišavanju građanskih prava i oduzimanju imovine, niti zakon s povratnim dejstvom, niti zakon koji krnji obaveznost ugovora, niti dodeljivati plemićke titule.

Nijedna država ne može bez saglasnosti Kongresa određivati dažbine ili carine na uvoz ili izvoz, osim onih apsolutno neophodnih za izvršavanje njenih zakona o nadzoru; i čist prihod od svih carina i dažbina, koje svaka država razreže na uvoz i izvoz, staviće se na raspolaganje Blagajni Sjedinjenih Država; i svi takvi zakoni biće podložni reviziji i kontroli Kongresa.

Nijedna država ne može bez pristanka Kongresa određivati brodarinu, držati vojsku ili ratne brodove u vreme mira, zaključivati sporazume ili pogodbe sa drugim državama ili sa stranim silama, niti stupati u rat, osim ako nije neposredno napadnuta ili u tako bliskoj opasnosti koja ne trpi odlaganje.

Član II[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Izvršna vlast biće poverena predsedniku Sjedinjenih Američkih Država. On će zauzimati svoj položaj u roku od četiri godine i zajedno sa potpredsednikom biranim na isti rok biraće se ovako.

Svaka država će naimenovati, na način koji njena legislatura odluči, izvestan broj izbornika[19], jednak ukupnom broju senatora i predstavnika na koje dotična država ima pravo u Kongresu; ali nijedan senator niti predstavnik, niti lice koje vrši neku službu, počasnu ili plaćenu, u Sjedinjenim Državama, ne može biti određeno za izbornika.

Elektori će se sastati u svojim državama i glasati tajnim glasanjem za dva lica, od kojih bar jedno nije stanovnik iste države čiji su oni stanovnici. I sačiniće jednu listu svih lica za koja su glasali i broja glasova za svako lice; tu će listu potpisati i overiti i zapečaćenu poslati u sedište vlade Sjedinjenih Država, upućenu predsedniku Senata. Predsednik Senata će, u prisustvu Senata i Predstavničkog doma, otpečatiti i otvoriti sve liste, i glasovi će se tada prebrojati. Lice koje ima najveći broj glasova biće predsednik ako taj broj glasova predstavlja većinu od ukupnog broja naimenovanih izbornika; a ako više lica ima takvu većinu, i ima jednak broj glasova, tada će Predstavnički dom smesta izabrati tajnim glasanjem jedno od njih za predsednika; a ako nijedno lice nema većinu, onda će između petorice sa vrha liste, koji imaju najviše glasova, pomenuti dom na sličan način izabrati predsednika. Ali prilikom biranja predsednika glasovi će se uzimati po državama, i to tako da predstavništvo svake države ima samo po jedan glas; kvorum za tu svrhu sastojaće se od članova dve trećine država, a većina svih država biće neophodna za izbor. U svakom slučaju, lice koje posle izbora predsednika ima najveći broj glasova elektora, biće potpredsednik. Ali ako ostanu dva ili više lica koja imaju podjednak broj glasova, Senat će između njih birati tajnim glasanjem potpredsednika.[20]

Kongres može da odredi vreme biranja elektora i dan kada će oni dati svoj glas; taj će dan biti isti na celoj teritoriji Sjedinjenih Država.

Niko ko nije po rođenju građanin Sjedinjenih Država ili ko nije građanin Sjedinjenih Država u vreme usvajanja ovoga Ustava ne može biti biran za položaj predsednika; niko ne može biti biran za ovu dužnost ako nije navršio trideset pet godina i ako četrnaest godina nije žitelj Sjedinjenih Država.

U slučaju smenjivanja predsednika sa položaja, ili u slučaju njegove smrti, ostavke, ili nesposobnosti da izvršava ovlašćenja i dužnosti pomenutoga položaja, taj položaj biće poveren potpredsedniku, a Kongres može zakonom predvideti, u slučaju smenjivanja, smrti, ostavke ili nesposobnosti i predsednika i potpredsednika. koji će funkcioner tada vršiti dužnost predsednika, pa će to lice onda obavljati dužnost predsednika sve dok pomenuta nesposobnost ne nestane ili dok se ne izabere novi predsednik.[21]

Predsednik će, u određenim rokovima, primati naknadu za svoj rad, a ona se ne može ni povećavati ni smanjivati u toku perioda za koji je izabran; i predsednik ne može u toku tog perioda primati nikakve druge nagrade od Sjedinjenih Država ili od bilo koje države Saveza.

