Устав Сједињених Америчких Држава

УСТАВ САД Писац: Конгрес САД

Устав Сједињених Америчких Држава је донео Конгрес САД 1787. године, а и данас је уз накнадно донете амандмане на снази. Подебљаним словима су означени делови Устава који су измењени амандманима.

Страна I Устава Сједињених Америчких Држава

Страна II Устава Сједињених Америчких Држава

Страна III Устава Сједињених Америчких Држава

Страна IV Устава Сједињених Америчких Држава

Закон о правима (првих десет амандмана на Устав САД-a)

Преамбула

Ми, народ Сједињених Држава, да бисмо створили савршенији савез, утемељили правду, осигурали мир у земљи, побринули се за заједничку одбрану, унапредили опште благостање и обезбедили благодети слободе нама и нашем потомству, одређујемо и доносимо овај Устав за Сједињене Америчке Државе.

Члан I

Одељак 1

Сва законодавна власт додељена овим Уставом поверава се Конгресу Сједињених Држава, који ће се састојати од Сената и Представничког дома.

Одељак 2

Представнички дом биће састављен од чланова које ће сваке друге године бирати народ појединих држава, и бирачи у свакој држави треба да имају оне квалификације које се траже од бирача најбројнијег државног законодавног органа^[1].

Нико не може бити члан Представничког дома ако није навршио двадесет пет година, није седам година грађанин Сједињених Држава и у време избора није становник оне државе у којој га бирају.

Број представника и износ непосредних пореза распоређиваће се на поједине државе које могу бити укључене у овај Савез, у складу са бројем њихових становника, који ће се одредити тако што ће се укупном броју слободних лица, укључујући и она обавезна да служе више година а изузимајући неопорезоване Индијанце, додати три петине броја свих осталих лица.^[2] Стварно пребројавање ^[3] извршиће се најдаље три године после првог састанка Конгреса Сједињених Држава, и после сваких наредних десет година, на начин који ће се законом прописати. Број представника не сме бити већи од једног на сваких тридесет хиљада (становника), али свака држава мора имати бар једног свог представника; а док се такво пребројавање не изврши, држава Њу Хемпшир имаће право да бира три, Масачусетс осам, Род Ајленд и Провиденс Плантаже једног, Конектикат пет, Њујорк шест, Њу Џерси четири, Пенсилванија осам, Делавер једног, Мериленд шест, Вирџинија десет, Северна Каролина пет, Јужна Каролина пет и Џорџија три.

Када се упразне места у представништву неке државе, извршна власт те државе издаће налог о расписивању избора ради попуњавања таквих упражњених места.

Представнички дом изабраће свога председника^[4] и друге своје функционере; и имаће искључиво право да покреће поступак за дисквалификацију службених лица.^[5].

Одељак 3

Сенат Сједињених Држава сачињаваће по два сенатора из сваке државе, које ће бирати парламент те државе^[6] на шест година; и сваки сенатор имаће по један глас.

Чим се буду састали после првих избора, сенатори ће се распоредити што је могуће равномерније на три групе, Места сенатора прве групе упразниће се по истеку друге године, друге групе по истеку четврте године, а треће по истеку шесте године, тако да се једна трећина сенатора може бирати сваке друге године; а ако се нека места сенатора упразне због оставке или из неког другог разлога у време изван сазива законодавног тела неке државе, извршна власт те државе може да изврши привремена наименовања до следећег састанка законодавног тела, које ће тада попунити таква упражњена места.^[7]

Нико не може бити сенатор ако није навршио тридесет година, није девет година грађанин Сједињених Држава и, у време избора, није становник оне државе у којој се бира.

Потпредседник Сједињених Држава биће председник Сената, али неће имати право гласа, осим кад су гласови једнако подељени.

Сенат ће бирати остале своје функционере, а такође и једног председника pro tempore^[8], у одсутности потпредседника, или када овај обавља дужност председника Сједињених Држава.

Сенат ће имати искључиво право да суди у свим покренутим поступцима за дисквалификацију службених лица. Када Сенат због тога заседава, сенатори ће бити под заклетвом или под свечаном изјавом. Када се суди председнику Сједињених Држава, председаваће председник Врховног суда; и нико не сме бити проглашен кривим без сагласности две трећине присутних чланова.

Пресуда у случајевима дисквалификације не сме се протезати даље од повлачења са положаја и искључења из држања и уживања почасног звања, функције од поверења и плаћене службе Сједињених Држава; али странка проглашена кривом биће ипак подложна и подвргнута оптужби, суђењу, пресуди и казни, у складу са законом.

Одељак 4

Време, место и начин одржавања избора за сенаторе и представнике прописиваће у свакој држави законодавно тело дотичне државе; али Конгрес може у свако доба пуноправно одредити или изменити такве прописе, осим оних о местима бирања сенатора.

Конгрес ће се састајати најмање једанпут годишње, и тај састанак ће бити првог понедељка у децембру,^[9] осим ако се законом не одреди неки други дан.

Одељак 5

Сваки дом ће оверавати изборе, пуномоћја и квалификације својих чланова, а већина сваког дома сачињаваће кворум за скупштински рад; али и мањи број чланова може одлагати седницу из дана у дан, и може бити овлашћен да принуди одсутне чланове да присуствују седницама, и то на начин и помоћу казни које сваки дом сматра потребним.

Сваки дом може да прописује правила свога пословника, да кажњава своје чланове због нарушавања реда и да, уз сагласност две трећине чланова, искључи свог члана.