Pre nego što počne da vrši svoju dužnost, predsednik će položiti sledeću zakletvu ili dati svečanu izjavu: »Svečano se zaklinjem (ili izjavljujem) da ću verno vršiti službu predsednika Sjedinjenih Država i da ću, što najbolje mogu, čuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Država.«

Odeljak 2[uredi]

Predsednik će biti vrhovni zapovednik suvozemne vojske i mornarice Sjedinjenih Država i milicije pojedinih država kada se ova pozove u aktivnu službu Sjedinjenih Država; on može zahtevati mišljenje, izraženo u pisanom obliku, od starešine svake grane izvršne vlasti o svakom predmetu koji se tiče njihovih nadležnosti; i imaće pravo da donosi odluke o odlaganju izvršenja kazne i o pomilovanju za prestupe izvršene protiv Sjedinjenih Država, osim u slučajevima pokretanja postupka za diskvalifikaciju državnih funkcionera.

On će imati pravo, uz savet i saglasnost Senata, da sklapa međunarodne ugovore, pod uslovom da se o tome slože dve trećine prisutnih senatora; on određuje i, uz savet i saglasnost Senata, postavlja ambasadore, ostale diplomatske predstavnike i konzule, sudije Vrhovnog suda i sve druge službenike Sjedinjenih Država čije naimenovanje na dužnost nije ovim Ustavom drukčije predviđeno, i za koje će se to propisati zakonom; ali Kongres može zakonom poveriti pravo postavljanja nižih službenika, kad to smatra potrebnim, samom predsedniku, redovnim sudovima ili starešinama pojedinih grana državne uprave.

Predsednik će imati pravo da popunjava sva ona mesta koja se uprazne u vreme kada Senat ne zasedava, poveravajući dužnosti koje će isticati krajem sledećeg zasedanja Senata.

Odeljak 3[uredi]

Predsednik će s vremena na vreme obaveštavati Kongres o stanju Saveza i preporučivaće Kongresu da. razmatra mere koje on smatra potrebnim i korisnim; on može, u izuzetnim prilikama, sazvati oba doma ili jedan ili drugi od njih, a u slučaju neslaganja između domova u pogledu vremena odgađanja zasedanja, predsednik može odložiti zasedanje na vreme koje on smatra pogodnim; on će primati ambasadore i druge diplomatske predstavnike; staraće se o tome da se zakoni ispravno izvršavaju i postavljaće sve službenike Sjedinjenih Država.

Odeljak 4[uredi]

Predsednik, potpredsednik i svi građanski službenici Sjedinjenih Država biće smenjeni s dužnosti u slučaju da je protiv njih pokrenut postupak za diskvalifikaciju i da su proglašeni krivim zbog izdaje, podmićivanja ili drugih teških zločina i prestupa.

Član III[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Sudska vlast Sjedinjenih Država biće poverena jednom Vrhovnom sudu i onim nižim sudovima koje Kongres može s vremena na vreme određivati i ustanovljavati. Sudije kako Vrhovnog suda tako i nižih sudova držaće svoje položaje sve dok se dostojno vladaju i u određenim rokovima primaće za svoj rad naknadu koja se ne može smanjivati sve dok budu na toj dužnosti.

Odeljak 2[uredi]

Sudska vlast protezaće se na sve slučajeve, po zakonu i po pravičnosti, koji proističu iz ovog Ustava, zakona Sjedinjenih Država i ugovora zaključenih ili koji će se zaključiti po njihovom ovlašćenju; na sve slučajeve koji se odnose na ambasadore, ostale diplomatske predstavnike i konzule; na sve slučajeve admiraliteta i pomorskog prava; na sporove u kojima su Sjedinjene Države parnična stranka; na sporove između dveju ili više država; između jedne države i građana druge[22]; između građana raznih država; između građana iste države koji polažu pravo na zemlju na osnovu koncesija od raznih država; i između jedne države ili njenih građana i stranih država, građana ili podanika.[23]

U svim slučajevima koji se tiču ambasadora, drugih diplomatskih predstavnika i konzula, i u onima u kojima je jedna država parnična stranka, Vrhovni sud će imati prvostepenu nadležnost. U svim drugim slučajevima koji su ranije pomenuti Vrhovni sud imaće apelacionu nadležnost, kako u pogledu prava tako i činjenica, sa izuzecima i na osnovu propisa koje Kongres bude doneo.

Suđenje svih krivičnih dela, osim u slučajevima diskvalifikacije državnih funkcionera, vršiće se uz sudelovanje porote; takvo suđenje održavaće se u onoj državi u kojoj je krivično delo izvršeno; ali ako krivično delo nije izvršeno ni u jednoj državi, suđenje će biti na onom mestu ili mestima koje Kongres bude zakonom odredio.

Odeljak 3[uredi]

Izdaja Sjedinjenih Država sastojaće se jedino u dizanju rata protiv njih ili u podržavanju njihovih neprijatelja pružanjem pomoći i potpore. Niko ne može biti proglašen krivim za izdaju ako dva svedoka javno ne posvedoče o očitom delu izdaje ili ako okrivljeni javno na sudu ne prizna svoju krivicu.

Kongres će imati pravo da odredi kaznu za izdaju, ali nikakva kazna za izdaju ne sme povlačiti oduzimanje građanskih prava ili uzapćenje imovine potomcima krivca, osim za života osuđenog lica.

Član IV[uredi]

Odeljak 1[uredi]

U svakoj državi poklanjaće se puna vera i poverenje javnim aktima, dokumentima i sudskim odlukama svake druge države. I Kongres može opštim zakonima propisati način na koji će se takva akta, dokumenti i odluke dokazivati, kao i dejstvo takvog dokazivanja.

Odeljak 2[uredi]

Građani svake države uživaće privilegije i zaštitu kao i građani svih ostalih država.

Lice optuženo u ma kojoj državi za izdaju, težak zločin ili neki drugi prestup, koje pobegne od pravde i bude pronađeno u drugoj državi, mora se predati na zahtev izvršne vlasti države iz koje je pobeglo, da bi se privelo u državu nadležnu da sudi njegov prestup.

Nijedno lice držano u obaveznoj službi ili na radu u jednoj državi, prema njenim zakonima, koje pobegne u drugu državu, neće se na osnovu bilo kakvog zakona ili propisa u toj državi otpustiti iz takve službe ili rada, već će se izručiti na zahtev stranke prema kojoj je u obavezi s obzirom na takvu službu ili rad.[24]

Odeljak 3[uredi]

Kongres može primati nove države u ovaj Savez; ali nijedna nova država ne može se osnivati u pravnom području bilo koje druge države; niti se ijedna država može formirati spajanjem dveju ili više država, niti delova država, bez saglasnosti legislatura zainteresovanih država i Kongresa.

Kongres će biti ovlašćen da raspolaže teritorijom i drugom imovinom Sjedinjenih Država i da donosi sve potrebne zakone i propise u tu svrhu; i ništa se u ovom Ustavu ne sme tumačiti tako da ide na štetu prava Sjedinjenih Država ili ma koje pojedine države.

Odeljak 4[uredi]

Sjedinjene Države će garantovati svakoj državi u ovom Savezu republikanski oblik vladavine, i štitiće svaku od njih od invazije; a na molbu njene zakonodavne ili izvršne vlasti (kada se zakonodavno telo ne može sastati) i od unutrašnjeg nasilja.

Član V[uredi]

Kongres će, kad god dve trećine oba doma budu smatrale potrebnim, predlagati amandmane na ovaj Ustav ili će na zahtev legislatura dve trećine država, sazvati ustavotvornu skupštinu radi predlaganja amandmana, koji će u oba slučaja biti punovažni u svakom pogledu, kao deo ovoga Ustava, kada ih ratifikuju legislature tri četvrtine svih država, ili ustavotvorne skupštine u tri četvrtine država, što zavisi od toga da li je Kongres predložio jedan ili drugi način ratifikovanja; pod uslovom da nijedan amandman koji bi se doneo pre godine hiljadu osam stotina i osme ni na koji način ne pogađa odredbe Prvog i Četvrtog stava Devetog odeljka Prvog člana; i da nijedna država, bez svoje saglasnosti, ne može biti lišena svog ravnopravnog glasa u Senatu.

Član VI[uredi]

Svi zaključeni zajmovi i sve obaveze primljene pre usvajanja ovoga Ustava biće isto onako punovažni za Sjedinjene Države pod ovim Ustavom kao što su bili pod Konfederacijom.

Ovaj Ustav i zakoni Sjedinjenih Država koji će se ubuduće donositi, i svi ugovori zaključeni, ili koji će se zaključiti u ime Sjedinjenih Država, biće vrhovni zakon zemlje; i sudije u svakoj državi biće obavezne da ih poštuju, čak i ako time dolaze u sukob sa ustavom ili zakonima bilo koje države.

Senatori i predstavnici ranije pomenuti, kao i članovi legislatura pojedinih država i svi izvršni i sudski službenici kako Sjedinjenih Država tako i pojedinih država, položiće zakletvu ili dati svečanu izjavu kojom se obavezuju da će poštovati ovaj Ustav; nikakvo versko ubeđenje nikada se neće zahtevati kao uslov ni za kakvu dužnost ili javnu službu u Sjedinjenim Državama.

Član VII[uredi]

Ratifikovanje koje izvrše ustavotvorne skupštine devet država biće dovoljno za stupanje na snagu ovog Ustava kao zajedničkog za države koje ga budu ratifikovale.