Сваки дом ће водити записник о свом раду и објављивати га с времена на време, изузев оних делова за које је, по мишљењу чланова тога дома, неопходна тајност; и гласање са »да« и »не« чланова и једног л другог дома о било ком питању биће, на захтев једне петине присутних чланова, унето у записник.

Ниједан дом не може у току заседања Конгреса одгађати своју седницу на више од три дана без сагласности другог дома нити одржавати седницу у другом месту а не у оном где оба дома заседају.

Одељак 6

Сенатори и представници добијаће накнаду за своју службу; та ће се накнада законом утврдити и исплаћивати из Благајне Сједињених Држава. Сенатори и представници ће у свим случајевима, осим у случају да почине издају, злочин и прекршај јавног мира, бити безбедни од хапшења док присуствују заседању њихових домова и када иду на заседање и враћају се са њега; и ни за какав свој говор или дебату у једном или другом дому неће ником другом одговарати.

Ниједан сенатор или представник не може, док траје мандат за који је изабран, бити постављен ни на какву грађанску дужност у Сједињеним Државама која би била створена, нити се приходи овога могу због тога повећавати за то време; и нико ко заузима неку функцију у Сједињеним Државама не може бити члан ниједног дома за време док врши ту своју дужност.

Одељак 7

Сви предлози закона о убирању прихода морају потицати од Представничког дома; али Сенат може да предлаже измене или да суделује са својим амандманима, као и кад се подносе други законски предлози.

Сваки законски предлог који буде прошао кроз Представнички дом и кроз Сенат поднеће се, пре него што постане закон, председнику Сједињених Држава; ако се он с њим сложи, потписаће га, а ако се не сложи, вратиће га са својим примедбама оном дому из кога је предлог потекао; тај дом ће све председникове примедбе унети у свој записник и поново ће разматрати предлог. Ако се после таквог поновног разматрања две трећине тога дома сложе да прихвате тај законски предлог, он ће се послати, заједно са председниковим примедбама, другом дому, који ће га такође поново претресати; ако га усвоје две трећине чланова и тога дома, тај предлог ће постати закон. Али у свим таквим случајевима гласаће се у оба дома са »да« и »не« и имена чланова који су гласали за тај законски предлог и оних који су гласали против унеће се у записник сваког дома посебно. Ако председник не врати законски предлог у року од десет дана (изузимајући недеље) пошто му је он поднет, тај предлог ће постати закон као и да га је председник потписао, осим ако Конгрес одгађањем свога заседања није спречио његово враћање, у ком случају тај предлог неће постати закон.

Свака наредба, резолуција или одлука донета гласањем, за коју је потребна сагласност Сената и Представничког дома (изузев питања одлагања седница), подносиће се председнику Сједињених Држава; и постаће пуноважна тек кад је председник потврди или, ако се он не сагласи, кад је поново изгласају две трећине чланова Сената и Представничког дома, у складу са правилима и ограничењима прописаним за предлог закона.

Одељак 8

Конгрес ће имати право да разрезује и убира порезе, царине, таксе и трошарине, да плаћа дугове и да се брине о заједничкој одбрани и општем благостању Сједињених Држава; али све царине, таксе и трошарине биће једнообразне широм Сједињених Држава;

да закључује зајмове у име Сједињених Држава;

да регулише трговину са страним земљама и између појединих држава, а исто тако и са индијанским племенима;

да доноси једнообразне прописе о натурализацији^[10], и једнообразне законе о банкротству на целој територији Сједињених Држава;

да кује новац, регулише његову вредност и вредност страног новца, и да утврђује систем тегова и мера;

да предвиђа мере за кажњавање због фалсификовања државних хартија од вредности и новца у оптицају у Сједињеним Државама;

да оснива поштанске уреде и поштанске путеве;

да унапређује науку и корисне уметности обезбеђујући писцима и проналазачима на ограничено време искључиво право на њихове списе и изуме;

да установљава судове ниже од Врховног суда;

да дефинише и кажњава гусарење и преступе извршене на отвореном мору и повреде међународног права,

да објављује рат, додељује дозволе за заробљавање непријатељских трговачких бродова^[11] и доноси прописе о заплени на копну и мору;

да диже и издржава војску, али никаква новчана давања у ту сврху не смеју бити на дуже од две године;

да организује и одржава морнарицу;

да доноси прописе о управљању сувоземним и поморским снагама и о њиховом уређењу;

да се стара о позивању милиције^[12] ради спровођења закона Савеза, угушивања побуна и одбијања инвазија;

да се брине о организовању, наоружавању и дисциплини милиције и управљању оним њеним деловима који би могли бити употребљени у служби Сједињених Држава, остављајући право свакој држави да поставља официре и да обучава милицију према прописима које донесе Конгрес;

да врши искључиву законодавну власт у свим случајевима без изузетка над оном облашћу (не већом од десет квадратних миља) која, пошто је нека држава уступи а Конгрес то прихвати. буде постала седиште владе Сједињених Држава, и да врши исту власт над местима добијеним уз сагласност легислатуре државе у којој се таква места налазе за подизање утврђења, стоваришта, арсенала, докова и других потребних објеката; и

да доноси све законе који ће бити потребни и погодни за спровођење у живот наведених овлашћења и свих других овлашћења која овај Устав поверава влади Сједињених Држава или некој њеној грани или службенику.

Одељак 9

Сељење или усељавање лица која нека од сада постојећих држава сматра за сходно да прими Конгрес неће забрањивати пре године хиљаду осам стотина и осме, али се такса или царина може разрезати на такво усељавање, с тим да не буде већа од десет долара по особи.

Привилегија habeas corpus акта^[13] не сме се обустављати, осим када, у случајевима побуне или инвазије, то изискује јавна безбедност.

Никакав закон о лишавању грађанских права и одузимању имовине^[14] нити ex post facto закон^[15] не може се доносити.

Никакав порез по глави нити неки други непосредни порез не може се разрезивати, осим ако није у складу са пописом становништва или пребројавањем о коме је горе било речи.^[16]

Никаква такса нити царина не може се наметати на предмете који се извозе из било које државе (Савеза).

Никаква привилегија не може се давати никаквим прописима о трговини или приходима лукама једне државе над лукама друге; нити су бродови који плове у једну државу или из ње обавезни да свраћају у другу државу или да плаћају пристанишне таксе и царине у другој држави.

Никакав новац не сме се узимати из државне благајне, осим на основу кредита^[17] додељених законом; и редован извештај и обрачун примања и издавања свег државног новца мора се објављивати с времена на време.

Никакву племићку титулу Сједињене Државе не могу додељивати; и ниједно лице које у Сједињеним Државама заузима неку плаћену службу или почасно звање не може без сагласности Конгреса примати било какав поклон, награду, звање или титулу, било какве врсте, ни од ког краља, кнеза или стране државе.

Одељак 10

Ниједна држава^[18] не може улазити ни у какав уговор, споразум или савез; ни издавати дозволе за заробљавање непријатељских бродова и насилни повраћај имовине; ни ковати новац; ни издавати новчанице; нити учинити било шта друго осим златног и сребрног кованог новца законским средствима плаћања дугова; нити доносити законе о лишавању грађанских права и одузимању имовине, нити закон с повратним дејством, нити закон који крњи обавезност уговора, нити додељивати племићке титуле.

Ниједна држава не може без сагласности Конгреса одређивати дажбине или царине на увоз или извоз, осим оних апсолутно неопходних за извршавање њених закона о надзору; и чист приход од свих царина и дажбина, које свака држава разреже на увоз и извоз, ставиће се на располагање Благајни Сједињених Држава; и сви такви закони биће подложни ревизији и контроли Конгреса.

Ниједна држава не може без пристанка Конгреса одређивати бродарину, држати војску или ратне бродове у време мира, закључивати споразуме или погодбе са другим државама или са страним силама, нити ступати у рат, осим ако није непосредно нападнута или у тако блиској опасности која не трпи одлагање.

Члан II

Одељак 1

Извршна власт биће поверена председнику Сједињених Америчких Држава. Он ће заузимати свој положај у року од четири године и заједно са потпредседником бираним на исти рок бираће се овако.

Свака држава ће наименовати, на начин који њен парламент одлучи, известан број изборника^[19], једнак укупном броју сенатора и представника на које дотична држава има право у Конгресу; али ниједан сенатор нити представник, нити лице које врши неку службу, почасну или плаћену, у Сједињеним Државама, не може бити одређено за изборника.

Изборници ће се састати у својим државама и гласати тајним гласањем за два лица, од којих бар једно није становник исте државе чији су они становници. И сачиниће једну листу свих лица за која су гласали и броја гласова за свако лице; ту ће листу потписати и оверити и запечаћену послати у седиште владе Сједињених Држава, упућену председнику Сената. Председник Сената ће, у присуству Сената и Представничког дома, отпечатити и отворити све листе, и гласови ће се тада пребројати. Лице које има највећи број гласова биће председник ако тај број гласова представља већину од укупног броја наименованих изборника; а ако више лица има такву већину, и има једнак број гласова, тада ће Представнички дом сместа изабрати тајним гласањем једно од њих за председника; а ако ниједно лице нема већину, онда ће између петорице са врха листе, који имају највише гласова, поменути дом на сличан начин изабрати председника. Али приликом бирања председника гласови ће се узимати по државама, и то тако да представништво сваке државе има само по један глас; кворум за ту сврху састојаће се од чланова две трећине држава, а већина свих држава биће неопходна за избор. У сваком случају, лице које после избора председника има највећи број гласова електора, биће потпредседник. Али ако остану два или више лица која имају подједнак број гласова, Сенат ће између њих бирати тајним гласањем потпредседника.^[20]

Конгрес може да одреди време бирања изборника и дан када ће они дати свој глас; тај ће дан бити исти на целој територији Сједињених Држава.

Нико ко није по рођењу грађанин Сједињених Држава или ко није грађанин Сједињених Држава у време усвајања овога Устава не може бити биран за положај председника; нико не може бити биран за ову дужност ако није навршио тридесет пет година и ако четрнаест година није житељ Сједињених Држава.

У случају смењивања председника са положаја, или у случају његове смрти, оставке, или неспособности да извршава овлашћења и дужности поменутога положаја, тај положај биће поверен потпредседнику, а Конгрес може законом предвидети, у случају смењивања, смрти, оставке или неспособности и председника и потпредседника. који ће функционер тада вршити дужност председника, па ће то лице онда обављати дужност председника све док поменута неспособност не нестане или док се не изабере нови председник.^[21]

Председник ће, у одређеним роковима, примати накнаду за свој рад, а она се не може ни повећавати ни смањивати у току периода за који је изабран; и председник не може у току тог периода примати никакве друге награде од Сједињених Држава или од било које државе Савеза.