Učinjeno u Ustavotvornoj skupštini uz jednoglasni pristanak prisutnih država sedamnaestog dana meseca septembra godine gospodnje hiljadu sedam stotina i osamdeset sedme, a od nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država dvanaeste. Za svedočanstvo o tome prilažemo naše potpise[25]

Potpisi[uredi]

Dž. Vašington — pred. i delegat Virdžinije

Nju Hempšir: Džon Langdon, Nikolas Gilman

Masačusets: Natanijel Goram, Rufus King

Konektikat: Vm. Seml. Džonson, Rodžer Šerman

Njujork: Aleksander Hamilton

Nju Džersi: Vil. Livingston, Dejvid Brirli, Vm. Paterson. Džona. Dejton

Pensilvanija: B. Franklin, Tomas Miflin, Robt. Moris, Dž. Klajmer, Tomas Ficsajmons, Džerd Ingersol, Džejms Vilson, Guv. Moris

Delaver: Dž. Rid, Ganing Bedford ml., Džon Dikinson, Ričard Baset, Džekob Grum

Merilend: Džejms Makhenri, Den Sent Tomas Dženifer, Danijel Karol

Virdžinija: Džon Bler, Džejms Medison ml.

Severna Karolina: Vm. Blaunt, Ričd. Dobs Spejt, Hju Vilijamson

Južna Karolina: Dž. Ratledž, Čarls Kotsvort Pinkni, Čarls Pinkni, Pirs Batler

Džordžija: Vilijam Fju, Abr. Boldvin


Amandmani na ustav
[uredi]

Prvih deset amandmana čine Zakon o pravima[26]

Amandman I (1791)[uredi]

Kongres ne može donositi nikakav zakon o uvođenju državne religije ili o zabrani slobodnog ispovedanja vere; ni zakon koji ograničava slobodu govora ili štampe, ili pravo naroda na mirne zborove i na upućivanje peticija vladi za ispravljanje nepravdi.

Amandman II (1791)[uredi]

Budući da je dobro organizovana milicija neophodna za bezbednost slobodne države, pravo naroda da drži i nosi oružje ne sme se kršiti.

Amandman III (1791)[uredi]

Nijedan vojnik ne sme se u doba mira nastaniti u kući bez pristanka vlasnika, a u vreme rata samo na način koji će se zakonom propisati.

Amandman IV (1791)[uredi]

Pravo naroda na bezbednost ličnosti, stanova, hartija od vrednosti i imovine ne sme se kršiti neopravdanim pretresima i zaplenom, i nikakav nalog za to neće se izdavati osim ako ne postoji verovatan razlog, potkrepljen zakletvom ili svečanom izjavom, i uz tačan opis mesta na kome treba izvršiti pretres i lica koje treba privesti ili stvari koje treba zapleniti.

Amandman V (1791)[uredi]

Niko neće biti pozvan da odgovara za zločin kažnjiv smrću ili za drugi kakav težak zločin osim na osnovu prijave ili optužbe velike porote, izuzev za krivična dela izvršena u suvozemnoj vojsci, mornarici ili miliciji za vreme aktivne službe, u doba rata ili javne opasnosti; niko neće biti dvaput podvrgnut krivičnom postupku zbog istog krivičnog dela; niti će biti primoravan u bilo kakvom krivičnom suđenju da svedoči protiv sebe, niti će biti lišen života, slobode ili imovine bez propisnog zakonskog postupka; niti se privatna imovina može oduzeti u javne svrhe bez pravične naknade.

Amandman VI (1791)[uredi]

U svim krivičnim gonjenjima optuženi će uživati pravo na brzo i javno suđenje nepristrasne porote one države i oblasti u kojoj je krivično delo izvršeno, a te će oblasti prethodno biti zakonom određene, kao i pravo da bude obavešten o prirodi i osnovu optužbe, da bude suočen sa svedocima koji svedoče protiv njega, da zahteva prinudno sudsko privođenje svedoka u njegovu korist i da ima pomoć savetnika u svojoj odbrani.

Amandman VII (1791)[uredi]

U parnicama po običajnom pravu[27], gde vrednost spora premašuje dvadeset dolara, pravo na suđenje uz prisustvo porote biće zadržano, i nikakva činjenica koju porota ispita neće biti ponovo ispitivana pred bilo kojim sudom Sjedinjenih Država osim u skladu sa propisima običajnog prava.

Amandman VIII (1791)[uredi]

Ne može se zahtevati preterano jamstvo, niti određivati previsoke novčane globe, niti dosuđivati surove i neuobičajene kazne.

Amandman IX (1791)[uredi]

Nabrajanje u Ustavu izvesnih prava ne sme se tumačiti tako da se ospore ili potcene druga prava koja je narod zadržao.

Amandman X (1791)[uredi]

Prava koja nisu ovim Ustavom preneta na Sjedinjene Države niti su uskraćena državama, ostavljena su svakoj pojedinoj državi ili narodu.

Amandman XI (1798)[uredi]

Sudska vlast Sjedinjenih Država ne može se tumačiti tako da se proteže na bilo koji spor po zakonu ili po pravičnosti koji započnu ili vode protiv jedne od Sjedinjenih Država građani koje druge države, ili građani ili podanici ma koje strane države.

Amandman XII (1804)[uredi]

Elektori će se sastati svaki u svojoj državi i glasati listićem za predsednika i potpredsednika, od kojih bar jedan neće biti stanovnik iste države koje i oni; oni će navesti na svojim listićima ime lica za koje glasaju kao za predsednika, a na odvojenim listićima imenovaće lice za koje glasaju kao za potpredsednika; pa će sačiniti posebne liste svih lica za koja su glasali kao za predsednika, i svih lica koja su dobila glasove za potpredsednika, kao i broja glasova koje je svaki dobio; tu će listu potpisati i overiti i poslati, zapečaćenu, u sedište vlade Sjedinjenih Država, upućenu predsedniku Senata; predsednik Senata će, u prisustvu senatora i članova Predstavničkog doma, otvoriti sve spiskove, i glasovi de se tada prebrojati; lice koje ima najveći broj glasova za predsednika biće predsednik ako taj broj predstavlja većinu ukupnog broja naimenovanih izbornika; a ako niko nema takvu većinu, tada će između najviše tri lica koja imaju najveći broj glasova na listi za predsednika, Predstavnički dom odmah, glasačkim listićima, izabrati predsednika. Ali prilikom biranja predsednika glasovi će se uzimati po državama, i to tako da predstavništvo svake države ima samo po jedan glas; kvorum za tu svrhu sastojaće se od po jednog ili više članova iz dve trećine država, a većina svih država biće potrebna za izbor. A ukoliko Predstavnički dom, u slučaju kada je pravo biranja preneto na njega, ne izabere predsednika do četvrtog dana meseca marta sledeće godine, tada će potpredsednik vršiti dužnost predsednika, kao i u slučaju predsednikove smrti ili druge Ustavom predviđene nesposobnosti predsednika.[28] Lice koje dobije najveći broj glasova za potpredsednika biće potpredsednik ako taj broj predstavlja većinu ukupnog broja naimenovanih izbornika; a ako nijedno lice ne dobije većinu, tada će Senat izabrati potpredsednika između dvojice sa najvećim brojem glasova na listi; kvorum za ovu svrhu sastojaće se od dve trećine ukupnog broja senatora, a većina celokupnog broja biće potrebna za izbor. Ali niko ko ne ispunjava Ustavom predviđene uslove za položaj predsednika ne može biti biran za položaj potpredsednika Sjedinjenih Država.

Amandman XIII (1865)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Ni ropstvo ni prinudno služenje neće postojati na teritoriji Sjedinjenih Država niti bilo na kom mestu podložnom njihovoj vlasti, osim kao kazna za prestup za koji je počinilac propisno osuđen.

Odeljak 2[uredi]

Kongres će imati pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u delo ovaj član.

Amandman XIV (1868)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Sva lica rođena ili naturalizovana u Sjedinjenim Državama i podložna njihovoj vlasti, građani su Sjedinjenih Država i one države u kojoj prebivaju. Nijedna država ne može donositi niti sprovoditi bilo kakav zakon koji ograničava privilegije ili zaštitu građanima Sjedinjenih Država; nijedna država ne sme lišiti nijedno lice života, slobode ili imovine bez propisnog zakonskog postupka, niti uskratiti nekom licu u granicama svoje vlasti jednaku zakonsku zaštitu.

Odeljak 2[uredi]

Članovi Predstavničkog doma raspoređivaće se na pojedine države u skladu sa brojem stanovnika svake od njih, i to tako da se računaju svi stanovnici u svakoj državi, izuzev neoporezovanih Indijanaca. Ali ako se pravo glasa na bilo kojim izborima za izbornike predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država, ili za predstavnike za Kongres, za izvršne i sudske službenike neke države, ili za članove njene legislature, uskrati ma kojim muškim stanovnicima takve države koji su navršili dvadeset jednu godinu i građani su Sjedinjenih Država, ili se to pravo bilo kako ograniči, osim zbog učešća u pobuni ili drugog prestupa, osnova za predstavništvo dotične države biće smanjena u istoj srazmeri u kojoj se broj takvih muških građana odnosi prema celokupnom broju muških građana iznad dvadeset i jedne godine starosti u toj državi.