Пре него што почне да врши своју дужност, председник ће положити следећу заклетву или дати свечану изјаву: »Свечано се заклињем (или изјављујем) да ћу верно вршити службу председника Сједињених Држава и да ћу, што најбоље могу, чувати, штитити и бранити Устав Сједињених Држава.«

Одељак 2

Председник ће бити врховни заповедник копнене војске и морнарице Сједињених Држава и милиције појединих држава када се ова позове у активну службу Сједињених Држава; он може захтевати мишљење, изражено у писаном облику, од старешине сваке гране извршне власти о сваком предмету који се тиче њихових надлежности; и имаће право да доноси одлуке о одлагању извршења казне и о помиловању за преступе извршене против Сједињених Држава, осим у случајевима покретања поступка за дисквалификацију државних функционера.

Он ће имати право, уз савет и сагласност Сената, да склапа међународне уговоре, под условом да се о томе сложе две трећине присутних сенатора; он одређује и, уз савет и сагласност Сената, поставља амбасадоре, остале дипломатске представнике и конзуле, судије Врховног суда и све друге службенике Сједињених Држава чије наименовање на дужност није овим Уставом друкчије предвиђено, и за које ће се то прописати законом; али Конгрес може законом поверити право постављања нижих службеника, кад то сматра потребним, самом председнику, редовним судовима или старешинама појединих грана државне управе.

Председник ће имати право да попуњава сва она места која се упразне у време када Сенат не заседава, поверавајући дужности које ће истицати крајем следећег заседања Сената.

Одељак 3

Председник ће с времена на време обавештавати Конгрес о стању Савеза и препоручиваће Конгресу да. разматра мере које он сматра потребним и корисним; он може, у изузетним приликама, сазвати оба дома или један или други од њих, а у случају неслагања између домова у погледу времена одгађања заседања, председник може одложити заседање на време које он сматра погодним; он ће примати амбасадоре и друге дипломатске представнике; стараће се о томе да се закони исправно извршавају и постављаће све службенике Сједињених Држава.

Одељак 4

Председник, потпредседник и сви грађански службеници Сједињених Држава биће смењени с дужности у случају да је против њих покренут поступак за дисквалификацију и да су проглашени кривим због издаје, подмићивања или других тешких злочина и преступа.

Члан III

Одељак 1

Судска власт Сједињених Држава биће поверена једном Врховном суду и оним нижим судовима које Конгрес може с времена на време одређивати и установљавати. Судије како Врховног суда тако и нижих судова држаће своје положаје све док се достојно владају и у одређеним роковима примаће за свој рад накнаду која се не може смањивати све док буду на тој дужности.

Одељак 2

Судска власт протезаће се на све случајеве, по закону и по правичности, који проистичу из овог Устава, закона Сједињених Држава и уговора закључених или који ће се закључити по њиховом овлашћењу; на све случајеве који се односе на амбасадоре, остале дипломатске представнике и конзуле; на све случајеве адмиралитета и поморског права; на спорове у којима су Сједињене Државе парнична странка; на спорове између двеју или више држава; између једне државе и грађана друге^[22]; између грађана разних држава; између грађана исте државе који полажу право на земљу на основу концесија од разних држава; и између једне државе или њених грађана и страних држава, грађана или поданика.^[23]

У свим случајевима који се тичу амбасадора, других дипломатских представника и конзула, и у онима у којима је једна држава парнична странка, Врховни суд ће имати првостепену надлежност. У свим другим случајевима који су раније поменути Врховни суд имаће апелациону надлежност, како у погледу права тако и чињеница, са изузецима и на основу прописа које Конгрес буде донео.

Суђење свих кривичних дела, осим у случајевима дисквалификације државних функционера, вршиће се уз суделовање пороте; такво суђење одржаваће се у оној држави у којој је кривично дело извршено; али ако кривично дело није извршено ни у једној држави, суђење ће бити на оном месту или местима које Конгрес буде законом одредио.

Одељак 3

Издаја Сједињених Држава састојаће се једино у дизању рата против њих или у подржавању њихових непријатеља пружањем помоћи и потпоре. Нико не може бити проглашен кривим за издају ако два сведока јавно не посведоче о очитом делу издаје или ако окривљени јавно на суду не призна своју кривицу.

Конгрес ће имати право да одреди казну за издају, али никаква казна за издају не сме повлачити одузимање грађанских права или узапћење имовине потомцима кривца, осим за живота осуђеног лица.

Члан IV

Одељак 1

У свакој држави поклањаће се пуна вера и поверење јавним актима, документима и судским одлукама сваке друге државе. И Конгрес може општим законима прописати начин на који ће се таква акта, документи и одлуке доказивати, као и дејство таквог доказивања.

Одељак 2

Грађани сваке државе уживаће привилегије и заштиту као и грађани свих осталих држава.

Лице оптужено у ма којој држави за издају, тежак злочин или неки други преступ, које побегне од правде и буде пронађено у другој држави, мора се предати на захтев извршне власти државе из које је побегло, да би се привело у државу надлежну да суди његов преступ.

Ниједно лице држано у обавезној служби или на раду у једној држави, према њеним законима, које побегне у другу државу, неће се на основу било каквог закона или прописа у тој држави отпустити из такве службе или рада, већ ће се изручити на захтев странке према којој је у обавези с обзиром на такву службу или рад.^[24]

Одељак 3

Конгрес може примати нове државе у овај Савез; али ниједна нова држава не може се оснивати у правном подручју било које друге државе; нити се иједна држава може формирати спајањем двеју или више држава, нити делова држава, без сагласности легислатура заинтересованих држава и Конгреса.