Odeljak 3[uredi]

Niko ne može biti senator ili predstavnik u Kongresu ili izbornik predsednika i potpredsednika, niti vršiti bilo kakvu službu, civilnu ili vojnu, u Sjedinjenim Državama, ili u kojoj državi ako je, posle ranije položene zakletve, kao član Kongresa, ili kao službenik Sjedinjenih Država, ili kao član legislature bilo koje države, ili kao izvršni ili sudski službenik neke države, da će poštovati i čuvati Ustav Sjedinjenih Država, učestvovao u ustanku ili pobuni protiv Sjedinjenih Država, ili je davao pomoć i potporu njihovim neprijateljima. Ali Kongres može, dvotrećinskom većinom glasova svakog doma, ukloniti ovakvu smetnju.

Odeljak 4[uredi]

Pravovaljanost javnog duga Sjedinjenih Država, zakonom odobrenog, uključujući i dugove načinjene radi plaćanja penzija i nagrada za usluge u ugušivanju ustanka i pobune, neće se osporavati. Ali ni Sjedinjene Države niti ijedna država neće preuzimati niti platiti nikakav dug niti obavezu stvorenu radi ukazivanja pomoći ustanku ili pobuni protiv Sjedinjenih Država niti će priznati bilo kakav zahtev za naknadu štete zbog gubitka ili oslobođenja robova; svi takvi dugovi, obaveze i potraživanja smatraće se nezakonitim i ništavnim.

Odeljak 5[uredi]

Kongres će imati pravo da odgovarajućim zakonima sprovede u život odredbe ovoga člana.

Amandman XV (1870)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Pravo građana Sjedinjenih Država da glasaju ne smeju osporiti niti ograničiti ni Sjedinjene Države ni bilo koja država zbog rase, boje kože ili ranijeg robovanja.

Odeljak 2[uredi]

Kongres će imati pravo da odgovarajućim zakonskim propisima sprovede u život odredbe ovoga člana.

Amandman XVI (1913)[uredi]

Kongres će imati pravo da razrezuje i ubira poreze na prihode, bilo iz kojih izvora oni poticali, bez raspodele na pojedine države i bez obzira na bilo kakav popis ili prebrojavanje stanovništva.

Amandman XVII (1913)[uredi]

Senat Sjedinjenih Država sastojaće se od po dva senatora iz svake države, koje bira narod te države na šest godina; i svaki senator imaće po jedan glas. Birači u svakoj državi moraju imati kvalifikacije koje se traže od birača najmnogobrojnije grane zakonodavnog tela dotične države.

Kada se uprazni predstavništvo neke države u Senatu, izvršna vlast te države izdaće nalog o raspisivanju izbora radi popunjavanja takvih upražnjenih mesta; ipak, zakonodavno telo svake države može da ovlasti svoju izvršnu vlast da izvrši privremeno naimenovanje predstavnika sve dok narod ne popuni upražnjena mesta izborima kakve propisuje zakonodavno telo.

Ovaj amandman ne može se tumačiti tako da utiče na izbor ili trajanje mandatnog roka bilo kog senatora izabranog pre nego što ovaj amandman postane punovažan kao deo Ustava.

Amandman XVIII (1919)[29][uredi]

Odeljak 1[uredi]

Godinu dana posle ratifikovanja ovoga člana zabranjuje se u svrhu lične potrošnje proizvodnja, prodaja ili transport opojnih pića na teritoriji Sjedinjenih Država i na teritorijama pod njihovom vlašću, kao i uvoz ovih pića na te teritorije i izvoz sa njih.

Odeljak 2[uredi]

Kongres i pojedine države imaju istovremeno pravo da odgovarajućim zakonskim propisima sprovedu ovaj član u život.

Odeljak 3[uredi]

Ovaj član neće stupiti na snagu ako ga kao amandman na Ustav ne ratifikuju legislature onoliko država koliko je Ustavom predviđeno, u roku od sedam godina od datuma kada ga Kongres podnese državama na odobrenje.

Amandman XIX (1920)[uredi]

Pravo građana Sjedinjenih Država da glasaju neće osporiti niti ograničiti ni Sjedinjene Države ni bilo koja država na osnovu pola.

Kongres će imati pravo da odgovarajućim zakonskim propisima sprovodi u delo odredbu ovoga člana.

Amandman XX (1933)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Mandat predsednika i potpredsednika ističe u podne dvadesetog dana meseca januara, a mandat senatora i članova Predstavničkog doma u podne trećega dana meseca januara, i to u godinama u kojima bi im ti mandati istekli da ovaj član nije bio ratifikovan; od tada će započeti mandati njihovih naslednika.

Odeljak 2[uredi]

Kongres će se sastajati najmanje jedanput godišnje, i to zasedanje će počinjati u podne trećega dana meseca januara, osim ako Kongres zakonom ne odredi neki drugi dan.

Odeljak 3[uredi]

Ako do vremena određenog za početak predsedničkog mandata izabrani predsednik umre, izabrani potpredsednik postaće predsednik. Ako predsednik ne bude izabran do vremena određenog za početak njegovog mandata, ili ako izabrani predsednik ne ispunjava uslove, potpredsednik će vršiti dužnost predsednika sve dok predsednik ne ispuni te uslove; ako ni izabrani predsednik ni izabrani potpredsednik ne ispunjavaju uslove, Kongres može zakonom propisati i odrediti ko će tada vršiti dužnost predsednika, ili način na koji će biti izabran onaj ko će vršiti dužnost predsednika, i to lice će vršici predsedničku dužnost sve dok predsednik ili potpredsednik ne ispune uslove.

Odeljak 4[uredi]

Kongres može zakonom propisati postupak u slučaju smrti nekog od onih lica između kojih Predstavnički dom može da izabere predsednika kad pravo izbora bude preneto na Predstavnički dom, kao i u slučaju smrti lica između kojih Senat može da izabere potpredsednika kada se Senatu poveri pravo izbora.

Odeljak 5[uredi]

Stavovi 1 i 2 stupiće na snagu petnaestog dana meseca oktobra posle ratifikovanja ovoga člana.

Odeljak 6[uredi]

Ovaj član neće biti punovažan ako ga kao amandman na Ustav ne ratifikuju legislature tri četvrtine država, i to u roku od sedam godina od dana njegovog podnošenja.

Amandman XXI (1933)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Ukida se Osamnaesti amandman na Ustav Sjedinjenih Država.

Odeljak 2[uredi]

Ovim se zabranjuje transport ili uvoz opojnih pića u ma koju državu, teritoriju ili posed Sjedinjenih Država, radi isporuke ili upotrebe, ako je u suprotnosti sa njihovim zakonima.

Odeljak 3[uredi]

Ovaj član neće stupiti na snagu ako ga kao amandman na Ustav ne ratifikuju skupštine onoliko država koliko je Ustavom predviđeno, i to u roku od sedam godina od dana kada ga Kongres podnese državama.

Amandman XXII (1951)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Niko ne može biti izabran na položaj predsednika više od dva puta i nijedno lice koje je bilo na položaju predsednika ili vršilo dužnost predsednika više od dve godine od mandata za koji je neko drugo lice bilo izabrano za predsednika ne može biti izabrano za predsednika više nego jedanput. Ali ovaj član neće se primeniti na lice koje se nalazi na položaju predsednika u vreme kada Kongres predloži ovaj član, i neće ometati bilo koje lice koje se bude nalazilo na položaju predsednika ili koje vrši dužnost predsednika u toku roka u kome ovaj član stupa na snagu, da i dalje bude na predsedničkom položaju ili da vrši dužnost predsednika sve do kraja takvog mandatnog roka.

Odeljak 2[uredi]

Ovaj član neće stupiti na snagu ako ga kao amandman na Ustav ne ratifikuju legislature tri četvrtine država u roku od sedam godina od dana kada ga Kongres podnese državama.

Amandman XXIII (1961)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Područje[30] u kome se nalazi sedište vlade Sjedinjenih Država naimenovaće na način koji Kongres može regulisati:

Izvestan broj izbornika predsednika i potpredsednika, jednak ukupnom broju senatora i članova Predstavničkog doma na koji bi taj distrikt imao pravo da je država, ali ni u kom slučaju veći od onog koji ima država sa najmanjim brojem stanovnika; oni će se dodati izbornicima koje budu naimenovale države, ali će se, prilikom biranja predsednika i potpredsednika, smatrati izbornicima koje je naimenovala jedna država; izbornici će se sastati u tom distriktu i vršiti dužnosti predviđene Dvanaestim članom amandmana.

Odeljak 2[uredi]

Kongres će imati pravo da odgovarajućim zakonskim propisima sprovede ovaj član u život.

Amandman XXIV (1964)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Pravo građana Sjedinjenih Država da glasaju na bilo kojim neposrednim ili drugim izborima za predsednika ili potpredsednika, za izbornike predsednika ili potpredsednika, ili za senatore i članove Predstavničkog doma u Kongresu, neće im osporiti niti ograničiti ni Sjedinjene Države ni druga koja država zbog neplaćenog poreza po glavi ili nekog drugog poreza.

Odeljak 2[uredi]

Kongres će imati pravo da sprovede u život ovaj član odgovarajućim zakonskim propisima.

Amandman XXV (1967)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

U slučaju predsednikovog uklanjanja sa položaja, njegove smrti ili ostavke, potpredsednik će postati predsednik.