Конгрес ће бити овлашћен да располаже територијом и другом имовином Сједињених Држава и да доноси све потребне законе и прописе у ту сврху; и ништа се у овом Уставу не сме тумачити тако да иде на штету права Сједињених Држава или ма које поједине државе.

Одељак 4

Сједињене Државе ће гарантовати свакој држави у овом Савезу републикански облик владавине, и штитиће сваку од њих од инвазије; а на молбу њене законодавне или извршне власти (када се законодавно тело не може састати) и од унутрашњег насиља.

Члан V

Конгрес ће, кад год две трећине оба дома буду сматрале потребним, предлагати амандмане на овај Устав или ће на захтев парламената две трећине држава, сазвати уставотворну скупштину ради предлагања амандмана, који ће у оба случаја бити пуноважни у сваком погледу, као део овога Устава, када их ратификују парламенти три четвртине свих држава, или уставотворне скупштине у три четвртине држава, што зависи од тога да ли је Конгрес предложио један или други начин ратификовања; под условом да ниједан амандман који би се донео пре године хиљаду осам стотина и осме ни на који начин не погађа одредбе Првог и Четвртог става Деветог одељка Првог члана; и да ниједна држава, без своје сагласности, не може бити лишена свог равноправног гласа у Сенату.

Члан VI

Сви закључени зајмови и све обавезе примљене пре усвајања овога Устава биће исто онако пуноважни за Сједињене Државе под овим Уставом као што су били под Конфедерацијом.

Овај Устав и закони Сједињених Држава који ће се убудуће доносити, и сви уговори закључени, или који ће се закључити у име Сједињених Држава, биће врховни закон земље; и судије у свакој држави биће обавезне да их поштују, чак и ако тиме долазе у сукоб са уставом или законима било које државе.

Сенатори и представници раније поменути, као и чланови легислатура појединих држава и сви извршни и судски службеници како Сједињених Држава тако и појединих држава, положиће заклетву или дати свечану изјаву којом се обавезују да ће поштовати овај Устав; никакво верско убеђење никада се неће захтевати као услов ни за какву дужност или јавну службу у Сједињеним Државама.

Члан VII

Ратификовање које изврше уставотворне скупштине девет држава биће довољно за ступање на снагу овог Устава као заједничког за државе које га буду ратификовале.

Учињено у Уставотворној скупштини уз једногласни пристанак присутних држава седамнаестог дана месеца септембра године господње хиљаду седам стотина и осамдесет седме, а од независности Сједињених Америчких Држава дванаесте. За сведочанство о томе прилажемо наше потписе^[25]

Потписи

Џ. Вашингтон — пред. и делегат Вирџиније

Њу Хемпшир: Џон Лангдон, Николас Гилман

Масачусетс: Натанијел Горам, Руфус Кинг

Конектикат: Вм. Семл. Џонсон, Роџер Шерман

Њујорк: Александер Хамилтон

Њу Џерси: Вил. Ливингстон, Дејвид Брирли, Вм. Патерсон. Џона. Дејтон

Пенсилванија: Б. Франклин, Томас Мифлин, Робт. Морис, Џ. Клајмер, Томас Фицсајмонс, Џерд Ингерсол, Џејмс Вилсон, Гув. Морис

Делавер: Џ. Рид, Ганинг Бедфорд мл., Џон Дикинсон, Ричард Басет, Џекоб Грум

Мериленд: Џејмс Макхенри, Ден Сент Томас Џенифер, Данијел Карол

Вирџинија: Џон Блер, Џејмс Медисон мл.

Северна Каролина: Вм. Блаунт, Ричд. Добс Спејт, Хју Вилијамсон

Јужна Каролина: Џ. Ратлеџ, Чарлс Котсворт Пинкни, Чарлс Пинкни, Пирс Батлер

Џорџија: Вилијам Фју, Абр. Болдвин

Амандмани на устав

Првих десет амандмана чине Закон о правима^[26]

Амандман I (1791)

Конгрес не може доносити никакав закон о увођењу државне религије или о забрани слободног исповедања вере; ни закон који ограничава слободу говора или штампе, или право народа на мирне зборове и на упућивање петиција влади за исправљање неправди.

Амандман II (1791)

Будући да је добро организована милиција неопходна за безбедност слободне државе, право народа да држи и носи оружје не сме се кршити.

Амандман III (1791)

Ниједан војник не сме се у доба мира настанити у кући без пристанка власника, а у време рата само на начин који ће се законом прописати.

Амандман IV (1791)

Право народа на безбедност личности, станова, хартија од вредности и имовине не сме се кршити неоправданим претресима и запленом, и никакав налог за то неће се издавати осим ако не постоји вероватан разлог, поткрепљен заклетвом или свечаном изјавом, и уз тачан опис места на коме треба извршити претрес и лица које треба привести или ствари које треба запленити.

Амандман V (1791)

Нико неће бити позван да одговара за злочин кажњив смрћу или за други какав тежак злочин осим на основу пријаве или оптужбе велике пороте, изузев за кривична дела извршена у сувоземној војсци, морнарици или милицији за време активне службе, у доба рата или јавне опасности; нико неће бити двапут подвргнут кривичном поступку због истог кривичног дела; нити ће бити примораван у било каквом кривичном суђењу да сведочи против себе, нити ће бити лишен живота, слободе или имовине без прописног законског поступка; нити се приватна имовина може одузети у јавне сврхе без правичне накнаде.

Амандман VI (1791)

У свим кривичним гоњењима оптужени ће уживати право на брзо и јавно суђење непристрасне пороте оне државе и области у којој је кривично дело извршено, а те ће области претходно бити законом одређене, као и право да буде обавештен о природи и основу оптужбе, да буде суочен са сведоцима који сведоче против њега, да захтева принудно судско привођење сведока у његову корист и да има помоћ саветника у својој одбрани.

Амандман VII (1791)

У парницама по обичајном праву^[27], где вредност спора премашује двадесет долара, право на суђење уз присуство пороте биће задржано, и никаква чињеница коју порота испита неће бити поново испитивана пред било којим судом Сједињених Држава осим у складу са прописима обичајног права.

Амандман VIII (1791)

Не може се захтевати претерано јамство, нити одређивати превисоке новчане глобе, нити досуђивати сурове и неуобичајене казне.

Амандман IX (1791)

Набрајање у Уставу извесних права не сме се тумачити тако да се оспоре или потцене друга права која је народ задржао.

Амандман X (1791)

Права која нису овим Уставом пренета на Сједињене Државе нити су ускраћена државама, остављена су свакој појединачној држави или народу.

Амандман XI (1798)

Судска власт Сједињених Држава не може се тумачити тако да се протеже на било који спор по закону или по правичности који започну или воде против једне од Сједињених Држава грађани које друге државе, или грађани или поданици ма које стране државе.

Амандман XII (1804)

Изборници ће се састати сваки у својој држави и гласати листићем за председника и потпредседника, од којих бар један неће бити становник исте државе које и они; они ће навести на својим листићима име лица за које гласају као за председника, а на одвојеним листићима именоваће лице за које гласају као за потпредседника; па ће сачинити посебне листе свих лица за која су гласали као за председника, и свих лица која су добила гласове за потпредседника, као и броја гласова које је сваки добио; ту ће листу потписати и оверити и послати, запечаћену, у седиште владе Сједињених Држава, упућену председнику Сената; председник Сената ће, у присуству сенатора и чланова Представничког дома, отворити све спискове, и гласови де се тада пребројати; лице које има највећи број гласова за председника биће председник ако тај број представља већину укупног броја наименованих изборника; а ако нико нема такву већину, тада ће између највише три лица која имају највећи број гласова на листи за председника, Представнички дом одмах, гласачким листићима, изабрати председника. Али приликом бирања председника гласови ће се узимати по државама, и то тако да представништво сваке државе има само по један глас; кворум за ту сврху састојаће се од по једног или више чланова из две трећине држава, а већина свих држава биће потребна за избор. А уколико Представнички дом, у случају када је право бирања пренето на њега, не изабере председника до четвртог дана месеца марта следеће године, тада ће потпредседник вршити дужност председника, као и у случају председникове смрти или друге Уставом предвиђене неспособности председника.^[28] Лице које добије највећи број гласова за потпредседника биће потпредседник ако тај број представља већину укупног броја наименованих изборника; а ако ниједно лице не добије већину, тада ће Сенат изабрати потпредседника између двојице са највећим бројем гласова на листи; кворум за ову сврху састојаће се од две трећине укупног броја сенатора, а већина целокупног броја биће потребна за избор. Али нико ко не испуњава Уставом предвиђене услове за положај председника не може бити биран за положај потпредседника Сједињених Држава.

Амандман XIII (1865)

Одељак 1

Ни ропство ни принудно служење неће постојати на територији Сједињених Држава нити на било ком месту подложном њиховој власти, осим као казна за преступ за који је починилац прописно осуђен.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да одговарајућим законима спроведе у дело овај члан.

Амандман XIV (1868)

Одељак 1

Сва лица рођена или натурализована у Сједињеним Државама и подложна њиховој власти, грађани су Сједињених Држава и оне државе у којој пребивају. Ниједна држава не може доносити нити спроводити било какав закон који ограничава привилегије или заштиту грађанима Сједињених Држава; ниједна држава не сме лишити ниједно лице живота, слободе или имовине без прописног законског поступка, нити ускратити неком лицу у границама своје власти једнаку законску заштиту.

Одељак 2

Чланови Представничког дома распоређиваће се на поједине државе у складу са бројем становника сваке од њих, и то тако да се рачунају сви становници у свакој држави, изузев неопорезованих Индијанаца. Али ако се право гласа на било којим изборима за изборнике председника и потпредседника Сједињених Држава, или за представнике за Конгрес, за извршне и судске службенике неке државе, или за чланове њене легислатуре, ускрати ма којим мушким становницима такве државе који су навршили двадесет једну годину и грађани су Сједињених Држава, или се то право било како ограничи, осим због учешћа у побуни или другог преступа, основа за представништво дотичне државе биће смањена у истој сразмери у којој се број таквих мушких грађана односи према целокупном броју мушких грађана изнад двадесет и једне године старости у тој држави.

Одељак 3

Нико не може бити сенатор или представник у Конгресу или изборник председника и потпредседника, нити вршити било какву службу, цивилну или војну, у Сједињеним Државама, или у којој држави ако је, после раније положене заклетве, као члан Конгреса, или као службеник Сједињених Држава, или као члан легислатуре било које државе, или као извршни или судски службеник неке државе, да ће поштовати и чувати Устав Сједињених Држава, учествовао у устанку или побуни против Сједињених Држава, или је давао помоћ и потпору њиховим непријатељима. Али Конгрес може, двотрећинском већином гласова сваког дома, уклонити овакву сметњу.

Одељак 4

Правоваљаност јавног дуга Сједињених Држава, законом одобреног, укључујући и дугове начињене ради плаћања пензија и награда за услуге у угушивању устанка и побуне, неће се оспоравати. Али ни Сједињене Државе нити иједна држава неће преузимати нити платити никакав дуг нити обавезу створену ради указивања помоћи устанку или побуни против Сједињених Држава нити ће признати било какав захтев за накнаду штете због губитка или ослобођења робова; сви такви дугови, обавезе и потраживања сматраће се незаконитим и ништавним.

Одељак 5

Конгрес ће имати право да одговарајућим законима спроведе у живот одредбе овога члана.

Амандман XV (1870)

Одељак 1

Право грађана Сједињених Држава да гласају не смеју оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни било која држава због расе, боје коже или ранијег робовања.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским прописима спроведе у живот одредбе овога члана.

Амандман XVI (1913)

Конгрес ће имати право да разрезује и убира порезе на приходе, било из којих извора они потицали, без расподеле на поједине државе и без обзира на било какав попис или пребројавање становништва.

Амандман XVII (1913)

Сенат Сједињених Држава састојаће се од по два сенатора из сваке државе, које бира народ те државе на шест година; и сваки сенатор имаће по један глас. Бирачи у свакој држави морају имати квалификације које се траже од бирача најмногобројније гране законодавног тела дотичне државе.

Када се упразни представништво неке државе у Сенату, извршна власт те државе издаће налог о расписивању избора ради попуњавања таквих упражњених места; ипак, законодавно тело сваке државе може да овласти своју извршну власт да изврши привремено наименовање представника све док народ не попуни упражњена места изборима какве прописује законодавно тело.

Овај амандман не може се тумачити тако да утиче на избор или трајање мандатног рока било ког сенатора изабраног пре него што овај амандман постане пуноважан као део Устава.

Амандман XVIII (1919)^[29]

Одељак 1

Годину дана после ратификовања овога члана забрањује се у сврху личне потрошње производња, продаја или транспорт опојних пића на територији Сједињених Држава и на територијама под њиховом влашћу, као и увоз ових пића на те територије и извоз са њих.

Одељак 2

Конгрес и поједине државе имају истовремено право да одговарајућим законским прописима спроведу овај члан у живот.

Одељак 3

Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на Устав не ратификују парламенти онолико држава колико је Уставом предвиђено, у року од седам година од датума када га Конгрес поднесе државама на одобрење.

Амандман XIX (1920)

Право грађана Сједињених Држава да гласају неће оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни било која држава на основу пола.

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским прописима спроводи у дело одредбу овога члана.

Амандман XX (1933)

Одељак 1

Мандат председника и потпредседника истиче у подне двадесетог дана месеца јануара, а мандат сенатора и чланова Представничког дома у подне трећега дана месеца јануара, и то у годинама у којима би им ти мандати истекли да овај члан није био ратификован; од тада ће започети мандати њихових наследника.

Одељак 2

Конгрес ће се састајати најмање једанпут годишње, и то заседање ће почињати у подне трећега дана месеца јануара, осим ако Конгрес законом не одреди неки други дан.

Одељак 3

Ако до времена одређеног за почетак председничког мандата изабрани председник умре, изабрани потпредседник постаће председник. Ако председник не буде изабран до времена одређеног за почетак његовог мандата, или ако изабрани председник не испуњава услове, потпредседник ће вршити дужност председника све док председник не испуни те услове; ако ни изабрани председник ни изабрани потпредседник не испуњавају услове, Конгрес може законом прописати и одредити ко ће тада вршити дужност председника, или начин на који ће бити изабран онај ко ће вршити дужност председника, и то лице ће вршици председничку дужност све док председник или потпредседник не испуне услове.

Одељак 4

Конгрес може законом прописати поступак у случају смрти неког од оних лица између којих Представнички дом може да изабере председника кад право избора буде пренето на Представнички дом, као и у случају смрти лица између којих Сенат може да изабере потпредседника када се Сенату повери право избора.

Одељак 5

Ставови 1 и 2 ступиће на снагу петнаестог дана месеца октобра после ратификовања овога члана.

Одељак 6

Овај члан неће бити пуноважан ако га као амандман на Устав не ратификују легислатуре три четвртине држава, и то у року од седам година од дана његовог подношења.

Амандман XXI (1933)

Одељак 1

Укида се Осамнаести амандман на Устав Сједињених Држава.

Одељак 2

Овим се забрањује транспорт или увоз опојних пића у ма коју државу, територију или посед Сједињених Држава, ради испоруке или употребе, ако је у супротности са њиховим законима.

Одељак 3

Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на Устав не ратификују скупштине онолико држава колико је Уставом предвиђено, и то у року од седам година од дана када га Конгрес поднесе државама.

Амандман XXII (1951)

Одељак 1

Нико не може бити изабран на положај председника више од два пута и ниједно лице које је било на положају председника или вршило дужност председника више од две године од мандата за који је неко друго лице било изабрано за председника не може бити изабрано за председника више него једанпут. Али овај члан неће се применити на лице које се налази на положају председника у време када Конгрес предложи овај члан, и неће ометати било које лице које се буде налазило на положају председника или које врши дужност председника у току рока у коме овај члан ступа на снагу, да и даље буде на председничком положају или да врши дужност председника све до краја таквог мандатног рока.

Одељак 2

Овај члан неће ступити на снагу ако га као амандман на Устав не ратификују парламенти три четвртине држава у року од седам година од дана када га Конгрес поднесе државама.

Амандман XXIII (1961)

Одељак 1

Подручје^[30] у коме се налази седиште владе Сједињених Држава наименоваће на начин који Конгрес може регулисати:

Известан број изборника председника и потпредседника, једнак укупном броју сенатора и чланова Представничког дома на који би тај дистрикт имао право да је држава, али ни у ком случају већи од оног који има држава са најмањим бројем становника; они ће се додати изборницима које буду наименовале државе, али ће се, приликом бирања председника и потпредседника, сматрати изборницима које је наименовала једна држава; изборници ће се састати у том дистрикту и вршити дужности предвиђене Дванаестим чланом амандмана.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да одговарајућим законским прописима спроведе овај члан у живот.

Амандман XXIV (1964)

Одељак 1

Право грађана Сједињених Држава да гласају на било којим непосредним или другим изборима за председника или потпредседника, за изборнике председника или потпредседника, или за сенаторе и чланове Представничког дома у Конгресу, неће им оспорити нити ограничити ни Сједињене Државе ни друга која држава због неплаћеног пореза по глави или неког другог пореза.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да спроведе у живот овај члан одговарајућим законским прописима.

Амандман XXV (1967)

Одељак 1

У случају председниковог уклањања са положаја, његове смрти или оставке, потпредседник ће постати председник.

Одељак 2

Кад год се упразни положај потпредседника, председник ће именовати потпредседника који ће ступити на овај положај чим се његово наименовање потврди већином гласова у оба дома Конгреса.

Одељак 3

Кад год председник упути председнику Сената pro tempore и председнику Представничког дома писмену изјаву да није у стању да врши власт и дужности свог положаја, и док им не упути писмену изјаву са супротним садржајем, ову власт и дужности вршиће потпредседник у својству вршиоца дужности председника.

Одељак 4

Кад год потпредседник и већина главних функционера извршних секретаријата, или других тела која Конгрес може законом да предвиди, упуте председнику Сената про темпоре и председнику Представничког дома писмену изјаву да председник није у стању да врши власт и дужности свог положаја, потпредседник ће одмах преузети овлашћења и дужности овог положаја у својству вршиоца дужности председника.

После тога, кад председник упути председнику Сената про темпоре и председнику Представничког дома писмену изјаву да не постоји неспособност, он ће поново преузети власт и дужности свог положаја, сем уколико потпредседник и већина главних функционера извршних секретаријата, или других тела која Конгрес може законом да предвиди, не упуте у року од четири дана председнику Сената про темпоре и председнику Представничког дома писмену изјаву да председник није у стању да врши власт и дужности свог положаја. На основу тога, Конгрес ће донети одлуку по овом питању, и у том циљу ће се састати у року од 48 часова, уколико није у току заседања. Ако Конгрес, у року од 21 дана по пријему последње писмене изјаве, или ако Конгрес не заседа унутар 21 дана пошто се затражи сазив Конгреса, одлучи са две трећине гласова оба дома да председник није у стању да врши власт и дужности свог положаја, потпредседник ће наставити да врши исте у својству вршиоца дужности председника; у супротном, председник ће наставити да врши власт и дужности свог положаја.

Амандман XXVI (1971)

Одељак 1

Сједињене Државе, или било која савезна држава, неће ускратити или умањити право грађана Сједињених Држава који имају осамнаест или више година живота да гласају, а да је разлог томе животно доба.

Одељак 2

Конгрес ће имати право да спроведе у живот овај члан одговарајућим законским прописима.

Амандман XXVII (1992)

Ниједан законски акт којим се мења плата сенатора или члана Представничког дома, неће ступити на снагу док се не проведу следећи избори за Представнички дом.

Белешке

1. Легислатуре
2. Измењено другим одељком 14. амандмана
3. Становника
4. Говорника
5. Поступак дисквалификације назива се импичмент. То је поступак суђења државном службенику и смењивања са дужности због злоупотребе овлаштења. У САД-у је предвиђен као санкција против издаје, корупције, злочина и сл. Захтев за импичмент усваја Конгрес и прослеђује Сенату на суђење.
6. Измењено 17. амандманом
7. Измењено 17. амандманом
8. Привременог
9. Измењено другим одељком 20. амандмана
10. Примање у држављанство
11. Letter of Marque and Reprisal. Давање овог овлашћења приватним лицима забрањено је Париском декларацијом из 1856. године.
12. Народна војска
13. Writ of Habeas Corpus. Према овом закону, донесеном још 1679. године у Енглеској, за сваки налог за хапшење мора се у року од три дана донети судска одлука о основаности или неоснованости налога. Окривљеник за злочин који не повлачи смртну казну може после 24 часа тражити пуштање на слободу, уз давање јемства. Хабеас корпус је мера за заштите личне слободе грађанина.
14. Bill of Attainder. Акт законодавца који себи присваја судска овлаштења.
15. Закон са повратним дејством
16. Измењено 17. амандманом.
17. Дотација
18. Савеза
19. Електори
20. Измењено 20. амандманом.
21. Измењено 25. амандманом
22. Измењено 11. амандманом.
23. Измењено 11. амандманом.
24. Измењено 13. амандманом.
25. Држава Род Ајленд није послала делегате на федералну скупштину.
26. Bill of Rights
27. Common law
28. Надомештено трећим одељком 20. амандмана
29. 18. амандман укинут је 21. амандманом из 1933. године.
30. Дистрикт

Види још

• Устав Републике Србије

Спољашње везе

• Национални архив САД