Odeljak 2[uredi]

Kad god se uprazni položaj potpredsednika, predsednik će imenovati potpredsednika koji će stupiti na ovaj položaj čim se njegovo naimenovanje potvrdi većinom glasova u oba doma Kongresa.

Odeljak 3[uredi]

Kad god predsednik uputi predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja, i dok im ne uputi pismenu izjavu sa suprotnim sadržajem, ovu vlast i dužnosti vršiće potpredsednik u svojstvu vršioca dužnosti predsednika.

Odeljak 4[uredi]

Kad god potpredsednik i većina glavnih funkcionera izvršnih sekretarijata, ili drugih tela koja Kongres može zakonom da predvidi, upute predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja, potpredsednik će odmah preuzeti ovlašćenja i dužnosti ovog položaja u svojstvu vršioca dužnosti predsednika.

Posle toga, kad predsednik uputi predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da ne postoji nesposobnost, on će ponovo preuzeti vlast i dužnosti svog položaja, sem ukoliko potpredsednik i većina glavnih funkcionera izvršnih sekretarijata, ili drugih tela koja Kongres može zakonom da predvidi, ne upute u roku od četiri dana predsedniku Senata pro tempore i predsedniku Predstavničkog doma pismenu izjavu da predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja. Na osnovu toga, Kongres će doneti odluku po ovom pitanju, i u tom cilju će se sastati u roku od 48 časova, ukoliko nije u toku zasedanja. Ako Kongres, u roku od 21 dana po prijemu poslednje pismene izjave, ili ako Kongres ne zaseda unutar 21 dana pošto se zatraži saziv Kongresa, odluči sa dve trećine glasova oba doma da predsednik nije u stanju da vrši vlast i dužnosti svog položaja, potpredsednik će nastaviti da vrši iste u svojstvu vršioca dužnosti predsednika; u suprotnom, predsednik će nastaviti da vrši vlast i dužnosti svog položaja.

Amandman XXVI (1971)[uredi]

Odeljak 1[uredi]

Sjedinjene Države, ili bilo koja savezna država, neće uskratiti ili umanjiti pravo građana Sjedinjenih Država koji imaju osamnaest ili više godina života da glasaju, a da je razlog tome životno doba.

Odeljak 2[uredi]

Kongres će imati pravo da sprovede u život ovaj član odgovarajućim zakonskim propisima.

Amandman XXVII (1992)[uredi]

Nijedan zakonski akt kojim se menja plata senatora ili člana Predstavničkog doma, neće stupiti na snagu dok se ne provedu sledeći izbori za Predstavnički dom.

Beleške[uredi]

  1. Legislature
  2. Izmenjeno drugim odeljkom 14. amandmana
  3. Stanovnika
  4. Spikera
  5. Postupak diskvalifikacije naziva se impičment. To je postupak suđenja državnom službeniku i smenjivanja sa dužnosti zbog zloupotrebe ovlaštenja. U SAD-u je predviđen kao sankcija protiv izdaje, korupcije, zločina i sl. Zahtev za impičment usvaja Kongres i prosleđuje Senatu na suđenje.
  6. Izmenjeno 17. amandmanom
  7. Izmenjeno 17. amandmanom
  8. Privremenog
  9. Izmenjeno drugim odeljkom 20. amandmana
  10. Primanje u državljanstvo
  11. Letter of Marque and Reprisal. Davanje ovog ovlašćenja privatnim licima zabranjeno je Pariskom deklaracijom iz 1856. godine.
  12. Narodna vojska
  13. Writ of Habeas Corpus. Prema ovom zakonu, donesenom još 1679. godine u Engleskoj, za svaki nalog za hapšenje mora se u roku od tri dana doneti sudska odluka o osnovanosti ili neosnovanosti naloga. Okrivljenik za zločin koji ne povlači smrtnu kaznu može posle 24 časa tražiti puštanje na slobodu, uz davanje jemstva. Habeas korpsu je mera za zaštite lične slobode građanina.
  14. Bill of Attainder. Akt zakonodavca koji sebi prisvaja sudska ovlaštenja.
  15. Zakon sa povratnim dejstvom
  16. Izmenjeno 17. amandmanom.
  17. Dotacija
  18. Saveza
  19. Elektori
  20. Izmenjeno 20. amandmanom.
  21. Izmenjeno 25. amandmanom
  22. Izmenjeno 11. amandmanom.
  23. Izmenjeno 11. amandmanom.
  24. Izmenjeno 13. amandmanom.
  25. Država Rod Ajlend nije poslala delegate na federalnu skupštinu.
  26. Bill of Rights
  27. Common law
  28. Nadomešteno trećim odeljkom 20. amandmana
  29. 18. amandman ukinut je 21. amandmanom iz 1933. godine.
  30. Distrikt

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom: